Jedan od poslednjih komunističkih diktatora, legendarni predsednik Kube Fidel Kastro obavestio je svoj narod da se odriče rukovođenja državom, bila je udarna vest u svim svetskim medijima, prva posle akta otcepljenja Kosova, koja je privukla pažnju najšire javnosti.
Svima je, naravno, jasno da je El Comandante bio neprikosnoven kubanski vožd gotovo pola veka i da je bio trn u oku u dvorištu Sedinjenih Američkih Država, da je njegov narod živeo u siromaštvu i da nikakva opozicija nije bila dozvoljena. A pomalo se zaboravlja šta su bili stvarni razlozi koji su ga 1. januara 1959. godine doveli na vlast.
Kuba u ono vreme bila je mafijaška država, zapravo mesto za razonodu svih onih, a posebno susednjih Amerikanaca koji su prali novac. Kubanski narod živeo je u bedi, pravivši šećer, rum i cigare, pod diktaturom vojne hunte.
Sedinjene Američke Države faktički su vladale ostrvom od američko-španjolskog rata 1898. godine i u vreme rođenja Fidela Kastra, 69. avgusta 1926. godine. Ali mladi Fidel, koji se oduševljavao Amerikom i posebno bejzbolom, ubrzo je shvatio da američki san ne znači ujedno i blagostanje i pravednost za njegovu zemlju. Sa 26. godina on učestvuje sa grupom od oko dve stotina svojih drugova u napadu na jednu od velikih kubanskih kasarni. Ovaj pokušaj svrgavanja američkog prijatelja - diktatora Batiste i vojne hunte, završio je tragično za većinu Kastrovih drugova.
Posle zatvora i emigriranja u Meksiko, vraća se na Kubu, u decembru 1956. godine, i započinje revoluciju koja završava pobedom 1. januara 1959, kada njegova revolucionarna armija ulazi u glavni grad Havanu.
Revolucionarni idealizam čisti Kubu od mafije, korupcije, svih ostataka američkog demokratskog kolonijalizma i bišeg diktatorskog režima. I kao što se obično događa u dobrim namjerima, Kastrova revolucija počinje da eliminiše i vlastite idealiste i realiste. Suočena s pretnjom sa druge strane Meksičkog zaliva, Kuba se okreće Sovjetskom Savezu, počinje sa izvozom revolucije u Južnu Ameriku, a želi postati i lider tadašneg pokreta nesvrstanih, što se našem Titu ni malo nije sviđalo.
Ali ipak, Komandant je preživeo i brojne pokušaje da ga ubiju, preživeo je američku avanturu u Zalivu svinja, raketnu krizu, kada je svet bio na pragu nuklearnog rata između SAD i Sovjetskog Saveza, preživeo je deset američkih predsednika i kraj komunističkog dela sveta. Na kraju je shvatio da je čoveku život ograničen, da starost donosi i bolest i da Kuba ipak treba dalje u savremenom svetu reformama koje će doneti blagostanje domaćim ljudima koji, naravno, posmatraju milion i po turista koji godišnje dolaze na ostrvo i posmatraju kako njegovi žitelji uspiju da prežive s prosečnom mesečnom platom od 14 američkih dolara.
Kastro odlazi u legendu, koja je zapravo i gorka analiza šta su status i standardi globalnih sila i kada je pravda samo još jedna poluga za kreiranje sveta prema svojim interesima. I zašto je jedna država mafijska, a druga nije. I zašto je Kastro lošiji diktator od onoga izpred njega.