Vlada Republike Srpske, predvođena premijerkom Željkom Cvijanović na početku mandata, startovala je veoma ambiciozno. I vikende su pretvorili u radne dane.
Vijest od nedjelje popodne, nakon sjednice Vlade, da direktori, zamjenici, članovi nadzornih odbora javnih preduzeća, agencija i upravnih organizacija moraju staviti u roku od sedam dana mandat na raspolaganje Vladi, podnijeti ostavke, postala je glavna medijska tema. Time je Vlada održala obećanje iz ekspozea premijera da će se ući u proces sređivanja stanja u javnim preduzećima.
A stanje u njima je blago rečeno katastrofalno. Velika većina njih knjiži milionske gibitke, kreditno su prezaduženi i pitanje je vremena do kada će moći održavati kakvu-takvu redovnu likvidnost. Istina, dugovi se uglavnom odnose na neplaćene obaveze prema budžetu, ali to ne smanjuje odgovornost ljudi koji su vodili ili i danas vode javna preduzeća.
Ostaje pitanje do koje granice je Vlada spremna ići kada govori o sređivanju stanja u javnim preduzećima. Iz prostog razloga, jer upravljanje javnim dobrima nije samo čisto ekonomsko, već je ono suštinsko političko pitanje. Zbog toga nije dovoljno stanje u javnim preduzećima posmatrati iz samo sadašnje perspektive, već utvrditi pravi, stvarni razlog zbog kojeg se većina javnih preduzeća i fondova nalaze pred kolapsom.
Tačnije, to nije nasljeđe samo Vlade koju je vodio Aleksandar Džombić, već i svih ostalih poslijeratnih vlada Republike Srpske. Sve i jedna politička opcija koja je formirala Vladu su na sličan, ako ne identičan način, upravljale javnim preduzećima i dobrima. Mijenjali su se samo ljudi, uglavnom stranački kadrovi, ali ne i sistem, dok je odgovornost za nerad i loše poteze bila, i još je, na veoma niskom nivou.
Stoga, nisu potrebne skupe analize eksperata ili višemjesečne rasprave kako bi bilo utvrđeno stvarno stanje stvari u javnim preduzećima. Sve analize se mogu svesti na prostu rečenicu. Javna preduzeća su opterećena velikim viškom zaposlenih, ali i lopovlukom. I to je to.
Krenimo redom. Trenutno u javnim preduzećima, fondovima, upravnim organizacijama, raznoraznim agencijama i svim ostalim što se finansira iz budžeta ima više od 10.000 radnika koji su višak. Sutra da ne dođu na posao nikom ne bi nedostajali niti bi se to uopšte osjetilo u njihovom redovnom radu.
Veoma prosta računica kaže da ako im se prosječno isplati bruto plata od 900 KM na godišnjem nivou to iznosi više od 100 miliona KM. Tu je u suštini novac koji i nedostaje u budžetu. Može se samo pretpostaviti šta bi danas za posrnulu privredu Republike Srpske značila injekcija od ne 100 već, recimo, 50 miliona KM?
Sad bi se ovdje javili raznorazni stranački eksperti koji bi tvrdili da, ali ipak se za njih uplaćuje socijalno, zdravstveno, penziono… Pa ti ljudi primaju nekakvu platu, nisu socijalni slučajevi. Takva politika je presipanje iz šupljeg u prazno.
Javna i ostala budžetska preduzeća i fondovi danas i nisu ništa drugo do socijalne ustanove. U posljednjih dvadeset godina zapošljava se bez plana i neke velike potrebe, a preko veze i po stranačkoj liniji. Ovu praksu nije izmislila sadašnja vlast, već ju je naslijedila od prethodne strukture vlasti, a koja je danas u opoziciji. I upravo tu praksu napada.
U vrijeme ekonomske krize samo neodgovorna i loše organizovana društva razbacuju svoj novac i resurse na sumnjive i netransparentne poslove. Odgovorna vlast mora naći načina da favorizuje domaća proizvodna preduzeća, koja rade i opstaju ovdje
Zbog toga rad javnih preduzeća nikada nije bilo čisto ekonomsko pitanje, već prvenstveno političko. Nijedna stranka još nije pokazala dovoljno spremnosti da pokrene pitanje viška radnika, jer zna da se tu radi o velikom broju i glasača. Sve se do sada svodilo uglavnom na priču o potrebi, racionalizaciji, nekoj reformi, smanjenju troškova, ali bez konkretnijih rezultata. Ljudi koji ništa ne rade, a primaju platu u javnim preduzećima su najveći trošak.
Druga, isto tako bitna svar u fukcionisanju javnih preduzeća je lopovluk, koji se provlači kroz tendere, nabavke, radove i slično. Konkretno "Šume RS", evo čast izuzecima, su primjer nedomaćinskog i lopovskog ponašanja. Neko je u tom preduzeću omogućio raznoraznim fiktivnim firmama da ostanu dužni 40 miliona KM za isporučene trupce.
I nikom ništa. Provuče se ta priča s vremena na vrijeme kroz neku raspravu, ali suštinsi niko se time ne bavi. Pokrenuti su poneki i sudski postupci, donesene presude, ali novca nema. Sve je to prazna priča, dok onima koji su učestvovali u tom kriminalu ne bude oduzeta imovina, blokirani računi ili nešto slično.
Vlast mora naći efikasan način da naplati u budžet pokradeno iz "Šuma RS", kako od onih koji su krali tako i od onih koji su to omogućili. Ukoliko to nije u stanju, neće ili traži nekakve izgovore o neefikasnosti pravosuđa, biće da je u dilu sa jednim ili drugim. Ili i jednim i drugima.
Slično je i sa drugim javnim preduzećima. Suviše smo kao društvo mali i siromašni da olako rasipamo resurse i novac koji imamo. Pogotovo kod javnih nabavki i tendera gdje se u velikom broju favorizuju sumnjiva strana preduzeća, raznorazne tašna-mašna firme, navodni zastupnici velikih svjetskih kompanija.
U vrijeme ekonomske krize samo neodgovorna i loše organizovana društva razbacuju svoj novac i resurse na te sumnjive i netransparentne poslove. Odgovorna vlast mora naći načina da favorizuje domaća proizvodna preduzeća, koja rade i opstaju ovdje. Svaki posao koji oni mogu da rade treba i da dobiju. Danas je to praksa u svim ozbiljnim državama i time se dokazuje i patriotizam i ozbiljnost. To je stvarna podrška domaćim preduzećima i privredi od koje korist imaju svi u društvu.
Nova Vlada Republike Srpske krenula je od ostavki. Dobar je početak i odlučnost da se podvuče crta. Niko i ne očekuje da će u veoma kratkom roku dati otkaze svim zaposlenim koji su višak ili da će suzbiti sav lopovluk. Ali ako to uradi u značajnijoj mjeri uradiće veoma, veoma mnogo.