Na drevnom atinskom Akropolju, pre neki dan, osvanula je parola "Otpor", kojom su grčki studenti upozorili javnost da i u njihovoj zemlji a i diljem sveta nešto vrlo bitno ne valja. A ne valja baš ono što od drevnih vremena ostaje bitni razlog svih konflikata, revolucija, ratova, nerazumevanja - a to je nepravedna raspodela ostvarenog.
Pobuna na ulicama grčkih gradova verovatno nije produkt neke duboke zavere anarhista i drugih revolucionarnih grupa sa političke margine, već vrlo ozbiljan vapaj za pravdom, za demokratijom koja nije samoproklamiran politički sistem, već takvom koja uvažava i sasvim običnu socijalnu pravdu. Grčko društvo u tome u Evropi nije ništa posebno, jer celokupna Evropa suočava se sa krizom sistema, koja nije samo produkt aktuelne recesije, već i decenijama građenog liberalnog sistema, poduprtog medijskom fikcijom društva, a ne svakidašnjoj realnosti svakog pojedinca.
Grčki "Otpor" je upozorenje staroj i novoj Evropi da preispita svoj demokratski model i prilagodi funkciju države ne svojoj vlastitoj birokratskoj mreži, već onima koje sve krize, pa i aktuelna, najviše i prvo pogađaju - stvaraocima realnih vrednosti i materijalnih i duhovnih.
Kada sam posmatrao slike sa ulica grčkih gradova, setio sam se jednog događaja na Kritu ovog leta. Na obali Libijskog mora ovog mitskog ostrva, stalan sam gost jedne tipične grčke kafane. Zapravo sam već domaći sa porodicom koja radi u njoj. Jednog dana, domaćica nas je pozvala na slavlje. "Zašto", pitam. "Sin je dobio posao", odgovorila je.
Nisam ozbiljno ni razmišljao o tome da dobiti posao znači za ove dobre ljude razlog za veliku radost i veselje. Shvaćao sam ovo prijateljsko i porodično druženje s muzikom lire, sa kuhinjom koja govori i sama po sebi o drevnim korenima ovih ljudi, kao nešto što je deo njihove tradicije. A zapravo je deo današnjice. Deo one realnosti zbog koje su hiljade mladih izašle na ulice.
Grčka, članica Europske unije, sa 30.000 BNT po glavi stanovnika, zemlja ostrva, bogatstva, kolevka demokracije ipak nije uspela da stvori sistem koji bi uspeo kontrolisati jazove između bogatstva i siromaštva. U tome grčko društvo nije izolirano, ali tokom godina stvoren je utisak da u ovoj zemlji ne vladaju konzervativci, a zatim socijalisti, već jedna ili druga jaka politička porodica. Uprkos tome da, za sada nema ozbiljnih političkih analiza, šta zapravo znače nemiri u Grčkoj, ipak se radi o pobuni protiv održavanja postojećeg stanja, a zahtev po fundamentalnim reformama. Jer većina stanovništva potroši svoja mesečna primanja pred kraj meseca, a statistika govori da je najniže primanje 880 eura. Ako imaš posao, naravno.
Uprkos tome što je grčko društvo sklono javnim protestima kao delu svoje tradicije izržavanja političkih stavova, aktuelno komešanje ipak je u svojim i rušilačkim manifestacijama ozbiljan izazov i domaćoj i evropskim političkim elitama.
Naime, danas u zemljama razvijene Evrope prvi ostaju bez posla strani radnici iz regiona. Sutra su na redu i domaći. Jedni se vraćaju u siromaštvo, drugi shvataju šta siromaštvo znači. Mere vlada koje pokušavju obuzdati krizu izražavaju se u milijardama, koje, kao da guta crna rupa opšteg nepoverenja. Poraz nekontrolisanog liberalizma kojemu je bio jedini cilj profit, a mehanizam finansijske piramide od papira, neminovno traži novu društvenu paradigmu. A ova će se morati uhvatiti u koštac sa drevnom dilemom čovečanstva - kako pravedno raspodeliti ostvareno.