Hvala bogu, prođoše i ovi izbori i život se polako vraća u "normalu". Trka je završena, a znaju se i pobednici. Legalni i legitimni pobednik je Srpska radikalna stranka. Ne znam da li se radikali osećaju kao pobednici ili "pobednici", ali nešto nisam primetio preterano slavlje u njihovim redovima.
Doduše, da se ne lažemo, sumnjam da je bilo ko, pa makar to bio i najneinformisaniji i najzagriženiji član SRS-a, makar i na trenutak poverovao u njihov predizborni trijumfalistički slogan `50% + tvoj glas`. A i kako bi kada do sada niko nije, a sumnjam i da će u bliskoj budućnosti osvojiti apsolutnu većinu. Zato ovde prisutnom lideru radikala i nije ostalo ništa drugo nego da se retorički i epski obrati onima koje je pobedio rečima - `Da sam ja bio predsednik, odnosno premijer i da je moja stranka poražena na izborima, ja bih podneo ostavku i bla, bla, bla..` Tako da radikali, osim regularnog, imaju i titulu moralnog pobednika. Malo li je?
Pobednika ima i takozvani demokratski tabor. To je, naravno, Demokratska stranka, koja nikada u svojoj istoriji nije osvojila toliko glasova, pa i ne čude njeni zahtevi da joj pripadne mesto premijera u nekoj budućoj vladi. Ali, ni njihova `pobeda` ili bolje reći trenutna politička pozicija nije baš bez mane. Kao prvo, `iz aviona se vidi` da demokrate grozničavo žele vlast. Da li to želi njihov predsednik, rukovodeća garnitura, ekspertski deo stranke, predstavnici ekonomske i finansijske elite, koji podržavaju ovu ili i ovu stranku, sasvim je svejedno kada je ta želja tako upadljiva. Ali, osim ovoga, `iz aviona se takođe vidi` i da demokrate ne mogu nikako na vlast ili do vlasti bez Vojislava Koštunice i DSS-a. A čaršija je i pre nekoliko meseci pričala da je on u neformalnim razgovorima DS-u poručio otprilike `ja premijer, a Jočić ministar`, pa možemo da razgovaramo o saradnji. Vidimo da ni danas ne misli drugačije.
Zato je baš Koštunica i pored toga što je tek treći u Srbiji, a drugi u demokratskom bloku pravi pobednik ovih izbora, iako sumnjam da se i on lično oseća pobednikom. I pored toga što je godinama planski i sistematski gradio ovu predizbornu poziciju, najpre opstrukcijom, a kasnije perfidnom zloupotrebom vlasti i institucija, ipak nije postigao željeni efekat. Nije mu pomoglo ni to što je u izbornoj godini, a samo je on znao koja će to godina biti, MUP naprasno započeo sa spektakularnim hapšenjima članova raznih `mafija` (to su valjda grupe koje se bave prodajom droge, kockom, prostitucijom, ubistvima i drugim sličnim delatnostima, a ne korumpirani državni činovnici i razni prevaranti), a RTS i ostali mediji pod njegovom kontrolom to još spektakularnije prenosili građanima. Nije mu pomoglo jer u Srbiji još ima onih koji se smeju kada vide kako do zuba naoružane gomile specijalaca hapse naplaćivače putarine znajući da je jednog pravog teroristu zloglasne Al Kaide, na proputovanju kroz Srbiju, priveo običan policajac pozornik tokom rutinske kontrole u vozu.
Nije mu pomogao ni glavni asfalter Srbije, ni svi izmišljeni mostovi, aerodromi, autoputevi, marine, zimski turistički centri i moderne železničke stanice, jer u Srbiji još postoje oni koji više veruju svojim očima nego `javnom servisu`. Nije mu pomogla ni referendumska farsa, ni novi Ustav, ni briga za Kosovo. Ni svojatanje Crkve i zloupotreba patrijarha, ni Ceca, ni `Riblja čorba` i njen duhoviti frontmen. Upotrebio je sve svoje trikove, uradio sve što je znao i umeo, ali mu to nije pomoglo da zajedno sa Veljom osvoji više od, za njega sigurno razočaravajućih, 17% glasova. Od ovoga on više i bolje ne može, ali je njegova pobeda, ne u osvojenim glasovima, već u činjenici da niko ne može bez njega, a on može sa svima! Bez njega se trenutno ne može sastaviti nijedna vlada u Srbiji. Ni ona koju svi logično očekuju (DS, DSS i G17), ni neka manjinska (DS, G17, LDP i manjine), ni ona narodnjačko-radikalska (DSS, SRS), što njegovu poziciju čini vrlo lagodnom i pobedničkom.
I dok se posle svega neki pitaju da li će sujetni, narcisoidni, iskompleksirani i iznad svega potuljeni seljak iz Belanovice još jednom prevesti Tadića žednog preko vode i dobiti ono što je naumio ili će u zamenu za premijersko mesto naplatiti paprenu cenu ne samo u vidu ministarskih mesta, već i čvrstih pismenih garancija za nastavak njegove pogubne politike (u vidu nekakvog koalicionog sporazuma) meni se čini da je stvar mnogo složenija.
Hajde da na trenutak zamislimo najoptimističniju varijantu - Koštunica je poražen i novi premijer Srbije je kandidat DS-a Boža č