U Americi je sve moguće i ništa nije nemoguće. Kao obično kada dolaze vremena neizvesnosti svet traži spasioca van sebe, a ne u sebi. Gotovo tri stoleća, što i nije mnogo za ljudsku istoriju, traži se obećana zemlja na drugoj strani okeana, Novi svet koji može pružiti novu mogućnost.
Legenda tog novog sveta i dalje živi u globalnoj svesti kao legenda slobode i neograničenih mogućnosti. Amerika kao san siromaha čitavog sveta. Zemlja spasa pred neslobodama, nepravdama, siromaštvom. Mase pojedinaca i iz naših zemalja tražile su spas za sebe u Americi. Mnogi su nestali i o njima se i ne priča, a pojedinici su ipak uspeli i pothranivali su legendu o zemlji neograničenih mogućnosti.
Snaga Amerike leži u veri njihovog građanstva, poreklom sa svih strana da žive u najboljem od svih svetova. I da je doista sve moguće svedoći i novi 44. predsednik SAD Barak Obama. Sama njegova pojava, kao i činjenica da proizilazi iz marginalne klase američkog društva, predstavlja se kao jak argument da se i u Americi može prevaziči predrasude, netoleranca, rasizam. Da ono što SAD promovišu po planeti može da se realizuje i kući.
U utorak bili smo svedoci planetarnom događaju za čije posledice još ne znamo. Inauguracija novog američkog predsednika nije bila samo manifestacija američkog patriotizma i samouverenosti, več i vrlo direktan signal čitavom svetu da i dalje računa na Ameriku kao prvog i najjačeg lidera. Nadahnuti Obamin govor usmeren je bio ujedinjavanju domaćeg građanstva u prevazilaženju aktuelnih finansijskih i privrednih kriza, prouzrokovanih sa strane američkih tajkuna i izvezeno u čitav svet. Govorio je o pobedi nad terorizmom, o razumnom završetku ratova, o prijateljstvu sa svim narodima i zemljama, čak i sa onima koje krše sve proklamovane američke vrednosti.
Slika jedne nove Amerike probudila je nadu da će biti svet u narednim godinama bolji. Da se interesi neće rešavati ratovima, da u svetu mira neće biti prostora za nepravde. Predsednik Obama pozvao je sve sretnije i bogatije da se brinu o siromašnim zemaljama. Naglasio je da se svet promenio, a da se mora promeniti i Amerika. Američka i svetska javnost puna je nade. U utorak bili su dozvoljeni snovi, a posle toga slede dani kada je potrebno obećanja pretvoriti u dela.
U euforiji očekivanja posle biblijskih reći novog svetskog lidera, ipak se nije pominjalo da je baš Amerika i pridonela promenjenom svetu i da je sa svim i pozitivnim i negativnim doprinosila svojim vlastitim strateškim interesima. I da će tako biti i ubuduće. Uglavnom, većina zemalja sveta, a posebno evropske, gaje nekakav nedefinisan, emocionalni odnos do Amerike. I zemlje koje ističu odlične političke odnose sa SAD, a ne pominju na primer ekonomske odnose koji su daleko ispod političkih. I dolaskom novog predsednika emocije su još intenzivnije i nade još veće.
Uprkos okončanju sukoba u Gazi i rešenju problema snabdevanja Evrope ruskim plinom, ipak, treba biti realan da do suštinskih promena koje bi dovele do globalnog novog sveta postoji još vrlo dug put. Ako se američko društvo digne na viši nivo socijalne pravde i istinskih sloboda onda je nada opravdana i za svet. Ako ostane životni put Baraka Obame kao jedna od pojedinih priča o uspehu, onda nada nije opravdana. A nada umire poslednja.