Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja Međunarodne finansijske korporacije i Svetske banke o uslovima poslovanja u 180 država, koje su ocenjivane i rangirane prema 10 pokazatelja iz oblasti poslovne regulative.
Ocenjivano je, naime, koliko je u nekoj državi lako ili teško, jednostavno ili komplikovano, brzo ili sporo, otvoriti ili zatvoriti firmu, dobiti kredit ili neku dozvolu, kakva je poreska politika i slično. Sve u svemu, Srbija se našla na 94. mestu. Ne samo daleko iza Mađarske, Bugarske ili Rumunije već i Crne Gore, Makedonije i Albanije.
Mi se, dakle, ne možemo pohvaliti reformama neophodnim za privlačenje stranih investicija ali drugi mogu. Verovali ili ne, zemlje koje prednjače u reformama barem u ovoj oblasti su Azerbejdžan, Albanija, Kirgizija, Belorusija, Senegal, Burkina Faso, Bocvana, Kolumbija, Dominikanska Republika i Egipat. Ali i mi se možemo nečim ''pohvaliti''. Kada je u pitanju PROCEDURA ZA DOBIJANJE GRAĐEVINSKIH DOZVOLA, rangirani smo na 171. mesto u konkurenciji 180 zemalja!!
Da li su Borisa Tadića upoznali s rezultatima ovog istraživanja? Nemam pojima ali sam, kao i svi, čuo da je nedavno na sjednici Glavnog odbora Demokratske stranke ''poručio svim lokalnim funkcionerima DS-a da ih neće štititi ukoliko bude dokazano da su umešani u korupciju i kriminal'', a potom, na sjednici Gradskog odbora u Beogradu posebno apostrofirao građevinsku mafiju u DS-u!! Na ovu Tadićevu izjavu nije bilo previše reakcija. Ni na internet forumima, a ni onih zvaničnih.
Neki su poput novinara Dragana Bujoševića kratko rekli - ''sa reči na dela'' - poručujući predsedniku da što pre počne s akcijom, dok su drugi tražili dlaku u jajetu i zlonamerno secirali svaku reč koju je izgovorio. Tako su se, tobož, zapitali da li ono što je rekao važi samo za funkcionere DS-a na lokalu ili i za one na republičkom nivou?
Da li je one koji su korumpirani do sada štitio pa više neće i da li ono što je rekao znači samo da ih neće štititi, a ne i da će pokrenuti bilo kakvu akciju za njihovo hapšenje? A na kraju i kakva je to država u kojoj predsednik javno poručuje lopovima i kriminalcima da će ići u zatvor ako bude utvrđeno da su lopovi jer ih on neće zaštititi!!??
Ali ja neću biti zlonameran već konstruktivan. Pa kakav bih ja to bio podanik svog predsednika kada ga ne bih podržao u jednoj tako plemenitoj i opštekorisnoj nameri. I ne samo da ću ga podržati već ću mu, nadam se, i pomoći sa tri priloga na temu korupcije i građevinske mafije.
Prilog prvi. Nedavno sam sreo prijatelja pa smo seli da popijemo kafu. Gde si, šta ima, pitanje je kojim počinju uglavnom svi ovakvi razgovori pa je tako počeo i naš. A onda je prijatelj odgovarajući na moje pitanje rekao da ''juri'' neke papire u vezi s kćerkinim stanom.
Pre dve-tri godine je, naime, od ostalih stanara u zgradi dobio saglasnost da adaptira deo takozvanih zajedničkih prostorija u suterenu i podrumu i od njih napravi garsonjeru za kćerku.
Sve u svemu, dvadesetak kvadrata ali to u Srbiji nije ni od kakvog značaja jer je i u tu svrhu potrebno pribaviti identičnu dokumentaciju kao i prilikom zidanja solitera, tržnog centar ili stambeno-poslovnog komleksa! Dakle, pre nego što i pomislite da nešto radite morate da pribavite gomilu raznih dozvola, saglasnosti, potvrda i uverenja od Javnog komunalnog preduzeća, Katastra, Sekretarijata za urbanizam i ostalih mnogobrojnih institucija, uplatite unapred naknadu za korištenje gradskog građevinskog zemljišta i slično. A to, kao što rekoh, traje godinama.
Na sreću, moj prijatelj je pre mnogo godina radio baš u Sekretarijatu za urbanizam Beograda pa je otišao u svoju bivšu firmu da vidi šta se dešava s njegovim predmetom, odnosno zašto se ne rešava.
Sticajem okolnosti sreo je koleginicu s kojom je nekada radio pa mu je ona slikovito objasnila u čemu je problem tako što ga je odvela u jednu ne baš malu prostoriju, krcatu registratorima i fasciklama, koje su ne samo ispadale iz prepunih ormara već i ležale po podu, i zapitala ga da li zna šta je to. "Pa valjda predmeti koji čekaju na obradu", odgovorio je on, misleći da se dozvole dugo čekaju zbog velikog broja zahteva.
I bio je u pravu, barem delimično, jer ga je prijateljica obavestila da su to samo oni predmeti koje rade po urgencijama i preporukama, a potom ga odvela u drugu prostoriju, u kojoj je bilo nekoliko puta više predmete nego u prvoj, za koje niko nije urgirao, pa su čekali redovnu proceduru. Što je značilo-da neće biti rešeni nikada!
Prilog drugi. Pa šta onda da rade građani koji moraju da grade i dograđuju kuće i stanove, znajući da njihovi zahtevi nikada neće biti rešeni legalno u redovnoj proceduri nego da traže vezu? A baš to je uradio moj drugi prijatelj, koji je nasledio stan koji je morao da renovira. Raspitao se gde, kome i koliko treba da odnese. I od onih koji su to već uradili dobio vrlo precizna uputstva.
Treba da odeš u Sekretarijat za urbanizam, kod toga i toga, da uđeš u njegovu kancelariju i fasciklu sa svojim predmetom i kovertom s novcem staviš u desni ugao njegovog stola. On te uopšte neće ni pogledati, a kamoli ti se obratiti, a nemoj ni ti njemu, nego sutra samo dođi ponovo i pitaj za svoj predmet.
Ako sve bude u redu odmah ćeš dobiti dozvolu, a ako je ne dobiješ uprkos parama koje si dao verovatno je nećeš dobiti nikada!! Čovek se, naravno, prvo nasmejao ovoj izveštačenoj i komičnoj konspiraciji, zatim izrazio nevericu ali na kraju, nemajući drugog izbora, učinio sve onako kako mu je rečeno. I sutradan dobio dozvolu.
Ali nije sve uvek tako jednostavno, a to je prilog treći. Dakle, moj treći prijatelj, koji se inače bavi investicijama i građevinarstvom, kupio je jedan plac na Voždovcu i spremio se da zida. Iako je imao sve dozvole i uvek radi isključivo legalno po projektu, znajući gde živi i da mora da plati ili na mostu ili na ćupriji, otišao je u Sekretarijat za urbanizam i pitao koliko treba da plati.
"Za šta", pitali su ga poslovno. "Pa nizašta, radim sve po projektu ali ne želim da mi danas-sutra kada počnem da zidam izmišljate neke nepravilnosti i zaustavljate gradnju." "OK, donesi pet hiljada eura", rekli su mu. I čovek je došao sutra s parama ali ga je tamo sačekalo nepredviđeno i neprijatno iznenađenje.
Drugovi činovnici su se dogovorili da im on, kada je već dobar i pošten čovek, da dvadeset hiljada eura, a oni će njemu zauzvrat dozvolu da na pomenutom placu zida šta hoće ako treba i soliter!! "Ali već sam vam rekao da ne želim i da hoću da zidam samo ono što je projektovano", zavapio je on i dobio kratak odgovor. "E pa onda ko te j...!"
Svaka sličnost opisanih slučajeva sa desetinama ili stotinama hiljada drugih je sasvim normalna i logična jer se u zemlji Srbiji sve dešava baš onako kako je napisano!!