I promena na gore je promena, ali izgleda da mi u Srbiji nismo ni takve sreće! Jer je na predsedničkim izborima u Srbiji izgubio kandidat koji je promene barem najavljivao. ''Za konjski nokat i magareće uši'', kako smo govorili kada smo bili mali, ali definitivno izgubio. Zato od najavljenih promena neće biti ništa.
Boris Tadić je pobedio i ko sada može da mu kaže da on nije najbolji, najlepši ili najpametniji. Ko može da ubedi njegove medijske savetnike - ''Idole'' - da kampanja koju su osmislili nije genijalna i da Tadić nije pobedio baš zahvaljujući njoj, odnosno njima. Niko, jer im ta dva procenta više u odnosu na Nikolića, odnosno 120.000 glasova, daju za pravo. Zato neka slave i neka se raduju. Ceo dan, a možda i dva.
A onda ćemo videti da li ima razloga za slavlje? Da li se Tadićevom pobedom nešto promenilo i da li će se nešto promeniti? Oni koji tvrde da se ništa nije promenilo i da se ništa neće promeniti to ne dokazuju samo činjenicom da je Tadić stari-novi predsednik koji se nije promenio, već imaju na umu i mnoge stvari iz ne tako daleke prošlosti, a bogami i neke iz veoma bliske budućnosti... Pa da se podsetimo.
Nije nikakva tajna, i to svi znaju, da je još tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore Boris Tadić najavio i na neki način ''kandidovao'' Božu Đelića za premijera ako DS na izborima osvoji najviše glasova. Taj stav se nije menjao tokom cele kapmanje, a ni kada su izbori okončani i na njima se desilo baš ono što je Tadić priželjkivao. DS je osvojila najviše glasova u takozvanom demokratskom bloku pa je sa pravom još tri-četiri meseca insistirala na Đeliću kao budućem premijeru. A onda je Tadić ''za promenu'' iz ''viših interesa'' premijersko mesto poklonio Vojislavu Koštunici. Rezultate tog čina smo videli i gledamo ih i dan-danas. Verujem da ih je sada nešto jasnije sagledao i sam Boris, pošto ga taj isti Koštunica nije podržao na upravo završenim predsedničkim izborima.
Ni ovo drugo nije neka tajna jer mnogi znaju makar i iz medija da je Tadić nezadovoljan radom, jednog od miljenika Vojislava Koštunice, odgovornog za okončanje saradnje sa Hagom, insistirao na njegovoj smeni. Nekoliko meseci smo slušali kako Rade Bulatović mora da ode sa mesta direktora BIA, čak i direktno iz usta Borisa Tadića, koji je taj odlazak javno i oročio za 1. avgust, pa za 1. septembar, pa oktobar... Poznajem čoveka koga je Tadić u to vreme pozvao u svoj kabinet i rekao mu da se sprema jer će uskoro postati direktor BIA umesto Bulatovića. Čuvši to iz usta predsednika Srbije čovek nije imao srca da ga pita šta će biti ako se Koštunica sa time ne složi, ali su ga to pitali neki drugi. ''Da li si spreman da rušiš vladu ako Koštunica ne ispuni svoja obećanja'', kažu da je glasilo pitanje koje mu je upućeno. A kada su dobili negativan odgovor, onima koji su to pitali, odjednom je sve bilo jasno. A jasno je i vama, jer je Bulatović još na svom mestu. Voja ne da da bude smenjen!
A znate li da je svojevremeno Tadić pozvao jednog našeg diplomatu i ubeđivao ga i molio da se prihvati mesta našeg ambasadora u Moskvi, kao njegov kandidat. Posle dugog ubeđivanja diplomata je nevoljno pristao. A ja sam, ''proklet'' kao što jesam, igrom slučaja sreo tog diplomatu, koga naravno lično poznajem, nekoliko nedelja kasnije, baš nakon njegovog razgovora sa Tadićem. Pošto sam bio upućen u te Borisove želje i namere, pitao sam diplomatu šta bi sa njegovim postavljenjem za ambasadora i on mi je rekao da upravo dolazi sa razgovora sa Borisom. ''Znaš, ne da Voja'', rekao mu je otprilike Tadić i objasnio kako se njih dvojica o svemu ''dogovaraju'', a Voja sada nešto zateže. Za ambasadora je postavljen drugi diplomata po Vojinom izboru!
Zašto je sve ovo važno? Da vam pokažem kako svašta znam ili da ''pakostan'' ne dozvolim ''novom'' predsedniku da se raduje i uživa u pobedi? Naravno da ne. Sve ovo je važno zbog onih dan-dva, sa početka kolumne, koliko Tadić ima za radovanje. Jer nakon toga opet mora da se suoči sa Vojom! Ako ste zaboravili Srbija odnosno njena Vlada, odnosno vicepremijer Đelić, treba 7. februara da potpiše predloženi nam sporazum sa EU. Ako to Voja dozvoli. A Voja to kao što znate ne dozvoljava. On, naime, insistira, i zato nije podržao Tadića na predsedničkim izborima, da se sporazum ne potpiše ukoliko nije uslovljen pretnjom EU da će automatski biti poništen kada ona pošalje svoju misiji na KiM.
A pošto misija na KiM ide pa ide, bez obzira šta mi o tome mislili ili govorili, i pošto Đelić tvrdi da će sporazum potpisati, a Koštunica ne menja svoj stav, ostaje nam da vidimo kako će se rešiti ova ''kvadratura kruga''. Tomislav Nikolić jeste pobeđen na upravo završenim izborima, a Koštunica jeste defakto ponižen od strane sopstvenih birača, ali to može biti od male koristi u konkretnom slučaju. Nikolić je dobio preko dva miliona glasova i još je na čelu stranke, koja uživa najveću podršku birača i ima najviše poslanika u Skupštini, a Koštunica je, nažalost, još premijer, koji sa SRS i SPS ima i više nego većinu u Skupštini - da brani Kosovo.
Zato nam ostaje da vidimo da li će Koštunica, pritisnut Tadićevom pobedom, pokleknuti i dozvoliti da se njegov trijumf nastavi i potpisivanjem najavljenog sporazuma ili će ostati tvrd. Odustajanjem od ''klauzule'' o ništavnosti sporazuma slanjem misije EU na KiM on bi definitivno priznao svoj poraz i poraz svoje politike. Zato mi je teško da poverujem da će, kada nas je svojom tvrdoglavošću i inatom već doterao do duvara, naprasno doživeti metamorfozu i promeniti stav.
Bilo bi smešno da Đelić na krilima Tadićeve pobede, koja je proglašena baš svojevrsnim referendumom o ulasku u EU, ode i kaže da ne može da potpiše sporazum jer to ne da Voja, ali bi bilo još smešnije da on taj sporazum potpiše uprkos Vojinom protivljenju, a da onda pobeđeni Toma i poniženi Voja u Skupštini donesu rezoluciju kojom se taj potpis stavlja van snage. U stvari, to ne bi bilo ni malo smešno, već tragično. Zato Boris ima dva dana da se raduje, a potom mora da nam odgovori na pitanje - da li će sa dva miliona i dvesta hiljada osvojenih glasova samo zadržati, tako mu drago, radno mesto predsednika Srbije ili će ih iskoristiti i za neke promene? Koje doduše nikome nije obećao...