Znam da će neupućeni odmah potražiti rečnik i to pogrešan. Jer, iako zvuči latinski ili italijanski, stvar je francuska. Ali, ne verujem ni da bi francuski rečnik bio od velike pomoći. Jer ono što biste eventualno preveli kao "ono što je stvorio princ" ili "prinčevo delo" ne bi vam značilo bog zna šta bez poznavanja sveta vina.
A ovde se radi baš o najpoznatijem i najskupljem vinogradu i najpoznatijem vinu na svetu! S obzirom na to da su ovaj PINOT NOIR odnosno Crni burgundac pili još u vreme Karla Velikog i Luja XI, da je `kralj sunce` Luj XIV baš Romane Konti pio kao lek, a ljubavnica njegovog naslednika Luja XV markiza de Pompadur činila sve da se domogne ovog vina nije ni čudo što je ono još pre mnogo vekova nazvano `prinčevo vino` i `vino kraljeva`.
Priča o vinu Romane Konti, verovali ili ne počinje, davne 1512. godine od kada datiraju prve granice ovog nevelikog vinograda - 1 hektar i 80 ari - koji je tada pripadao benediktanskom manastiru SAINT-VIVANT. Ovaj CLOUX (odnosno klo ili klu u zavisnosti od izgovora što je lokalni naziv u Burgundiji za imanje, posed ili nešto što se u drugim delovima Francuske prosto zove `šato`) je 1584. godine prodat izvesnom Klodu Kuzenu čiji su ga naslednici prodali Holanđaninu Filipu Kronemburgu. Iako je u posedu porodice Kronemburg bio gotovo dva veka, 1760. godine je prodat Luj-Fransoa de Burbonu princu de Konti. Bez obzira na to što je cena najboljih vinograda u to vreme bila 250 livri, Luj-Fransoa ga je platio gotovo deset puta više - 2.310 livri, jer ga je strasno želela i kraljeva ljubavnica madam de Pompadur. Zbog čudesnog vina koje je davao ovaj vinograd tradicionalni naziv CLOUX je još krajem XVII veka promenjen u Romane. Promena je, kažu, bila inspirisana starofrancuskom reči `romenie`, koja je označavala legendarna, a verovatno i božanska vina sa ostrva antičke Grčke. A pošto je Luj-Fransoa bio princ od Kontija ove dve reči su prvi put spojene 1794. godine od kada su sinonim za najbolje vino sveta.
Istorija dalje kaže, da je za vreme francuske revolucije vinograd konfiskovan, a onda preprodat sinu jednog poznatog bankara koji je u svom vlasništvu već imao nekoliko poznatih vinograda tog regiona. Posle niza kupoprodaja i nasleđivanja, ova dragocenost čiji je deo jedno vreme čak bio u vlasništvu jedne japanske kompanije, je danas u vlasništvu Obera de Vilena i Henri-Frederik Rosa. To su srećnici koji godišnje proizvode po 6.000 boca vina koje žele mnogi širom sveta! Enolozi i stručnjaci najznačajnijih svetskih časopisa posvećenih vinima i somelijei, degustatori i ocenjivači vina ovom vinu često daju najviše ocene, dakle svih 100 bodova. U gotovo svim stručnim studijama i enciklopedijama vina samo Romane Konti i nemačko desertno vino Egon Mozel svrstavaju u ekstra klasu - PREMIERS EXCEPTIONNELS. Nešto kao prvoklasno - izuzetno, a tek potom slede prvoklasna vina i tako redom.
Njegov ukus opisuju kao neuhvatljiv i zagonetan, kao miris mlade ruže, a samo vino porede sa sfingom. Ali, najčešće koriste izraze `božanstveno` i `vanvremensko savršenstvo`!! Pa, kakvo je, zaboga, to vino? Ne znam. Iako sam ljubitelj vina, iako sam putujući po svetu probao mnoga, iako se godinama družim sa vinarima, somelijeima, uvoznicima i distributerima vina nikada nisam bio u prilici da ga probam.
Ali, znam ko jeste. Verovali ili ne, `nezaposleni dramaturg` i vlasnik Liberalno Demokratskog Preduzeća se nedavno hvalio po gradu kako je probao baš Romane Konti. Čuj probao, popio celu bocu!! Posle izbornih i postizbornih stresova rešio je da se malo odmori, pa je sa svojom takođe nezaposlenom suprugom otišao u `beli svet`. Večerajući u jednom restoranu u Francuskoj silno se obradovao videći u vinskoj karti Romane Konti. Pošto je njegovoj supruzi toga dana bio rođendan bez razmišljanja je pozvao konobara. Ali, stvar nije išla glatko. Naime, osoblje restorana je u mladom bračnom paru prepoznalo bogate i bahate Ruse koji su vino naručili samo zato što je najskuplje, a ne zato što znaju o čemu se radi. A pošto su oni znali kakvu dragocenost imaju odbili su da im posluže traženo vino. Međutim, `nezaposleni dramaturg` se nije predavao, pa je nakon njegovog savršenog scenskog nastupa nesporazum razrešen.
Po lepom srpskom običaju po povratku u Beograd je požurio da se pohvali prijateljima. I ne samo prijateljima, već i osoblju nekih poznatih restorana u koje inače često svraća. Pa nije mala stvar - pio je NAJBOLJE VINO NA SVETU!! Baš lepo i romantično i ljubav i rođendan i Romane Konti. Naravno dok se ne zapitate čijim je to parama plaćeno? Da li parama GSS-a, koje su njegovi ortaci doneli u miraz, ili parama SDU gospodina Žarka Koraća, koji je takođe morao da se `učipi` za novi poslanički mandat. Možda su to pare LSDV Nenada Čanka ili pare građana Srbije uplaćene LDP-u iz budžeta. A možda su u pitanju pare američkih poreskih obveznika ili anonimnih donatora koji pomažu ovu političku opciju. Zbilja ne znam, ali znam da su to i moje pare i pare svih onih koje je `nezaposleni dramaturg` prevario i pokrao tokom prethodnih godina!! Pa, živeli!!
Za one potpuno neupućene i nemaštovite treba na kraju reći da jedna boca ovog vina, koje se inače ne može kupiti u slobodnoj prodaji već samo na aukcijama, košta u proseku 4.000 i slovima četiri hiljade eura. A koliko je plaćena ova iz naše priče moraćete da pitate galantnog supruga!!