Posle hiljada i desetina hiljada pređenih kilometara, posle hiljada i desetina hiljada televizijskih nastupa, promocija, plaćenih i besplatnih termina, posle hiljada i desetina hiljada objavljenih članaka, intervjua i propagandnih slogana i poruka, posle miliona i desetina miliona potrošenih eura i dinara, posle dva meseca besomučnog atakovanja na emocije i razum glasača, u Srbiji je okončana noćna mora zvana predizborna kampanja.
Agresivna, dosadna, smarajuća i na prvi pogled besmislena su epiteti koji bi na pravi način opisali ovo sumanuto trošenje energije i novca. Međutim, pošto su gotovo sve kampanje koje su organizovane ostvarile cilj i one koje su reklamirale uvele u parlament epitet besmislenosti nikako ne može biti adekvatan. Naprotiv, verujem da će na nekim sledećim izborima kampanje biti još ''besmislenije'' odnosno još agresivnije, duže i naravno skuplje. Šalu na stranu čak i da sve to niste gledali i čitali morali ste da gotovo svakodnevno uložite stanoviti napor i sadržaj svog poštanskog sandučeta u vidu propagandnog partijskog materjala prebacite u najbliži kontejner i izbegnete pitanja rođaka, prijatelja i komšija koje je strašno zanimalo za koga ćete baš vi glasati.
U tom i takvom predizbornom ludilu i ja sam rešio da se malo zabavim i testiram po ko zna koji put slobodu i otvorenost srpskih medija. S obzirom da sam pre dve godine i ja učestvovao u promociji jedne političke opcije i da sam pre gotovo godinu dana s tim angažmanom prestao hteo sam da javnost obavestim o nekim činjenicama vezanim za celu tu priču naročito zbog toga što me i danas mnogi doživljavaju kao deo te stranke i vezuju za njenog lidera. Seo sam i napisao kratko saopštenje.
S A O P Š T E NJ E
''U vezi sa učestalim napisima u štampi vezanim za moje kontakte s Liberalno-demokratskom partijom želim da najširu javnost upoznam sa sledećim činjenicama.
Sredinom 2005. godine na molbu Čedomira Jovanovića priključio sam se grupi okupljenoj oko tadašnje Liberalno-demokratske frakcije Demokratske stranke i Centra za modernu politiku koja je radila na profilisanju i promovisanju nove političke opcije. S obzirom da sam tokom 2001. godine kao načelnik RDB-a dao veliki doprinos realizaciji baš te i takve politike želeo sam da dam doprinos i njenoj reafirmaciji. Tokom nekoliko meseci, kao deo ovog ''tima'', učestvovao sam na brojnim skupovima, mitinzima i tribinama širom Srbije. Sa zadovoljstvom sam prisustvovao skupu menadžera LDF-a održanom u leto 2005. na kome je doneta odluka o formiranju nove stranke.
Međutim, 5. novembra iste godine umesto liberalne i demokratske stranke slobodnih ljudi okupljenih oko zajedničke ideje napravljena je izrazito liderska stranka kakve smo do tada svi prezirali. Ubrzo je i takva stranka pretvorena u svojevrsno privatno preduzeće u vlasništvu Čedomira Jovanovića. Uviđajući da je prevashodni cilj ove ''stranke'' da pod plaštom promovisanja jedne politike pre svega omogući lak i lagodan život njenom vlasniku, ne slažući se s potpunom privatizacijom stranke naročito u domenu njenog finansiranja kao i s načinom njenog organizovanja i funkcionisanja doneo sam odluku da u svemu tome više ne učestvujem ni na koji način. Svakodnevne laži, prevare i manipulacije koje su osnovni manir ponašanja Jovanovića čak i prema takozvanim najbližim saradnicima samo su dodatno učvrstile moju odluku i ubrzale moj odlazak.
Novac mi nikada nije bio motiv ni za šta u životu pa ni ovom prilikom. Ni sa kim se nisam svađao zbog novca niti tražio nekakav moj deo (tako je naime pisalo u nekim novinama). Istina je da sam učestvujući u svemu, što neposredno što posredno, pretrpeo znatnu materijalnu štetu.
Više od godinu dana nemam kontakte ni sa LDP-om ni sa Čedomirom Jovanovićem. Nisam, niti sam ikada bio član LDP-a, pa samim tim ni njen funkcioner ni Jovanovićev bliski saradnik. Koaliciji okupljenoj oko LDP-a želim puno sreće na prestojećim parlamentarnim izborima ali ne želim da dobije makar ijedan glas zbog toga što je neko bio u zabludi misleći da sam i ja njen deo.''
Napisavši ovo krajnje jednostavno saopštenje pozvao sam novinsku agenciju Beta i dežurnom uredniku rekao šta želim i zbog čega. Poslao sam im saopštenje i ponovo ih nazvao. Pomenuti urednik mi je rekao da on nema ništa s tim i dao mi na vezu nekog novinara koji me obavestio da su se oni?? dogovorili da ovo saopštenje ne objave. Neće da se zameraju Čedi Jovanoviću ili preciznije rečeno, ne žele da on ili njegova koalicija pomisle kako Beta ima nešto protiv njih!! Ne zam zašto onda objavljuju vesti o američkim problemima u Iraku kada se tako direktno zameraju Bušu i Republikanskoj stranci. A mogu misliti i kako se trude da se ne zamere Koštunici, Tadiću i ostalima koji su daleko i višestruko moćniji od Čede.
Ok. Idemo dalje. Nakon ovoga pozvao sam novinarku ''Večernjih novosti'' kojoj sam pre dve godine dao intervju koji nije objavljen i u šali joj rekao da bi sada mogli da se poprave i objave moje saopštenje. Pristala je uz napomenu da kada sam ja u pitanju, kao što mi je poznato, ona mora da traži saglasnost od glavnog urednika. Nešto kasnije pozvao me njen kolega da mu potvrdim da je to saopštenje moje i nakon moje potvrde me obavestio da je dato odobrenje da se saopštenje objavi u sutrašnjem broju. Potom je stigla i SMS poruka od pomenute novinarke sa identičnim obaveštenjem. Međutim, negde pred ponoć sam saznao da je ''koalicija'' obaveštena o svemu i da preduzima napore da po svaku cenu spreči objavljivanje saopštenja. Kada sam sutradan kupio novine, video sam da su njihovi napori urodili plodom. A da bi zabava bila kompletirana, sutradan sam saopštenje poslao i jednom tabloidu. Ni oni ga nisu objavili. Ne živim u iluzijama i znam da je ovo tek mala epizoda koja može da vam dočara svu ''sofisticiranost'' zbivanja na javnoj i političkoj sceni Srbije.
Ali, ono što mi je interesantnije od svega toga je pitanje šta je to toliko uplašilo moje dojučerašnje ''prijatelje''. Zbog čega su se bivši potpredsednici vlade, ministri, profesori univerziteta, urednici nezavisnih televizija i ostali toliko uzbudili. Čega su se uplašili. Čega se uplašio moj bivši saborac za demokratiju, slobodu i istinu na stranicama istih ovih novina gospodin Žarko Korać? Jednog čoveka? Jednog saopštenja? Istine? Ma ne, briga njih za to, oni su se uplašili cenzusa a to je već nešto drugo. Cilj kao što znamo opravdava sva sredstava pa zbog njega nije teško po potrebi pogaziti ni zakon a kamoli moral, prijateljstvo ili princip.
Važno je stići do državnih ''jaslica'', a do njih se stiže preko cenzusa. A pošto su cenzus prešli Jovanovićevo preduzeće će po prvi put od osnivanja biti solventno zahvaljujući parama iz budžeta koje mu sleduju kao parlamentarnoj stranci. Tako će njegove dugove, koji sigurno nisu mali, platiti građani Srbije a on bezbrižno i rasterećeno nastaviti po starom. Pa zato smo se i borili da se ne lažemo. A da, borićemo se i za lustraciju, istinu o Kosovu, za okončanje saradnje s Hagom, za nastavak pregovora sa Evropskom unijom i sve ostalo ali sa mnogo lagodnijih poslaničkih pozicija.
Izbori su, dakle, bili ali se na njima nije desilo ništa nepredviđeno. U parlament su ušle one stranke za koje se i pre izbora pretpostavljalo da će u tome uspeti a i broj mandata koje su pojedinačno dobile je manje-više u granicama predviđanja. Jedini novitet na ovim izborima je osim manjinskih lista bila upravo koalicija na čelu sa LDP-om i Jovanovićem koja je uspeh zabeležila na kritici aktuelne politike i ponašanja većine ostalih stranaka. Ubeđujući birače da su novi i drugačiji uspeli su da ovaj put pređu cenzus a da li su i da li će biti drugačiji, videćemo.
Mene ipak više od svih koalicija, cenzusa, mandata i miliona zanima da li ću sa gospodinom Koraćem moći da pijem kafu kao nekada i da li će moći da mi odgovori u čemu se on i njegova koalicija, ponašajući se na opisani način, razlikuju od Vojislava Koštunice. I naravno, koju to novu slobodu donose onima koji su za njih glasali? Ovu selektivnu koju već imamo? Ako je suditi po beznačajnoj epizodi sa saopštenjem jasno je da će se i oni lako uklopiti u postojeći politički ambijent koji im nije ni najmanje stran i prihvatiti dobro znana pravila igre po kojima i ostali uspešno igraju već godinama. A za romantične eseje o slobodi ovde za sada nema mesta!