Naslov ove kolumne mogao je biti i "Izbori", ali bi to bilo suviše banalno i prozaično i pored toga što će biti reči o predstojećim parlamentarnim izborima u zemlji Srbiji. Na neki način, ali ne onaj stereotipni, jer nećemo spominjati dobro poznata imena ni stranaka, ni njihovih lidera. Ovaj put prednost ćemo dati nekom mnogo vrednijem, pametnijem i interesantnijem od svih njih zajedno. Da ne preterujem malo? Ne, ni najmanje.
`Otvoren i zavodljiv, slobodan i odmeren, lucidan i obrazovan, istovremeno i dobar i đavolski, otmen i razbarušeno narcisoidan, zaronjen i zadubljen u život, Kamijev pobunjeni čovek, angažovani intelektualac, građanin koji nije upucao svoju savest, daroviti sagovornik, mađioničar reči, čovek koji ni za živu glavu ne bi pristao da živi iz računa kao malograđanin bez jasne svesti o veličini i lepoti drame postojanja, čovek koga ne opterećuju razlike među nacijama i verama jer traga za sličnostima među ljudima i oseća bol zbog porušenih mostova prema drugima i drugačijima od sebe koji su njegova suprotnost i dopuna...`, tako su drugi pisali o njemu.
A on je govorio i pisao o mnogo čemu. Između ostalog i ovo: `Došlo je vreme da se ponovo promisli šta je politika jer ovakva kakva je danas ona predstavlja mesto gde su sve duševne bolesti zakazale sastanak.... Pravoslavna crkva 99,99 odsto nudi ljudima isto što i Katolička, samo na drugačiji način... sa teološke tačke gledišta hrišćanstvo je religija ljubavi, a sa ideološke religija mržnje... ko svoj identitet gradi na mržnji prema drugome, taj radi o glavi ne samo njemu nego i sebi... ko osuđuje bližnjeg može i da se prevari, ko mu prašta nikada se ne vara... mali ljudi stvaraju istoriju, ali je oni ne pišu, zato me više interesuje ona istorija koja zavisi od mene nego ona od koje ja zavisim, jer za prvu ja pravim i dajem račun, a u drugoj ću biti zaboravljen pre ili kasnije... MI SMO NAŠU PROŠLOST ISPUNILI RATOVIMA, DEOBAMA I SEOBAMA. SKORO CELA STANE U OVE TRI REČI!''
Pisao je i o sebi: `Savršeno sam svestan koliko je moja pojedinačna sudbina mala, sićušna i beznačajna za istoriju, ali ja prvenstveno imam ne istoriju nego sebe i zato se trudim, dok se na planu velike istorije ispisuje krvava i tragična drama ovog prostora i vremena, da na planu lične biografije upišem nešto što će moj život i dalje činiti lepim`.
Ipak, meni je najdraža ona rečenica u kojoj jednostavno kaže: `Moj život je moje najveće delo, moj život je moja umetnost!`
Takav je bio i tako je govorio, propovedao i pisao pokojni don Branko Zbutega, župnik crkve svetog Stasija u Dobroti kod Kotora. Jedan od njegovih mnogobrojnih tekstova, intervjua i kolumni, pisan pre 15 godina, naslovljen sa DA I(LI) NE posvećen je upravo izborima. Nevažno kojim, kada i gde jer ono što je napisao svojom lepotom, mudrošću i univerzalnošću daleko prevazilazi bilo koje izbore pojedinačno.
`Politički su izbori sigurno kapitalna tema trenutka. Sam čin biranja traje jedva nekoliko sekundi, ali su posledice tog čina nesagledivo velike i sudbonosne. I u činu venčanja jedno DA od nepune sekunde odredi život do smrti bez obzira na to da li brak traje do smrti ili razvoda. DA i NE su dve najteže reči lingvistike ako određuju konačnost i definisanost mišljenja, iako ih često upotrebljavamo i zloupotrebljavamo... ipak dođe trenutak koji osvesti svu odgovornost i značaj koji ove reči nose u sebi... jedan od takvih trenutaka su izbori... istina je da smo pod tim imenom bili pozivani dugi niz decenija da obavljamo građansku dužnost izjašnjavanja, ali je istina i da je reč izbori drsko i bezočno pripisivana jednom političkom činu u kome se zapravo ništa nije ni biralo... partija je bila jedna, program jedan, put jedan, a često i osoba ponuđena na biranje jedna, što je svakako besprimerna drskost... međutim, DA i NE su konačno postali istinsko kolektivno i univerzalno pravo svih punoletnih građana i više nema izgovora i prebacivanja odgovornosti na druge... ali ni danas nije lako... drama današnjeg slobodnog čoveka je u odgovornosti koju sloboda nosi, u mogućnosti da se ona upotrebi za glupost, za zlo, nemoral, osiromašenje... svi znamo koliko smo puta svojim DA afirmisali našu ličnu nesreću i koliko smo puta našim NE onemogućili sopstvenu sreću... pa opet, uprkos traumatičnoj nesposobnosti upotrebe slobode izbora čovek oseća da bez nje gubi nešto bitno od svoje ljudskosti... i zato nije nelegitimno pitanje koliko je čovek kao jedinka sposoban očuvati upotrebnu moć svoje slobode naročito pred usavršenim sistemima manipulativne moći... srednjevekovne alhemijske veštine su naime dečja igra prema današnjim veštinama političkog ubeđivanja glasača... sloboda je nemerljiva, ali je utvrdljiva... imaš je ili je nemaš... kao život, nema koliko si živ, već jesi li ili nisi... pa kada si već živ i slobodan biraj jer se samo u izborima potvrđuje sloboda... žao mi je što u novinama primećujem malo tekstova o ovom problemu... odgoj čoveka nije prvenstveno u tome da ga upoznaš sa onim što može da bira, već da ga obavestiš i upoznaš sa kriterijumima biranja... formalna sloboda je besplodno oružje sreće ako nemamo moć supstancijalnog prepoznavanja kvaliteta... jer će ljude koji su se našli u dilemi šta da učine sa svojim izbornim pravom drugi pokušati da uvere, šarmiraju, zadive, uplaše, zabrinu i jednom rečju ih emotivno i misaono potaknu da izaberu baš njih i daju svoj glas njihovoj stranci, programu, lideru... nama koji smo izvan te predizborne bitke ostaje jedan teži i ne manje vredan zadatak - da podsetimo građanina, birača, čoveka na veliki dar slobode koji znači mnogo više od glasačkog listića... da ga podsetimo na njegovu šansu, mogućnost, da ne kažem obavezu, da sebe potvrdi kao moralno i intelektualno biće koje svojim DA nastoji da daruje i podrži u slobodi one vrednosti (stranke, programe, pojedince) koji će tu slobodu još više uvećati!!`
Građani RS su već birali i izabrali, a građanima Srbije taj `izbor` upravo predstoji. Građani RS su iskustveno i intuitivno birali između prošlosti i budućnosti, pravde i nepravde, istine i laži, slobode i neslobode i posle mnogo godina lutanja, nedoumica, zabluda i nemoći se konačno opredelili za istinu, pravdu, slobodu i budućnost. A u Srbiji se, nažalost, i danas ne postavlja to suštinsko pitanje ZA ŠTA se glasa, već opet ono banalno i pogrešno ZA KOGA? Zato više i ne odgovaram onima koji mi to pitanje postavljaju. Ne odgovaram više ni na pitanje šta će biti na izborima jer je i na njega, kao i na ono šta će biti posle izbora, odgovor isti - BAŠ NIŠTA! Ništa se neće desiti i ništa ili skoro ništa se neće promeniti. Niko, nažalost, neće razmišljati o onome o čemu je davno razmišljao don Branko, `a to i nije neočekivano u narodu koji je oduvek bio više gladan nego sit, više usmen nego pismen, više podanik nego građanin!`