Valjda nema političara osim Putina i zemlje osim Rusije o kojima Koštunica ima pozitivno mišljenje i sa kojima nije u sukobu. Gledam šta čovek radi i ne verujem svojim očima. Kao i njegov idol Sloba i on je mic po mic "zaratio" skoro sa celim svetom. Otvorio je sve moguće frontove i one svetske i globalne, u Vašingtonu, Njujorku, Briselu, Londonu..., ali i ove lokalne u Zagrebu, Sarajevu, Prištini..., pa i u Podgorici.
Kada malo bolje razmislim, ne sećam se kada je posetio neku od bivših jugoslovenskih republika, ne računajući Republiku Srpsku kao `polovinu` BiH, ili sa osmehom na licu razgovarao sa nekim od njihovih predsednika ili premijera o dobrosusedskoj saradnji, unapređenju međudržavnih odnosa, pa čak ni o položaju srpskog naroda, zajednice ili entiteta u njima. Mada, iskreno, ne verujem da bi mu se bilo ko obradovao sve i kada bi hteo tamo da dođe.
Malo direktno a mnogo više preko svojih partijskih i kabinetskih `lajavaca` tužni njihov i nesrećni Koštunica se zamerio svima od Njujorka do Podgorice. A kako i ne bi, kada drži bukvice Americi šta i kako treba da radi, kakvu spoljnu politiku treba da vodi, naročito po pitanju Kosova, kada kritikuje UN i njenog generalnog sekretara, kada njegovog specijalnog izaslanika Ahtisarija ne j... ni za suvu šljivu, kada preti EU, NATO-u i svakom ko mu dirne u Srbiju i pravoslavlje!! Evropi će naneti `bolne udare` i `znatnu štetu` samo li se drzne da nam otme Kosovo, dok će NATO moći da sanja Srbiju kao svog člana, ukoliko na KiM napravi neku NATO kvazidržavu.
Ali osim `lige šampiona` Koštunica igra i ovu domaću ligu. Ne samo da rado odmerava snage sa malim i minornim strankama koje su jedva prešle cenzus, sa retkim neposlušnim medijima, sa nevladinim, ali i vladinim organizacijama, (koje je sam osnovao kao Savet za borbu protiv korupcije), već `ratuje` i sa svojim koalicionim partnerima i `svojim` ministrima!! `Alal vera na Maloga Radojicu.`
A sve to uglavnom zbog Kosova. Prvo, nismo mogli da saznamo zašto je Jočić obijao trafike - zato što je goreo Hilandar, pa onda nismo mogli da dobijemo odgovore na brojna škakljiva pitanja - zato što je bila slava, a danas ne možemo gotovo ništa - zato što branimo Kosovo. Ne možemo da donosimo zakone, ni da organizujemo predsedničke i lokalne izbore, a uskoro će, kao što sarkastično primeti urednik `Vremena` gospodin Žarković, i deca početi da odbijaju da idu u školu, da uče i odgovaraju - izgovarajući se upravo tvrdnjom premijera da su i oni rođeni `sa Kosovom i nebeskim zavetom u srcu` i kao takvi zabrinuti za njegovu sudbinu!!
A onda je u zasenak i Kosovo i sve frontove koji su povodom njega otvoreni, bacio jedan `službeni put` i podsetio nas da Voja ima još jednu neprebolnu ranu i još jedan front za koji smo poverovali da je ugašen, a on je u stvari bio samo privremeno zapostavljen. Dakle, krenuo tako pre neki dan jedan pop na `službeni put` da obiđe parohiju. Međutim, ispostavilo se da se parohija nalazi u drugoj državi u koju on ne može da uđe, jer u njoj nije baš PERSONA GRATA. Ali ne krivicom te susedne države već međunarodne zajednice koja u bezazlenom i `bezgrešnom` popu vidi ni manje ni više nego pomagača i saučesnika u skrivanju njoj mrskih ratnih zločinaca Karadžića i Mladića. Uzalud se susedna država `pravdala` da ona nema ništa lično protiv pomenutog popa i pozivala se na međunarodno pravo, ali to ništa nije pomoglo.
Voja je zasvirao na uzbunu i preko noći reaktivirao podgorički front. Shvativši šta mu je činiti pop je, kao verni saveznik Koštunice i DSS-a, odmah razapeo šator na `bojnom polju` i u njemu započeo štrajk glađu, zbog povređenih mu nacionalnih, verskih i ljudskih prava. Odani ministri pohitali su da na zov srpske trube, što pre popu pruže podršku, zanemarujući pri tom i državne i nacionalne interese. Uostalom kakvi su to državni i nacionalni interesi mogli biti važni u trenutku kada je neko dirnuo srpskog popa?? Neki tamo autoput kakvih mi u Srbiji pravimo na desetine? Razvijanje dobrosusedskih odnosa i zaštita interesa srpskog naroda u Crnoj Gori? Ma, koga je briga za to?
Ipak, šlag na tortu je krajnje neočekivano stavio savetnik Vojislava Koštunice Aleksandar Simić, koji je s obzirom da je gotovo do juče bio član DS-a morao biti veći katolik od pape i tako dokazati svoju odanost novom gospodaru. Izvadivši iz ormara već zaboravljeni arsenal najprimitivnijih i najzlobnijih uvreda i omalovažavanja Crne Gore i njenog državnog rukovodstva on je, inače njemu nesvojstvenim vokabularom, ovu cirkusku predstavu doveo do vrhunca!!
I taman kada je zahvaljujući šatoru i još nekim cirkusantima, koji su spontano pristizali, cela predstava dostigla zavidan umetnički nivo, pop je ili ogladneo ili prihvatio smernice svog rukovodstva i predstavu prekinuo naglo, kao što ju je i započeo. Tako je i međunarodna zajednica u dogovoru sa crnogorskim rukovodstvom i pojedinim srpskim ministrima iz DS-a bila u prilici da se elegantno izvuče iz ove predstave, dozvoljavajući popu da čim se malo okrepi, ponovo krene na `službeni put`, ali u pratnji policije susedne nam i bratske države.
Onima kojima se neće dopasti ova policijska pratnja i koji će je doživeti kao dodatno ponižavanje i SPC i pomenutog popa, moram reći da se srpski popovi poslednjih godina nisu baš proslavili ni u zemlji ni u inostranstvu. Mnogi su se bavili i bave politikom, neki su blagosiljali `Škorpione`, neki upražnjavali pedofiliju, a neki bogami uzeli i aktivno učešće u specijalnom ratu protiv Crne Gore, koji je uz pomoć terazijskih Crnogoraca i delova degenerisane JNA samo pre nešto više od godinu dana osmislio i realizovao baš gospodin premijer srpski. Zato one koji na `službeni put` u drugu državu kreću, ne samo radi širenja reči božje i vršenja službe božje, već i radi upražnjavanja neke od napred navedenih aktivnosti ne treba da iznenade ovakve preventivne mere.