"Visoki predstavnik i specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini izjavio je u Banjaluci da Kosovo i Srbija nemaju nikakve veze sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom, te da pitanjem Kosova mi ovde ne treba da se bavimo", glasila je pre nekoliko dana agencijska vest. Odahnuo sam, jer šta da se ovde u regionu bavimo i sekiramo o tako dalekim problemima sa kojima stvarno nemamo ništa.
Mi ovde imamo druge probleme. Na primer, ko će na predsedničkim izborima pobediti u Francuskoj ili probleme transatlantske ekonomske unije, ili pitanje sudandske pokrajine Darfur, gde godinama traje rat, genocid, glad i uglavnom se ne nazire rešenje uprkos dubokoj zabrinutosti međunarodne zajednice, Ujedinjenih nacija i Organizacije afričkog jedinstva. Navodno, Darfur je bogat naftom i sličnim svakodnevnim supstancama. Investitori čekaju da se politička situacija stabilizira.
Kosovo i Srbija su daleko i uopšte ne zaslužuju našu pažnju. Visoki predstavnik, naime, kaže da zato postoje posebne komisije, tu je Mahti Ahtisari i na njima je da o tim pitanjima razmišljaju. Ovo je, naravno, dobro. Jer dugo smo brinuli za razvoj nerazvijenih i ulagali vagonima novac u razvoj da na kraju dođemo na početak i opet ulažemo putem različitih fondova u razvoj, na primer evropskih standarda, koji završavaju u džepovima različitih proevropskih elita i njihovih kumova. Pa će onda oni svojim ličnim primerom narodnim masama svedočiti i evropske standarde poput tolerancije, suživota, pravne države i slično.
Zašto bi se narodi Bosne i Hercegovine bavili tuđim i dalekim problemima. Njima je dogovorena država u Daytonu i sada je pred njima zadatak da u međusobnom dijalogu dogovore kako dalje. Visoki predstavnik je naglasio da je u proteklom periodu pokušavao da izvrši prenos odgovornosti sa predstavnika međunarodne zajednice na lokalne političare, kako bi oni donosili odluke u BiH, te da nekada nije jednostavno.
To je suštinski, ali bolan proces, rekao je. I međunarodna zajednica treba da shvati da je za taj proces potrebno mnogo strpljena i vremena, posebno u područjima gde se desio rat, gde se desio genocid i sve ono što se dešavalo devedesetih godina, prenose agencije reči visokog predstavnika, u tome se slažem. Dijalog, uspostavljanje poverenja, pomirenje i pre svega traženje zajedničke perspektive je dug proces. I u intersu svih kojima je Bosna i Hercegovina zajednička država. Zato ishitrene odluke ne pridonose budućnosti ni u tako dalekim područjima kao što su Srbija i Kosovo. Ili tako daleki narodi kao što su Srbi i Albanci ne mogu pronaći rešenje u međusobnom dijalogu?
Visoki predstavnik poručuje da ne treba brinuti o njima. Problemi su tamo daleko. Za njih brinu posebne komisije i Mahti Ahtisari, ponekad i gospodin Holbruk, koji je i Dayton dogovorio. Neka oni razmišljaju. Mi ne treba time da se opterećujemo. Jer što više bismo razmišljali o Srbiji i Kosovu uznemirili bismo se i daleki problem postao bi deo našeg života, a i shvaćanja da u pravednom svetu međunarodne zajednice postoje dupli standardi.
Juče je prošlo 27 godina od kada je u Ljubljani umro Josip Broz Tito, čovek koji je vešto iskoristio duple standarde međunarodne zajednice svog vremena i približio nama koji smo živeli u njegovoj federaciji i radosti dva pola tadašnjeg sveta i stvorio treći.
A sutra je Đurđevdan. Narod kaže - hajdučki sastanak. U mnogim porodicama biće dan slavljenja. Što da brinemo tuđe brige? Zato postoje drugovi u komisijama, a i bivši finski predsednik.