Nova srpska vlada još nije formirana, a kad će, baš kao i sa legendarnom č
A, malo je verovatno i da će se pomeriti dok se ne završe pregovori u Beču ili ne održi sednica Saveta bezbednosti UN. Mada lično ne znam šta se očekuje od ovih skupova. U međuvremenu je bivša vlada sebe proglasila tehničkom, mada niko ne zna šta to znači, pa se shodno tome i ponaša. Narodski rečeno, radi ono što joj se hoće i ono što joj odgovara, a za ono što joj se neće se proglašava nenadležnom!
`Tehničari` nisu raspoloženi da se viđaju sa mrskim im Ahtisarijem, ali su vrlo raspoloženi da sebi dele stanove, da hapse profesore i smenjuju nepodobne. Najagilniji `tehničar` je svakako ministar Jočić, jer se upravo oko njega i njegovog ministarstva `lome koplja`. Tako bar misle neupućeni, a oni pametniji znaju da je `kamen spoticanja` svake buduće vlade Ministarstvo energetike, jer treba prodati NIS, koji vredi, brat bratu, kao i `Telekom`, pa se i očekivana provizija za ovu transakciju, kreće između 50 i 100 miliona eura! Malo li je? Ali, da se vratimo Jočiću i njegovim mukama. Iako MUP nije ni blizu tako `mastan zalogaj` kao `Telekom` ili NIS, ni nekoliko stotina miliona budžeta MUP-a nije za odbaciti. Uz to mesto ministra unutrašnjih poslova garantuje miran san onima koji se `omaste` od navedene provizije koju će uzeti za prodaju `Telekoma`. Zato Jočić još radi udarnički kako bi svom vođi (to se na nemačkom kaže firer, ali bi bilo pogrešno shvaćeno ako bih ja upotrebio nemački izvornik pa neću) u nekim budućim pregovorima u vezi sa sastavom Vlade dao još neki argument. `Što da menjamo Jočića kad se u poslednje vreme baš provrednio?` pitaće Voja svoje koalicione partnere, a oni će ostati bez teksta imajući u vidu nova i nova hapšenja aktuelnog ministra.
A, što se tiče Jočića on jednim okom hapsi, ali drugim, kao i već godinu-dve unazad, pogleduje na svog neposlušnog pomoćnika, sada već bivšeg generalnog inspektora MUP-a. Danas i on i Voja znaju da su `pojeli govno` još kada su pristali da ga zbog pritiska SPO-a i sastavljanja Vlade postave na to mesto, ali sada je kasno. Glumili su demokrate, ali im se to brzo `obilo o glavu`.
Kada već nisu postavili ni zamenika ministra unutrašnjih poslova, ni zamenika ministra vojnog, ni zamenika direktora BIA, kao ni generalne inspektore Ministarstva odbrane i BIA, šta im je trebao i taj Božović? Ne znaju ni oni, ali je sada kasno. Ko je mogao da pretpostavi da će pomenuti ozbiljno shvatiti svoj posao i početi da radi, iako se to u DSS-u smatra za najveći greh! Pošto je počeo da se bavi svojim poslom, gospodin Božović se ekspresno zamerio i `svom` ministru i `svom` premijeru. Zato je Jočić još pre dve godine prestao da se viđa sa njim, a tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti izdao naredbu kojom se radnicima Ministarstva zabranjuje da komuniciraju sa Generalnim inspektoratom. Međutim, ni ovi idiotski potezi čelnika MUP-a, koji se graniče ne samo sa zdravim razumom, već i sa kriminalom, nisu bili dovoljni da `urazume` generalnog inspektora Božovića, koji je svoj posao nastavio da radi sa još većim elanom.
Zato mu je u DSS maniru još pre godinu dana pripremljen `zlatan gajtan na svilenom jastuku` u vidu novog Zakona o policiji. I gle čuda, ovim zakonom nije uopšte predviđeno mesto generalnog inspektora, već direktora Sektora unutrašnje kontrole koga će postaviti Vlada na predlog ministra posle raspisanog konkursa za ovo radno mesto. A, onda sve polako i legalistički u konkursu napisaše da kandidat za direktora SUK-a mora da ima najmanje devet godina radnog iskustva na ovakvim poslovima. Zašto baš devet, zašto ne osam ili 11? Ništa drugo nije važno kao ovo, jer gospodin Božović po njima baš taj uslov ne ispunjava. I šta je onda čudno što je za direktora Jočić predložio drugog kandidata, a njegove kolega `tehničari` ga potom na sednici Vlade i postavili na ovo mesto.
Znajući šta mu se sprema, Božović je lidera političke stranke koja ga je kao nestranačku ličnost predložila na ovo mesto obavestio da će biti smenjen na nekoj od narednih sednica Vlade. `Ma ne, sad sam se baš čuo sa Vojom i on mi reče da te neće dirati dok se ne formira nova vlada`, reče mu samouvereno Vuk Drašković. `To uopšte nije na dnevnom redu Vlade`, potvrdio mu je i neprikosnoveni šef Kabineta (i ne samo Kabineta) Vojislava Koštunice gospodin Nikitović. I bio je u pravu, to uopšte nije bilo na dnevnom redu, ali je na insistiranje ministra Jočića ipak `provučeno` neki kažu i naknadno. A i sednica Vlade nije bila baš prava, jer su bili odsutni potpredsednica Vlade i tri ministra iz G17+, tri ministra iz SPO-a i dva ministra iz DSS-a (falilo je, dakle, bezmalo pola Vlade) što uopšte nije smetalo prisutnima da imeniju novog direktora SUK-a.
Diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom i dugogodišnjim advokatskim iskustvom i u domenu zaštite ljudskih prava morao je da ustukne pred `boljim` od sebe! Gospodin Božović, koji je ovaj inspektorat ustrojio i afirmisao pre svega stručnim i profesionalnim radom, morao je da ode. I pored toga što je za vreme njegovog mandata Inspektorat za nešto manje od tri godine podneo 690 krivičnih prijava protiv radnika MUP-a, a njegov prethodnik za nešto manje od godinu dana neverovatnih šest! U Božovićevo vreme Inspektorat je zadužen sa 9.026 predmeta od kojih je postupio u 8.651, što je oko 94%. Samo šest odsto predmeta je još u radu. Ne samo da je agilni Božović postavio temelje Inspektorata, već je uradio mnogo i na njegovoj međunarodnoj afirmaciji. On i njegovi saradnici su učestvovali na brojnim međunarodnim skupovima i seminarima posvećenim ovoj problematici u Londonu, Briselu, Beču, Ženevi, Srazburu... i uspostavili saradnju sa odgovarajućim telima OEBS-a i UN-a, FBI-ja. Ali, sve to očigledno nije bilo dovoljno.
Na njegovo mesto je doveden favorit ministra Jočića, koji je, kako su mi rekli oni koji ga duže poznaju, završio srednju ugostiteljsku školu. To mu je bila stabilna osnova na osnovu koje je kasnije uz rad (možete misliti kako to biva uz policijsli rad) završio višu ekonomsku školu ili šta već. U kakvoj je vezi ekonomska struka sa pretežno pravnim poslovima u SUK-u znaju samo Jočić i ostali `tehničari`. Ali mi kažu da ni on neće dugo, jer je navodno aktuelni direktor policije već pripremio svog kandidata.
A, dok se Jočić ne predaje i očajnički bori da ostane na ovom vrlo unosnom mestu njegov partijski kolega direktor BIA već pakuje kofere. Shvativši da je vrag odneo šalu, rešio je da i on odradi nešto `tehnički`. Pošto je tri godine potrošio na proganjanje nedužnih radnika koji mu nisu bili po volji i bavio se `unutrašnjim neprijateljima`, koji zvanično više ne postoje, među kojima je i moja malenkost zajedno sa još nekim bivšim radnicima Službe i nekim nepoćudnim čaršijskim intelektualcima, Bulatović je brže-bolje formirao dve komisije za uništavanje dokumentacije stvorene na ovoj problematici. Baš kao i njegov imenjak 2000. godine. Jedna komisija treba da uništi pisana dokumenta, a druga kompjuterske fajlove. A, pošto je stvar osetljiva za njenu realizaciju su izabrani penzionisani radnici Službe koji su već imali iskustva u sličnim poslovima. Vrlo inteligentno, jer njih niko neće moći da `kazni` izbacivanjem sa posla ili penzionisanjem, dok će Bulatovića, kao i obično, zaštititi `dobri` Voja kao i mnogo puta do sada! A što i ne bi kada su `tehničari`!