Profesor Duško Kondor, ugledni borac za ljudska prava, ubijen je u petak u Bijeljini, kad ga je na kućnom pragu izrešetao lokalni nasilnik Jasmin Baraković.
Baraković, odavno poznat policiji, navodno je bio ljut što Kondor brani svoju kćerku Ninu od njegovih napasničkih pokušaja da uđe u ljubavnu vezu s njim. Žalosno je i porazno, međutim, što se na ovom slučaju tragično manifestovala hronična nesposobnost države u obračunu s nasiljem i kriminalom.
Za to neko konkretno mora da odgovara - imenom i prezimenom, jer svaka vrsta generalizacije odgovornih, uključujući i policiju, je kontraproduktivna i zaglupljujuća.
Kako se može čuti, Baraković je već godinama maltretirao Kondorove, a dan prije ubistva, pokojni profesor tražio je pomoć policije. Kako je zaštićen, moglo se vidjeti u petak ujutro, kad su pogrebnici samo mogli da pokupe njegove tijelo.
Za to neko mora da bude odgovoran - policija, koja nije prijavila Barakovića, ili pravosuđe, koje ga nije zatvorilo, svejedno. Nezavisna istraga mora da utvrdi, ne samo odgovornost Barakovića kao ubice, već i onih koji očigledno nisu učinili ništa ili su to radili nedovoljno, da Kondor i njegova kćerka budu zaštićeni.
Odgovornost se mora spustiti na konkretne ljude, a to, logično, podrazumijeva ne samo direktno odgovornog već i čitav komandni lanac. Da ima odgovornosti u sistemu, neko bi do danas već podnio ostavku, ako ništa, ono bar kao moralni čin.
Na ovom slučaju MUP, njegova unutrašnja kontrola i na kraju, pravosuđe moraju da dokažu da su tu, između ostalog, da kazne i one u svojim redovima koji, eventualno, snose odgovornost za nepružanje pomoći jednom građaninu, koji je od njih tražio samo da rade svoj posao.
Samo na taj način policija i pravosuđe mogu da speru obraz i bar na taj način pruže utjehu porodici Kondor.
Moguće je, u svakom slučaju, da neko tamo u bijeljinskoj policiji nije očekivao da je Baraković sposoban da počini ovako nešto. Pitanje je, međutim, šta su preduzeli da do toga ne dođe? Šta konkretno? Da li su ga zbog učestalih prijetnji mogli prijaviti tužilaštvu? Zakon im tu daje slobodne ruke. Baš kao i tužilaštvu, koje može da se uključi u slučaj, bez obzira na to postoji li prijava policije.
A u ovom slučaju bilo ih je i previše.
Po svemu sudeći, profesorov vapaj za zaštitom nekome nije bio dovoljno uvjerljiv. Zbog čega bi u suprotnom Baraković bio zadržan na slobodi, odakle se, shodno svom monstruoznom shvatanju ljubavi, neometan od bilo koga mogao upustiti u krvavi pir.