Hoćete prvo dobru ili lošu vijest? Ja uvijek biram prvo lošu.
Dakle, loša vijest je da je "Seks i grad" završen, za sva vremena.
A dobra? Pa da je "Seks i grad" završen, zauvijek.
Znate te momente u životu kada tačno znate gdje ste bili i šta ste radili kada su se desili?
E ovo je jedan takav momenat. Grand finale serije koju obožavamo.
Ogledale smo se u njoj kao u ogledalu, odražavala je kulturu življenja, ali ove nove nastavke smo, ipak, gledale ko lutke u izlogu. Malo iz daljine.
Kao da ih je povremeno pisao ChatGPT ili su se vodili onom krilaticom daj nam svega, dabogda nam prisjelo jer su je tako natrpavali svim i svačim, ne bi li se dopala baš svima, da su i radnju i likove toliko istanjili da su bili baš loši i providni. Drugačije nisu ni mogli stati u pretrpanu priču. Nije bilo ni poente ni čvrste tačke gledišta, nastala je praznina. Zar je to bilo tako loše? Sad, kad bolje razmislim, bilo je. Iako sam bez treptanja gledala tu omiljenu šarenu lažu, punu ludih modnih kombinacija.
Uvijek sam nekako mislila da se "Seks i grad" neće nikada završiti i da ćemo ostariti sve zajedno.
Ali nekada je bolje ranije otići nego predugo ostati.
Ukapirala je to i Keri kada se u Mirandinom kupatilu izlila kanalizacija iz wc šolje. I čim je Miranda navukla gumene rukavice da briše, znate već šta, Keri je uzela pitu sa bundevom i otišla.
Sama. Konačno je odrasla.
A ja sam čekala da ostanem sama u kući da gledam tu posljednju epizodu. Ne želim da me Žmu zapričava, niti da hoda oko mene. Trebao mi je mir. Ni sređivati cipele ni gledati "Seks i grad" ne mogu dok se Žmu vrzma po kući.
Veliko finale sam dočekala, sasvim simbolično, sređujući ormare sa cipelama, što odgađam neobično dugo. Izbacivanje odjeće je jedno, ali rastanci sa cipelama su nešto sasvim drugo.
To je previše emocija za svaku ženu. Bacanje cipela. I kraj omiljene serije.
Dakle, čim sam ostala sama, otišla sam u hodnik i otvorila ormare.
Imam dva. Dupla. Od poda do plafona. Kao u seriji. Žmu mi ih je napravio, ne očekujući da ću ih napuniti. Kakav optimizam! I nije u njima nered, ali je velika gužva. Cipele mirno stoje na policama, čekaju svoj red da ih obujem i da negdje krenemo.
Ali učinila sam ovaj put nešto što nisam nikada ranije. Iz čiste radoznalosti počela sam da brojim cipele po policama.
Auuuu…
Jednom davno sam pročitala da je sasvim dovoljno da svaka žena ima dvadesetak pari cipela. To mora da je napisao muškarac. Ja imam više. Puno više. Kad kažem puno više, mislim baš puno. To je moja kolekcija uspomena.
Pišem poruku prijateljici za koju znam da će razumjeti. Pa meni to nije ništa skaredno, kaže ona, te tvoje brojke. Tačno sam znala da se neće potresti, zato sam joj i javila. Trebala mi je podrška. Zovem i sestru. Moja sestra, čuvši cifru, sa dubokim uzdahom samo prošapta, boga pitaj koliko ih ja imam.
A Žmu?
Žmu je, smijući se, rekao da je stanje puno gore nego što je mislio. Njega ti moji problemi uvijek zabavljaju.
Vama ne mogu reći.
Broj je trocifren i ne bih više o tome. Pssst.
Ali da vam kažem, probala sam ih sve. I prohodala u njima počasni krug po kući. Prije nego što sam ih oslobodila i pustila u novi život.
Žmu ulazi na vrata i posmatra tu predstavu naslonjen na štok.
Možeš slobodno sve da ih baciš. Jer mene, ipak, voliš najviše, a ja sam ti uvijek tu. Mene izbaciti nećeš.
Čuj? Ostaviću ja ove visoke tanke zlatne štikle u kojima sam se udala. Zlu ne trebalo.
Žmu smijući se iznosi velike kese prepune cipela.
Jel ovo sad znači da nemaš cipela? Da se sada kupuje ponovo? Ispočetka?
Znate kad kažu, iskoristite svaku situaciju u svoju korist. Ja uvijek sve shvatim bukvalno.
Čim je to rekao, odmah sam naručila jedne srebrne Meri Džejn cipelice koje se toliko cakle da se u njima može gledati kao u ogledalu. Da se ogledam u njima umjesto u seriji koje više nema.
Ovo je hepiend, kapirate? Ja sam svela cipele na pristojan dvocifren broj, a Keri je odrasla. Slobodna je i samostalna žena. Ne definišu je više muškarci. Malo li je za veliko finale?! A?
Ionako više ništa nije isto. Čak ni Đavo više ne nosi Pradu, nego Žakmus. A ni Emili nije više u Parizu nego u Rimu.
Pa šta li će Keri sada? Zasaditi baštu i kiseliti krastavce sa malim rozim ružicama ko Pamelica?
Ili će početi da kuva ko Megan Markl? To bi tek bio hit.
Dok ne saznam kuda ide ovaj svijet, gledaću ponovo "Seks i grad" ogledajući se u mojim novim srebrnim cipelicama. Razbibriga je to. Šarena. Toksična. Ne može sve biti zdravo. Niti treba.
Biti bezgrešan je beskrajno dosadno.
THE WOMAN REALIZED SHE WAS NOT ALONE, SHE WAS ON HER OWN
Lav ju
Chic Vanilica
