Najgori su bivši pušači. Oni su ponosni da su pobedili svoj porok, a ujedno u glavnom netolerantni do onih koji još uživaju u ovoj legalnoj supstanci. U Evropskoj uniji počela je prava ofanziva protiv pušenja. Komesar za zdravlje Evropljana upotrebio je u kampanji najjači argument.
Javno je priznao da je bio dugogodišnji pušač, koji je konzumirao čak tri kutije dnevno. Onda je prestao. `Ako mugu ja, možete i vi`, poručio je građanima Unije. Pušače treba prognati iz javnih prostorija, restorana, kafića... Štete sebi, a pre svega svojoj okolini. Evropa će iznad sebe imati samo plavo nebo i čist vazduh i uprkos svemu i trafike pune ove droge od koje države ubiru veliki porez. Iako sam još uvek rob tog poroka, nikako neću praviti propagandu za duvan ni protiv njega. I bez duvana i svih njegovih sastavnih delova naš život je ograničen i vremenom i prostorom.
Nikada ne činimo drugima ono što mi ne bismo želeli da nama čine. Neću da smetam onima koji ne podnose dim duvana! Ako je duvan stvarno najveća pretnja ličnom i društvenom zdravlju, onda ga stvarno treba potpuno zabraniti kao kokain, heroin i slične supstance dalekih zemalja, kojim pomažemo u demokratskim procesima. Ništa više fabrika cigareta, ne polja duvana, ne trafika, ne poreskih markica.
Ništa. Ako koga slučajno uhvate da u podrumu pravi cigarete ili ne daj bože puši, onda u lance i u zatvor. Jer to je zapravo zločin protiv Kjotskog protokola o emisijama štetnih gasova, kojeg su na sreću potpisale gotovo sve zemlje civilizovanog sveta , osim SAD.
U toj istoj Evropskoj uniji teče rasprava o pozivu Komisije za industriju da moraju proizvođači automobila EU, Japana i Južne Koreje da smanje onesnaživanje okoline. Proizvođači tih zemalja zavezali su se da do 2008-2009. smanje prosečne emisije CO2 na 140 grama na kilometar vožnje. A Bruselj je ocenio da se to ne ostvaruje i zapretio strožim zakonodavstvom.
Danas nov automobil prosečno na kilometar vožnje emituje 162 grama CO2, a u planu Komisije je da se do 2012. ovo smanji na 120 grama. A to bi značilo da bi takve mere pogodile pre svega nemačku automobilsku industriju. I Berlin se odlučno odazvao i rekao Bruslju ne, jer takve mere pogodile bi tradicionalno najjače delove nemačke automobilske industrije. Tako će biti u vazduhu nad Evropom malo više CO2 i manje duvanskog dima i na mercedesima, golfovima... neće naveliko pisati `CO2 ubija` kao što danas piše na svakoj kutiji cigareta. Rasprava, naravno, još nije završena.
Evropska unija, naravno, nije obećana zemlja gde se cedi i med i mleko. Ali je, bez sumnje, jedina alternativa evropskom kontinentu da preživi, sa svojim vrednostima u globalnom svetu. Baš te vrednosti ili pravila funkcionisanja država članica omogućuju različite rasprave o temama, razmimoilaženja, čak i više tonove dijaloga. Ali, na kraju, ipak postoji, mora postojati - konsenz. Naravno i konsenz nije bez zamki, narod bi rekao ni luk ni voda. A dogovor je, ipak, obavezan za sve. Često tako u tom procesu mora se zbog opšteg interesa zaboraviti na pojedine nacionalne interese ili čak interese nekih marginalnih grupa, poput pušača.
Danas, posle poslednjeg proširenja, rasprava se vodi o ovom regionu. Neki dan u centru pažnje bila je debata ministara inostranih poslova Unije o nastavku pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije. Oko toga još nema konsenza. Neke zemlje kao što su Francuska i Holandija ustraju u potpunoj saradnji Srbije s Haškim sudom. A to znači da nema početka pregovora dok optuženi za ratne zločine nisu u Hagu, a posebno general Mladić.
Drugi deo zemalja, kao što su Slovenija, Italija, Grčka, a i komesar za proširenje EU Oli Ren, podržavaju opciju afirmativnog odnosa do Srbije i do nastavka pregovora o pridruženom članstvu ali ne, kako su neki tumačili i u regionu i van njega, da se `zaboravi` Sud u Hagu. Već suprotno, da se tokom pregovora prevaziđu i najteži i najkomplikovaniji uslovi koje Unija postavlja Srbiji. Slična situacija već je poznata iz okruženja, ali se tada radilo o početku pregovora o punopravnom članstvu, a ne o pridruženom.
Ovo važi i za Bosnu i Hercegovinu, kojoj se, pored potpune saradnje s Hagom, stavljaju uslovi reforme policije i Javnog RTV servisa. I reforma policije i Javni servis su na putu skorašnjeg rešenja, pa bi zato bilo najbolje i najpravednije rešenje nastavak pregovora o pridruženom članstvu.
Evropska unija je komplikovan organizam sa vrlo različitim parcijalnim interesima, ali i sa jasnom civilizacijskom perspektivom dijaloga, konsenza i tolerancije, a i razumevanja, koje se jasno videlo i sa poslednjim proširenjem Unije 1. januara 2007.