Napokon pada sneg. Uprkos svim najavama apokalipse, ipak, priroda je jača. Sve je kao što mora biti. Posle jeseni, ipak, zima, a posle nje proleće, pa leto.
A i nada da će sve biti u redu. Ovaj sneg nije pao zato da bi zveri ostavljale tragove već da nas podseti na to da uprkos ljudskim eksperimentima ipak pobedi ono što je prirodno; i u prirodi i u društvu.Međunarodna zajednica odigrala je pozitivnu ulogu u Bosni i Hercegovini. To je nepobitna činjenica. Priča o uspehu. Stabilan mir, oživljavanje ekonomije, manje ekstrema u unutrašnjim odnosima, započet proces približavanja evroatlantskim integracijama, članstvo u Partnerstvu za mir. Vreme je da se ta priča završi. Uglavnom smo dobro obavili posao i otišli. Sada će domaći nastaviti svoju priču.
Šta još - možda brža privatizacija i uz to adekvatni socijalni programi za one koji nisu imali sreće i njihova radna mesta nikome više ne trebaju jer su bila u nekom drugom vremenu i političkom sistemu. Gorka činjenica. Socijalizma sa `ljudskim obrazom` nema više. A naravno to i ne znači da kapitalistički sistem nije udruživ sa socijalnim programima. Veličina države i vlasti pokazuje se kako brine o svojim građanima na margini društva i omogući im čoveka dostojan život. A zato treba vlasti prihode. A veći prihodi zavise od uspešne ekonomije. Međunarodna zajednica došla je u Bosnu i Hercegovinu iz sveta kapitala sa sasvim određenim materijalnim interesima, naravno za budućnost.
Aktuelnog predsednika Vlade Republike Srpske prvi put sam sreo pre osam godina u Sarajevu na jednom vrlo teškom sastanku na kome su neki predstavnici međunarodne zajednice hteli za jednog multinacionalnog partnera kupiti jedan čitav sistem. Jeftino, naravno. Tada je baš ovaj čovek koga neki i domaći krugovi proglašavaju za enfant terrible BiH ustao i rekao: `Zar mislite da smo u BiH svi ludi?!` I nije više seo za sto, već napustio sastanak.
Onda - ništa. Predstavnici međunarodne zajednice osetili su se malo uvređeni. Nije uspelo. U narednom mandatu predsednik SNSD nije bio više predsednik Vlade RS. A predmet pokušaja kupovine ostao je u domaćim rukama razvio se i dostigao pravu cenu. Sve je došlo kako treba da bude.
Početkom osamdesetih kada su počeli nemiri na Kosovu, a agencija Reuters objavila je vest o tome, neki visoku funkcioner u Beogradu zatražio je od direktora Tanjuga, da zaustavi Reuters! Najave, da će aktuelni visoki predstavnik, hteo ili ne hteo, napustiti Sarajevo ali da će dejtonski ured ostati sve su jače. Obično dobro obavešten londonski dnevnik `Guardian` poznat je da nikada ne objavljuje spekulacije i neproverjene informacije. Nastojanja da se Ured održi, a sa njim i takozvana bonska ovlaštenja koja su prema sadržaju i formi instrument dikature, a ne evropski standard mogu služiti samo nekim vrlo materijalnim ciljevima neke multinacionalke, a ne promociji demokratskih standarda. U suštini ovo znači da u Bosni i Hercegovini ne trebaju ljudi koji razmišljaju svojom glavom i ravnopravno učestvuju u javnoj debati o bilo čemu.
Kakva je to izjava službenika međunarodne zajednice da je predsednik vlade inače dobar političar, ali da previše priča!!!??? Da se igra vatrom! Pobogu, sloboda govora i autonomija donošenja odluka u javnom interesu, osnova su civilizacije kojoj svi, ja verujem, pripadamo. Šta posle ovogodišnjeg 30. juna? Da li određeni krugovi, koji su doskora negirali, ipak povezuju procese u regionu i pitanja Kosova?
Možda zato ne trebaju ličnosti koje misle svojom glavom i čak međusobno dogovaraju- bez medijatora, več samo šutljive izvođaće za sve što naume. U korist građana Bosne i Hercegovine! A šta zapravo žele građani Bosne i Hercegovine? Da političari koje su izabrali obezbede procese ka boljem životu za svakog pojedinca. Političar, naravno nije odgovoran samo onima koji su mu poverili pobedu, već svima u svom okrugu. Možda su aktuelni primer Dodikovog `New Deala` prebrzi za shvaćanje međunarodnih činovnika ili se ne realizuju sa pravim partnerima. Na kraju ipak treba verovati u prirodne procese, jer i predstavnici međunarodne birokracije moraju računati na mišljenje svojih demokratskih javnosti i putem slobodnih medija - čuvara naše civilizacije. Ni Reutersa ni `Guardiana` niko ne može zaustaviti !