Dok velike vođe naših naroda i narodnosti potežu sva oruđa i oružja i rekao bi čovek da ama baš ništa zajedničko nemaju, znamo da su sličniji više nego što se i pretpostavlja. Recimo, gotovo da su identični u odnosu prema ženama.
Većina naših vođa ne propusti da napomene (naravno, ne baš u kamere ili na prijemu u Gender centru!) gde je ženi mesto; najveće umove u ženskom rodu pitaju redovno da li znaju da prave pitu i uviju sarmu; jedina poštena žena na svetu je obično njihova majka, a najveća je agonija pred izbore kada treba popuniti kvotu ženskih imena na kandidatskim listama kada se upuštaju u lov na sekretarice, bliže i dalje rođake, službenice, komšinice itd. ubeđujući ih da potpišu izjavu o dobrovoljnoj kandidaturi. Popisa nemamo, a kada će i ne zna se, pa ostaje da verujemo da je žena više nego muškaraca, što znači da i žena-birača ima više. Da li žene glasaju za žene? Jasno je da ne. Ali, zato po objavljivanju rezultata odmah osvane još nekoliko društava ili nevladinih organizacija koje se brinu za položaj žene, organizuju se okrugli stolovi na temu zašto nema više žena u politici i tako ukrug do novih izbora kada će ponovo žene izabrati muškarce na koje će se posle godinama žaliti.
Razvojna ekonomija posebna poglavlja posvećuje ulozi žene u nerazvijenim i zemljama u razvoju, bilo da se govori o demografiji ili poljoprivredi, a naći ćete i cela poglavlja o ulozi žena u iskorenjivanju siromaštva. Pored poznatih slika da su žene čekale i opremale vojnike, brinule se o porodici, zatim u ova tranziciono teška vremena od sto grama mesa samo njima znanim čudima pravile obroke za celu porodicu, do toga da su i bukvalno svojim rukama hranile svu čeljad dok su muškarci sedeli u kafani kukajući nad svojom sudbinom i slineći u rakijsku čašu kako su neshvaćeni geniji, analiza pokazuje da su u svim zemljama žene i deca najviše uskraćeni. Žene su često manje plaćene za sličan rad, a nisu im dostupna ni zanimanja koja donose bolju zaradu. U urbanim područjima manje je verovatno da će žene dobiti zvanično zaposlenje u privatnim kompanijama ili javnim agencijama i često su ograničene na nelegalne, niskoproduktivne poslove. Nelegalna zaposlenja kao što su, na primer, u konfekcijskoj industriji ili na poslovima trgovačkih pomoćnika, onemogućavaju pozivanje na zakone o minimalnim platama ili beneficijama socijalne sigurnosti. Slično tome, seoske žene imaju manji pristup resursima nužnim za stvaranje stabilnog prihoda. Kontrola žena nad primanjima u domaćinstvu i resursima ograničena je iz više razloga. Od primarne važnosti je činjenica da relativno veliki udeo u radu koji obavljaju žene nije nagrađen, na primer kuvanje, pranje, peglanje, sakupljanje drva za vatru, a potpuno je nemerljivo kada se radi o roditeljstvu. Uobičajeno je i da muška glava domaćinstva kontroliše sva svoja primanja od, recimo, useva u porodičnom poslu, premda značajan udeo rada osigurava njegova supruga. Pored toga, u mnogim kulturama, a tu spada i balkanska, još se smatra socijalno neprihvatljivim za žene da značajno doprinose prihodima domaćinstva i otuda je rad žene prikriven i nepriznat.
Činjenica da se dobrobit žena i dece nalazi pod snažnim uticajem politike razvoja naglašava važnost integrisanja žene u programe razvoja. Zbog poboljšanja uslova života najsiromašnijih pojedinaca, žene moraju biti uključene u glavne ekonomske tokove. Nijedan proces razvoja koji ne poboljša dobrobit najugroženijih, a to se u najvećoj meri odnosi na žene i decu, ne može ispuniti jedan od ključnih ciljeva razvoja. Dugoročno, nizak status žena će najverovatnije dovesti i do usporavanja stope ekonomskog rasta, jer će obrazovni rezultati i budući socijalni status dece najverovatnije odražavati status majke ili oca. Tako će prednosti sadašnjih investicija u ljudski potencijal verovatno biti prenesene na buduće generacije ako se žene uspešno integrišu u proces rasta. Kada se uzme u obzir da je ljudski potencijal možda najvažniji preduslov rasta, obrazovanje i poboljšani ekonomski status žena ključni su u ispunjavanju dugoročnih razvojnih ciljeva.
Studije o ljudskim pravima, takođe, pokazuju da su dve grupe koje su tipično izložene ugnjetavanju žene i manjine, što znači najmanje pola svetskog stanovništva. Dok se može raspravljati o tome da li se prava žena mogu razmatrati kao grupna ljudska prava, činjenica je da su žene u svim zemljama i dalje u dobroj meri obespravljene i ponižene.
Ovo je minijatura kojom želim da podsetim drage dame i drugarice da kada žure da kupe komplet za još jednu proslavu na kojoj će biti ON (predsednik, premijer, ministar, direktor, poslovođa...) te kada ih lično ON pomiluje po glavi, a najbliže saradnice dobiju čak i dva miloglava, da ne dozvole da se sve poštovanje slije u omlaćeni karanfil, parfemčić ili izlazak. Molim vas da ne zaboravite da su i vaše muškarce, na koje se najviše žalite, vaspitavale majke, odnosno žene, pa nemojte vi praviti istu grešku sa vašim sinovima, kao što i te važne muškarce podsećam na postojanje njihovih kćerki. Podsećam vas da su i vaše majke gotovo nevidljive čitav život savijale kičmu od rada ili poniženja hraneći neki muški ego. Ipak je pravilnija ona da iza svakog uspešnog muškarca stoji iscrpljena žena, najčešće prva.
I molim vas da vas ne ubede da je veličina uspeha obrnuto proporcionalna udaljenošću od ON, što će reći da manja udaljenost znači veći uspeh. Valjda treba da mu čini čast, a ne da tu budete njemu u čast. Nemojte biti ženice. Budite Žene. Umesto cveta, a u povodu nečega što su nam podvalili kao naš jedini dan i praznik, poklanjam vam definiciju uspeha Ralfa Valda Emersona (Ralph Waldo Emerson):
`Smejati se često i mnogo; zadobiti poštovanje inteligentnih ljudi i naklonost dece; zaslužiti razumevanje iskrenih kritika i podneti izdaju lažnih prijatelja; ceniti lepotu; pronaći ono najbolje u drugima; ostaviti iza sebe svet malo boljim bilo da je u pitanju zdravije dete, komad bašte ili blaži socijalni uslovi; znati da je makar jedan život lakše disao jer si ti žive(o)la - to znači uspeti.`
Našim velikim državnim i porodičnim vođama za isti taj praznik kojeg su nama podmetnuli, a dok kao brinu i naš i svetski bol, te njihovim vernim saradnicama poklanjam izreku australijskih Aboridžina: `Moraš sam postati promena kakvu želiš da vidiš u svetu`, što će reći da ako želiš da menjaš svet, moraš početi od sebe i svog života, odnosno moraš menjati sebe onako kako želiš da se menja svet.