Trajan mir u Ukrajini trebalo bi da uključi jasan put te zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji, a Sjedinjene Američke Države mogle bi pomoći da se prevaziđu političke i ekonomske prepreke koje usporavaju taj proces. To je osnovna teza analize koja predlaže veliki dogovor Vašingtona, Brisela i Kijeva.
Prema tom prijedlogu, administracija Donalda Trampa podržala bi evropski put Ukrajine i podstakla sprovođenje neophodnih reformi, dok bi Evropa dobila značajniju ulogu u mirovnim pregovorima. SAD bi zauzvrat ostvarile povoljnije trgovinske i bezbjednosne aranžmane, uz snažnije evropsko preuzimanje odgovornosti za obnovu i stabilnost Ukrajine, navodi AtlanticCouncil.
Polazna ideja je da bi ostavljanje Ukrajine u neizvjesnom položaju između Rusije i evropskih institucija povećalo rizik od novih sukoba.
Podrška postoji, ali prepreke ostaju
Iako Evropska unija podržava ukrajinsko članstvo, njegovo sprovođenje otvara pitanja oko kojih među članicama nema jednostavnog dogovora.
Ukrajina mora da uskladi zakonodavstvo i institucije s pravilima EU, ojača vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Rat dodatno otežava taj posao jer zahtijeva ogroman dio državnih resursa.
Prepreke postoje i unutar same Unije. Proširenje zavisi od saglasnosti država članica, pa pojedinačne vlade mogu zaustavljati napredak kandidata zbog bilateralnih sporova ili unutrašnjih političkih interesa.
Prijem Ukrajine promijenio bi i raspodjelu evropskog novca za poljoprivredu, regionalni razvoj i smanjenje ekonomskih razlika. Istovremeno, snažan ukrajinski poljoprivredni sektor izaziva zabrinutost evropskih proizvođača zbog nove konkurencije.
U analizi se ocjenjuje da upravo tu nastaje raskorak između načelne političke podrške članstvu i spremnosti vlada da prihvate njegove konkretne troškove.
Šta bi Vašington mogao da ponudi?
Predložena američka uloga obuhvatala bi političku podršku, povoljno finansiranje i tehničku pomoć.
Prvi korak bilo bi snažnije uključivanje evropskih predstavnika u pregovore o završetku rata. Time bi se, prema iznesenom prijedlogu, povećala spremnost evropskih vlada da učestvuju u sprovođenju budućeg dogovora.
Vašington bi istovremeno s Briselom usaglasio zahtjeve prema Kijevu, posebno u oblastima transparentnosti, poslovnog okruženja, pravosuđa i suzbijanja korupcije.
Finansijska pomoć mogla bi biti vezana za ispunjavanje konkretnih reformskih obaveza, kroz grantove ili kredite s povoljnim kamatama.
Kao mogući odgovor na sporove oko poljoprivrede navodi se i američka podrška otkupu dijela ukrajinskih proizvoda za prodaju izvan EU. Takav aranžman mogao bi ublažiti pritisak na evropsko tržište i otvoriti dodatne poslovne mogućnosti američkim kompanijama.
Ekonomski i bezbjednosni interes SAD
U analizi se članstvo Ukrajine predstavlja i kao američki ekonomski interes. Stabilnije poslovno okruženje i pristup evropskom tržištu mogli bi privući više ulaganja u ukrajinsku proizvodnju dronova, kritične sirovine, informacione tehnologije i poljoprivredu.
Evropa bi, s druge strane, dobila bližu vezu s ukrajinskim odbrambenim sektorom, koji je tokom rata razvio iskustvo u bespilotnim sistemima, pomorskim dronovima i elektronskom ratovanju.
Takva saradnja mogla bi doprinijeti većoj sposobnosti evropskih zemalja da brinu o sopstvenoj odbrani, što je jedan od zahtjeva Trampove administracije.
Ipak, u tekstu se naglašava da članstvo u EU ne bi Ukrajini pružilo iste bezbjednosne garancije kao članstvo u NATO-u.
Konačnu odluku donose Ukrajina i EU
Predloženi dogovor zahtijevao bi značajnu promjenu američkog pristupa. Pritisak bez saradnje i pokušaj nametanja rokova evropskim državama mogli bi izazvati suprotan efekat.
Vašington bi zato morao djelovati kao partner koji pomaže da se prepreke uklone, uz uvažavanje činjenice da o proširenju odlučuje Evropska unija.
Ni uz američku podršku ukrajinsko članstvo ne bi bilo zagarantovano. Njegov ostvariv put zavisio bi od reformi u Ukrajini i spremnosti članica EU da prihvate potrebne promjene. Prednost šireg dogovora, zaključuje se u analizi, bila bi povezivanje tih obaveza s mirovnim procesom i konkretnim interesima sve tri strane.