Da li ste znali da mnogi nazivaju avokado najsavršenijom namirnicom?
Nutricionisti tvrde da on sadrži sve sastojke neophodne da se čovjek prehrani, a otkriveno je i da doprinosi prevenciji Alchajmerove bolesti, raka, srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih bolesti, piše Kodren.com.
Avokado (Persea gratissima ili Persea Americana) potiče iz Pueble u Meksiku i poznato je da je korišćen još prije 10.000 godina. Od 900. godine naše ere počeo je da se gaji u Centralnoj i Južnoj Americi. U 19. vijeku se avokado počeo koristiti u Kaliforniji, pa je postao jedna od najprodavanijih poljoprivrednih kultura.
Avokado sadrži veliku količinu biljnih vlakana, nema natrijuma ni holesterola, a sadrži 20 esencijalnih hranljivih sastojaka - između ostalog, bogat je kalijumom, mononezasićenim i polinezasićenim mastima (omega 3), vitaminima A, C, D, E i K i vitaminima B grupe (tiamin, riboflavin, nijacin, pantotenska kiselina, biotin, vitamin B 12 i folati)
Namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama su priznate kao korisne za zdravlje srca, mozga i vida. Neurolog i psihijatar Dejniel Dž. Ejmen, autor bestselera "Promijenite svoj mozak, promijenićete svoj život" smatra avokado jednom od najboljih namirnica koje štite zdravlje mozga i koje mogu da pomognu prevenciji Alchajmerove bolesti.
Osim korisnih masnih kiselina, tome doprinosi velika količina prirodnog vitamina E, za koji specijalistički časopis "Alzheimer's Disease and Associated Disorders" izvještava da je u brojnim kliničkim ispitivanjima potvrđeno da velike doze vitamina E mogu da neutrališu slobodne radikale i stvaranje proteinskih naslaga u mozgu, da u ranoj fazi uklone simptome Alchajmerove bolesti, da spriječe gubitak memorije ili da uspore napredovanje bolesti. A velika količina prirodnih folata sprečava stvaranje upetljanih nervnih vlakana povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Evo kako djeluju još neki od korisnih sastojaka avokada.
- Mononezasićene masnoće: pomažu kontroli nivoa triglicerida u krvi, snižavaju holesterol u krvi i pomažu kontroli šećera.
- Folat: ovaj vitamin B rastvorljiv u vodi doprinosi zdravlju ćelija i razvoju tkiva. On je veoma važan u periodima brze ćelijske deobe, kao što su trudnoća i detinjstvo. Folat je takođe bitan za metabolizam homocisteina i pomaže da se održi normalan nivo te aminokiseline u krvi (povišen nivo homocisteina je ozbiljan faktor rizika od srčanog i moždanog udara).
- Lutein: ovo je karotinoid (prirodni pigment) koji štiti od razvoja katarakte i nekih vrsta raka, smanjuje rizik od degeneracije žute mrlje, koja je glavni uzrok gubitka vida kod osoba starijih od 65 godina. Avokado sadrži triput više luteina od ostalog voća i povrća.
- Oleinska kiselina i kalijum: oba ova sastojka pomažu da se snizi nivo holesterola i smanji rizik od razvoja povišenog pritiska.
Avokado u ishrani
Kada se konzumira sam za sebe, avokado baš i nije posebno ukusan. Evo nekoliko načina kako da ga uvedete u ishranu:
1. Isjeckajte avokado na kockice i dodajte ga u salatu (od kupusa, paprike, miješanu). Manje-više se dobro slaže sa svim vrstama salata, posebno sa miješanim.
2. Isjeckajte avokado na kockice i dodajte ga u supu prilikom serviranja (ne tokom kuvanja).
3. Izgnječite avokado i namažite na integralni hleb, kao osnovu za sendvič (umjesto putera ili krem sira).
4. Presijecite avokado na dvije polovine, izvadite košticu i napunite ga kuvanim integralnim pirinčem ili kuskusom, ili nadjevom za punjene paprike.
5. Napravite popularni latinoamerički umak gvakamole, koji se dodaje kuvanom povrću.
6. Možete ga dodati čak i u voćnu salatu, isjeckanog na kockice. Pogotovo je u ovakvom obliku odličan kao ukusan obrok za djecu.
Ma koliko da je avokado zdrav, ipak nemojte da pretjerujete! To je izuzetno masna voćka, tako da avokado srednje veličine sadrži 30 grama masti, piše Kodren.com.