Bres­kva, bar­šu­nas­ta kra­lji­ca lje­ta

Breskva je bo­ga­ta ka­li­ju­mom, fo­sfo­rom, ma­gne­zi­ju­mom, kal­ci­ju­mom, sum­po­rom, hlo­rom, na­tri­ju­mom, želje­zom, ba­krom i cin­kom. Od vi­ta­mi­na, u bres­kvi ima ka­ro­te­na (pro­vi­ta­mi­na A), vi­ta­mi­na B1, B2, B5 i B6 te vi­ta­mi­na C i E, ko­ji su snažni an­tio­ksi­dan­si.

Bres­kva, pras­ka ili šef­te­li­ja drvo je iz fa­mi­li­je ruža, a po­zna­to je po is­to­ime­nim plo­do­vi­ma - bres­kva­ma. Po­tiče iz Azi­je, tačni­je iz Ki­ne, gdje se uz­ga­ja­la 1.500 go­di­na pri­je Hris­ta.

Iz Ki­ne je, u ko­joj je plod bres­kve na­zva­no "to", ka­ra­van­skim pu­te­vi­ma pre­ko Azi­je sti­gla do Sre­do­ze­mlja i du­bo­ko u ko­pno Evro­pe. Za­to se sa pra­vom kaže da je bar­šu­nas­ta bres­kva naj­lje­pši dar Is­to­ka Evro­pi, a "kra­lji­com lje­ta" na­zva­na je jer nje­ne naj­lje­pše plodove kon­zu­mi­ra­mo to­kom ju­na, ju­la i av­gus­ta. 

U re­do­sli­je­du na tabeli voća po važnos­ti - bres­kva se na­la­zi na trećem mjes­tu - po­sli­je ja­bu­ke i kru­ške. Bo­ga­ta je ka­li­ju­mom, fo­sfo­rom, ma­gne­zi­ju­mom, kal­ci­ju­mom, sum­po­rom, hlo­rom, na­tri­ju­mom, želje­zom, ba­krom i cin­kom.

Od vi­ta­mi­na, u bres­kvi ima ka­ro­te­na (pro­vi­ta­mi­na A), vi­ta­mi­na B1, B2, B5 i B6 te vi­ta­mi­na C i E, ko­ji su snažni an­tio­ksi­dan­si.

Za­hva­lju­jući ši­ro­koj adap­ti­vnos­ti, bres­kva za­uzi­ma značaj­no mjes­to u svjet­skoj proi­zvo­dnji. Proi­zvo­di se mno­go i zbog to­ga što su otvo­re­ne mno­go­broj­ne sor­te ko­je su u mo­gućnos­ti da se pri­la­go­de ra­zličitim uslo­vi­ma ga­je­nja.

Ki­na je naj­veći proi­zvođač bres­kve u svi­je­tu. Po­tom do­la­ze Evro­pa i Sje­di­nje­ne Ame­ričke Države. Od evrop­skih država, Ita­li­ja je naj­veći proi­zvođač bres­kve. Na dru­gom mjes­tu je Špa­ni­ja, a za­tim Grčka i Fran­cus­ka. 

ZDRAV­STVE­NE DO­BRO­BI­TI BRES­KVE

Lje­ko­vi­ti di­je­lo­vi bi­ljke su plod, cvi­jet i list. Važno je na­gla­si­ti da je odnos ka­li­ju­ma i na­tri­ju­ma se­dam na­pre­ma je­dan, zbog čega su ove aro­ma­tične i sočne voćke ko­ri­sne oni­ma ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa oti­ca­njem. Do­bre su i pro­tiv ma­lo­krvnos­ti, za cri­je­vna obo­lje­nja, uop­šte za rad pro­ba­vnih or­ga­na i sma­nje­nje žučne ke­se. Ta­kođe, može po­moći pri smi­re­nju ner­vnog sis­te­ma. Po­zna­ta su i lje­ko­vi­ta svoj­stva so­ko­va, si­ru­pa i čaje­va od bres­kve. Sok od bres­kve pre­po­ručuje se oni­ma sa srčanom ari­tmi­jom, sma­nje­nim lučenjem želu­dačne ki­se­li­ne, osje­tlji­vim ner­vnim sis­te­mom, kao i za čišćenje or­ga­ni­zma. Bres­kve i nji­hov sok ne pre­po­ručuju se di­ja­be­tičari­ma i aler­gičnim oso­ba­ma.

ULJE BRESKVE

U svi­je­tu se sve vi­še ko­ris­ti ulje breskve, ko­je se do­bi­ja hla­dnim ci­jeđenjem ko­šti­ca, a po­ka­za­lo se kao iz­vrsno sred­stvo i za spo­ljaš­nju i za unu­traš­nju upo­tre­bu. Oral­no uze­to dje­lu­je kao odličan la­ksa­tiv i snižava ho­les­te­rol, dok u spo­ljaš­njoj upo­tre­bi pos­tiže izvan­re­dne re­zul­ta­te kod li­ječenja ekce­ma i u za­šti­ti kože. Zbog bo­gat­stva mineralima i vi­ta­mi­nima pre­po­ručuje se za ma­sažu osje­tlji­ve, su­ve i sta­ri­je kože, ko­ja pos­ta­je gip­ka i elas­tična. 

ZDRA­VE KO­ŠTI­CE

Ki­ne­zi i Ja­pan­ci ko­šti­ce bres­kve sma­tra­ju izu­ze­tno značaj­nim u li­ječenju kaš­lja, upa­le slije­pog cri­je­va, krva­re­nja, po­vi­še­nog krvnog pri­tis­ka... Čak ih je­du i zbog kar­ci­no­ma je­dnja­ka, a ko­ris­te ih i za ra­zbi­ja­nje krvnog ugru­ška. Pri­me­nju­ju ih i za re­gu­li­sa­nje men­stru­aci­je i bo­lo­va na­kon po­rođaja, kao i kod tra­umat­skih oštećenja. Le­pe­za bo­les­ti zbog ko­jih ko­šti­cu bres­kve ovi na­ro­di kon­zu­mi­ra­ju izu­ze­tno je ši­ro­ka, ali stručnja­ci upo­zo­ra­va­ju da ne tre­ba da se uzi­ma u pre­ve­li­kim do­za­ma te da je kon­tra­in­di­ko­va­na je­di­no za tru­dni­ce.

SA­VJE­TI ZA KU­PO­VI­NU BRES­KVE

* Bi­raj­te or­gan­ski uz­go­je­ne plo­do­ve, naj­bo­lje od lo­kal­nih uz­ga­ji­vača. * Ako je plod ze­len oko sta­blji­ke to je znak da ni­je po­tpu­no do­zrio. * Zre­li plo­do­vi su me­ka­ni, nježni na do­dir i ima­ju mi­ris me­da. * Bi­raj­te plo­do­ve glat­ke i neo­štećene po­vrši­ne, a iz­bje­ga­vaj­te one ko­ji ima­ju smežura­nu kožu, jer su ta­kvi plo­do­vi sta­ri. * Bres­kve čije je me­so bi­je­le bo­je vrlo su slat­ke, dok one sa žutim me­som ima­ju ne­što ma­nje sla­da, ali su bo­ga­ti­je aro­mom.

BRA­NJE I ČUVA­NJE BRES­KVE

Bres­kve se mo­gu ubra­ti i pri­je ne­go što su sa­svim zre­le, jer ovo voće zri­je i na­kon bra­nja. Ku­pi­te li ili ube­re­te još ne­do­zre­le plo­do­ve, sta­vi­te ih u pa­pir­na­te vrećice ka­ko biste im održali vla­gu i ubrza­li pro­ces do­zri­je­va­nja. Za brže do­zri­je­va­nje ta­kve plo­do­ve držite na so­bnoj tem­pe­ra­tu­ri. Ako ih pak želi­te duže sačuva­ti, odno­sno ma­lo od­go­di­ti pro­ces zre­nja, držite ih u frižide­ru, ta­kođe u pa­pir­na­toj vrećici (do dvi­je se­dmi­ce). Zre­le bres­kve se vrlo brzo kva­re i ne mo­gu du­go sta­ja­ti - održivost im je sve­ga dva-tri da­na. Do­zre­le bres­kve ko­je su po­hra­nje­ne u frižide­ru pri­je kon­zu­ma­ci­je izva­di­te i os­ta­vi­te da po­pri­me so­bnu tem­pe­ra­tu­ru, ka­ko bis­te mo­gli uživa­ti u nji­ho­voj po­tpu­noj aro­mi.

 

RECEPTI

Ko­lač sa bres­kva­ma

Po­tre­bno:

1,5 kg bres­kvi

450 gr pi­ško­ta

3 ka­ši­ke šećera

2 pu­din­ga od va­ni­li­je

šlag

Pri­pre­ma: Bres­kve olju­šti­ti i očis­ti­ti od ko­šti­ca. Četi­ri bres­kve isjec­ka­ti na ma­nje koc­ki­ce i odvo­ji­ti na stra­nu.

Os­ta­le bres­kve u blen­de­ru iz­blen­da­ti. Bres­kva­ma do­daj­te vo­du ta­ko da sve za­je­dno ima je­dan li­tar. Do­da­ti šećer i sta­vi­ti da pro­vri.

U dru­gom su­du ra­zmu­ti­ti pu­ding iz ke­si­ca sa pet ka­ši­ka vo­de. Ka­da pul­pa bres­kve i vo­de pro­vri, do­da­ti ras­to­plje­ni pu­ding i skuva­ti fil, dva-tri mi­nu­ta.

Fil pro­hla­di­ti pet mi­nu­ta i do­da­ti pret­ho­dno isjec­ka­ne bres­kve. Na dno tep­si­je sta­vi­ti pi­ško­te, pa si­pa­ti pro­hlađen fil, a on­da do­da­ti još je­dan red pi­ško­ta. Os­ta­vi­ti pre­ko noći u frižider. Su­tra­dan ko­lač pre­ma­za­ti umućenim šla­gom. 

 

Ko­ktel sa bres­kva­ma

Po­tre­bno:

4 šo­lje vo­de

2 šo­lje koc­ki­ca olju­šte­nih bres­kvi

4 šo­lje šećera

1 šo­lja svježeg li­mu­no­vog so­ka 

4 šo­lje le­da

1 bres­kva za de­ko­ra­ci­ju

Pri­pre­ma:

Vo­du, koc­ki­ce bres­kvi i šećer sta­vi­te da pro­vri pa na ti­hoj va­tri ku­vaj­te tri mi­nu­ta. Pro­hla­di­te pa izmu­ti­te šta­pnim mi­kse­rom.

Os­ta­vi­te u frižide­ru tri sa­ta da se do­bro ohla­di. Pro­ci­je­di­te sok, do­daj­te u nje­ga sok li­mu­na.

U čašu si­paj­te po­la šo­lje le­da, do­spi­te bres­kva li­mu­na­du i ukra­si­te čašu kri­škom bres­kve.

 

Kom­pot od bres­kvi

Po­tre­bno:

2 kg bres­kvi

1/2 kg šećera 

1 l vo­de 

1 li­mun

Pri­pre­ma: 

Bres­kve opra­ti i ogu­li­ti. Ogu­lićete ih la­kše ako ih pret­ho­dno za­li­je­te ki­pućom vo­dom i ta­ko ih os­ta­vi­te ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Odlij­te vruću vo­du i ogu­li­te bres­kve pa ih po­to­pi­te u hla­dnu vo­du s li­mu­no­vim so­kom. Za­tim ih po­slažite u opra­ne i oci­jeđene sta­klen­ke.

Vo­du prokuvajte sa šećerom i vrućim si­ru­pom za­lij­te voće u sta­klen­ka­ma. Sta­klen­ke za­tvo­ri­te i ste­ri­li­zuj­te dva­de­set do tri­de­set mi­nu­ta.

 

Li­ker od bres­kvi

Po­tre­bno:

1 kg bres­kvi

7,5 dl bi­je­log vi­na 

300 gr šećera 

2 va­ni­lina šećera 

2 dl ru­ma 

Pri­pre­ma: 

Bres­kve ogu­li­ti i na­re­za­ti na ma­le koc­ki­ce. Vi­no, bres­kve i šećer prokuvati ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Ka­da se ohla­di, do­da­ti rum i va­ni­lin šećer i si­pa­ti u fla­šu. Služiti za­je­dno sa ko­ma­dićima bres­kve.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.