Priroda nam je velikodušno priredila hranu u bojama duge, a svaka boja donosi drugačije nutritivne dobrobiti organizmu. Voće i povrće sadrži stotine fitohemikalija u bojama duge koje štite naše zdravlje.
Novija istraživanja pokazuju da je jednako važno jesti zeleno, crveno, narandžasto, žuto, plavo, ljubičasto i bijelo voće i povrće. Fitohemikalije koje možemo naći u voću i povrću i koje mu daju boju, ojačavaju imunitet, bore se protiv slobodnih radikala i pomažu nam u borbi protiv raznih bolesti.
Hrana bogata antioksidansima pomaže kod brojnih zdravstvenih problema, zbog čega se preporučuje da jedemo voće i povrće koje treba kombinovati upravo u bojama duge. Crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, ljubičasta i bijela - naši su najbolji prijatelji kada je riječ o zdravlju.
Narandžasta i žuta: Narandžastu boju voću i povrću daju karotenoidi. Beta-karoten u slatkom krompiru, bundevi ili mrkvi pretvara se u organizmu u vitamin A. Hrana bogata karotenoidima smanjuje rizik od nastanka karcinoma, srčanih bolesti i jača imunitet. Studije su dokazale da se kod 43 odsto ispitanika koji jedu hranu bogatu karotenoidima rjeđe razvija makularna degeneracija, bolest oka koja se javlja u starijoj dobi, a koja može dovesti do sljepoće. Karotenoidi su takođe dobri za zdravlje srca. Istraživanja su pokazala da je kod muškaraca sa visokim holesterolom, a koji jedu povrće bogato karotenoidima, za 36 odsto manji rizik od srčanog udara. Citrusi koji imaju ovu boju izvor su vitamina C i folne kiseline.
Kako biste uvrstili narandžastu i žutu boju u svoju "duginu" prehranu u jelovnik uključite žute jabuke, marelice, bundeve, dinje, slatki krompir, mrkvu, grejp, limun, mango, nektarine, narandže, klementine, papaju, breskve, kruške, žutu papriku, ananas i kukuruz.
Crvena: Ovo voće i povrće obojeno je prirodnim pigmentom likopenom ili antocijaninima. Likopen smanjuje rizik od raznih vrsta karcinoma, posebno karcinoma prostate i vrlo je koristan za zdravlje srca. Likopen iz kuvanog paradajza, pogotovo ako je kuvan na malo maslinovog ulja, bolje se apsorbuje od onoga iz svježog paradajza. Antocijanini u voću i povrću moćni su antioksidansi koji čuvaju ćelije i štite nas od bolesti srca.
Da biste uvrstili crvenu boju u svoju "duginu" prehranu, u jelovnik uključite crvene jabuke, crveno zelje, cveklu, maline, trešnje, jagode, paradajz, crvenu papriku, lubenicu, crveni luk i šipak.
Zelena: Ovu boju voću i povrću daje hlorofil. Neki predstavnici ove grupe, uključujući špinat i ostalo zelenolisno povrće, zelenu papriku, grašak, krastavac i celer, sadrže lutein. Ovaj snažan antioksidans poboljšava vid i smanjuje rizik od makularne degeneracije. Sulforafan i indol-3-karbinol su dva sastojka brokule koji štite od određenih vrsta karcinoma. Zeleno povrće predstavlja takođe i izvrstan izvor folne kiseline. U svoju prehranu uključite i šparoge, raštiku, zelje, kelj, kivi, artičoku, tikvice i avokado.
Plava i ljubičasta: Voću i povrću ove dvije boje daju antocijanini. Oni u borovnicama i grožđu djeluju kao snažni antioksidansi koji štite ćelije od oštećenja. Smanjuju rizike od različitih tipova tumora, bolesti srca i krvnih žila. Takođe, poboljšavaju memoriju i vitalnost organizma. U svoju "duginu" prehranu uvrstite i ovu hranu plave i ljubičaste boje: kupine, patlidžan, smokve, šljive (svježe i suve), grožđice, ljubičasti paradajz.
Bijela: Povrće ove boje sadrži alicin, koji smanjuje rizik od koronarnih bolesti, jer smanjuje krvni pritisak i holesterol. Svoje snažno djelovanje pokazuje i u borbi sa slobodnim radikalima te kao izvrstan prirodni antibiotik. Neke vrste bijelog voća i povrća, kao što su banana i krompir, sadrže značajne količine kalijuma. Osim njih, u svoj jelovnik uvrstite i ovu hranu bijele boje: šampinjone, korijen peršuna, repu i bijeli luk.