Zdravlje

Gorušica - savremena bolest koju dobijaju skoro svi

Gorušica - savremena bolest koju dobijaju skoro svi
Foto: naturalherbsclinic/Pixabay | Gorušica - savremena bolest koju dobijaju skoro svi
N.N.

Gorušica je posljedica vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u završni dio jednjaka

.Postojanje gorušice pacijenti opisuju uglavnom kao osjećaj pečenja i žarenja u gornjem dijelu stomaka ili iza grudne kosti.

Gorušica može da se javi sporadično, poslije nekog "težeg" obroka, ali može i da se ponavlja. Ovo stanje u evropskoj populaciji je veoma često, statistika kaže da 40 odsto ljudi ima gorušicu na mjesečnom nivou, 15 odsto na nedjeljnom, a čak 8 odsto svakodnevno.

Kod gorušice je, u odnosu na druge probleme sa digestivnim sistemom, specifično to što se ne mora manifestovati redovno, već s vremena na vrijeme, bez ikakvih pravila.

Postoji nekoliko stvari koje utiču na stvaranje gorušice - kojom brzinom jedete hranu, u kom ste položaju kada jedete, postojanje želudačnih kila i gojaznost, a konzumiranje alkohola i cigareta u kombinaciji, dokazani su faktor rizika. 

"Najbolja prevencija je odlazak kod lekara, ako simptomi nemaju jasan razlog nastanka, a ponavljaju se", objašnjava profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg, zamjenik direktora Klinike za digestivnu hirurgiju - I hirurška, Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.

Neprijatni simptomi i komplikacije

Najveći broj bolesti gornjeg digestivnog trakta kreće od gorušice, odnosno refluksa, u narodu zvanog i žgaravica. Stručni naziv za oboljenje koje nastaje uslijed prekomjerne pojave gorušice je GERB (gastroezofagusna refluksna bolest).

"GERB predstavlja vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak koje dovodi do stvaranja neprijatnih simptoma i komplikacija. U najvećem broju slučajeva postoji želudačna kila koja uslovljava da spoj između jednjaka i želuca ne funkcioniše adekvatno. Jednjak i želudac se sporije prazne, a sadržaj koji se unese, uz kiselinu koja se normalno luči u želucu, se jednostavno nađu na pogrešnom mestu - u jednjaku. Faktički i klinički se ovaj problem manifestuje osećajem gorušice, spontanim vraćanjem hrane, ponekad se usta više napune pljuvačkom, postoji osećaj zadržavanja hrane, prisutan je povremeno i bol iza grudne kosti", objašnjava prof. dr Aleksandar Simić, koji je i načelnik odeljenja za interventnu endoskopiju i funkcionalnu dijagnostiku i hirurške klinike, UKCS.

Hrana kao najveći faktor nastanka gorušice

Doktor Simić objašnjava da je više faktora zaslužno za pojavu GERB, a da je jedan od najznačajnijih svakako način i tip ishrane tj. broj obroka koji praktikujemo.

"Ako jedete češće, onda je manja šansa da se pospješi nastanak bolesti nego ako se jede jednom ili dva puta dnevno. Naročito je to izraženo, ako se jede kasno. Jedan od imperativa svakog dijetetsko-higijenskog režima je da se hrana ne unosi minimum 3-4 sata pre odlaska na spavanje. Druga stvar koja je dominantna je gojaznost jer ove osobe imaju mnogo učestalije probleme sa gastroezofagusnom bolešću, tipom hrane koja se unosi i njenim količinama.

Pržena, masna, začinjena ili ljuta hrana koja je tipična za ovo naše podneblje značajno doprinosi, jer opterećuje mehanizam funkcionisanja gornjeg digestivnog trakta i pospešuje vraćanje sadržaja u jednjak. Dodatni problem je to što su ove pojave učestale, pa ih ljudi lako i često zanemare", upozorava profesor Simić.

Važno je slušati svoje tijelo

Po riječima dr Simića, pažnju treba obratiti pri svakom ponavljanju opisanih simptoma, najprije u slučajevima kada ne znamo uzrok. Ako smo jeli laku hranu, nismo je unijeli kasno, niti u velikoj količini, a opet imamo osjećaj gorušice ili pečenje iza grudne kosti, to je nešto što bi svakako trebalo da bude alarm da shvatimo da imamo problem. Dodajmo tome i dužinu perioda tokom koga se simptomi ponavljaju.

"Privremeno mogu da pomognu promena u režimu ishrane u vidu uzimanja lakše hrane ili antacida - lekova blagog dejstva koji se kupuju se u apoteci bez recepta i koji neutralizuju osećaj kiseline u želucu. Neke osobe uzimaju i sodu bikarbonu, pa im bude lakše", ističe Simić, prenosi Telegraf.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije