Priča o prvoj trci "Vitalia Banjalučka desetka" počela je upravo zbog onih koji nisu u mogućnosti da vode aktivan život, a humanitarni karakter ovog sportskog događaja udružio je organizatore, trkače, kompanije i gradske institucije s ciljem da ovaj put "Trčimo za one koji to ne mogu".
Vijest o trci stigla je i do Beograda i specijalnog olimpijca Srbije istog imena i prezimena - Đurice Đurice, koji, u želji da u septembru bude dio ove priče, prvi put stiže u Banjaluku.
"Rekao sam sebi da je moja misija na ovom svetu da spojim 'normalce' i 'specijalce'. Da se vidi da smo i mi kao svi ostali, da imamo mane i vrline, ali i da se svaki dan borimo sa mnogim stvarima, te da nam nekad kao i svima treba podrška i možda malo više razumevanja", kaže Đurica, koji je upravo iz tog razloga odlučio da učestvuje u trci na 10 kilometara u okviru "Run&More Park" festivala.
Ovaj mladić ima 28 godina, živi u Beogradu, a rođen je u Sarajevu. Kao član Sportskog udruženja "Specijalna olimpijada", koje omogućava osobama s posebnim potrebama bolju integraciju unutar društva kroz sport, na svjetskoj Specijalnoj olimpijadi 2015. u Los Anđelesu osvojio je peto mjesto u bacanju kugle i zlatnu medalju u sprintu na 100 metara.
"Tu sam pronašao ljude koji su bili slični meni, koji su me prihvatili i nisu osuđivali. U našem društvu se baš i ne ceni zdrav život i malo ljudi se bavi sportom. Taj problem je još veći kod nas, mladih ljudi, koji smo posebni, i jedan deo tog problema se rešava kroz treniranje. Treningom jačamo zdravlje, telo, um i motoriku. Družimo se, obogaćujemo naše živote i upoznajemo druge kulture", objašnjava Đurica.
Posljednje dvije godine zbog povreda se posvetio individualnom treniranju.
"Veliku zahvalnost dugujem personalnom treneru Svetozaru koji je uspeo da me motiviše na pravi način u tim teškim trenucima. Povreda je nešto najgore što se može desiti sportisti, ali ako iz svake povrede izađeš kao pobednik - postaješ sve jači i jači. Uz pravu podršku i ljubav porodice, prijatelja ili društva, sve je mnogo lakše", kaže ovaj zlatni olimpijac.
Iako je aktivan u brojnim sportovima i ima mnogo različitih interesovanja, najsrećniji i najzadovoljniji je kad trči. Prva trka koju je istrčao bila je trka zadovoljstva (pet km) na Beogradskom polumaratonu. Trku je istrčao sa bratom Boškom, koji je samo pet mjeseci ranije imao operaciju koljena.
"Padala je kiša, bilo je hladno, Boško je i dalje imao problema da se osloni skroz na nogu, ali je istrčao, i to je završio pre mene. Tada sam rekao - ako je mogao on, mogu i ja. Krenuo sam da trčim sve više i više. Nije bitno da li je sneg, kiša ili sunce. Trčanje me puni pozitivnom energijom", priča Đurica.
Upravo tu pozitivnu energiju ovaj nevjerovatni momak odlučio je da 2. septembra podijeli sa trkačima "Banjalučke desetke", ali posebno sa mališanima koji boluju od autizma i Daunovog sindroma, a kojima je namijenjen dio sredstava koji će biti prikupljen tokom festivala "Run&More Park".
"Pozivam sve ljude da izađu i da trče, a oni koji ne mogu neka izađu da nas podrže i daju nam vetar u leđa, koji nam je uvek potreban. Neću juriti neko vreme, trčaću jer volim, trčaću jer želim i trčaću za sve one i zbog svih onih koji ne mogu ili ne smeju. Pozivam sve da mi se pridruže, da se družimo, da trčimo i da pobeđujemo sami sebe. Nije bitno koliko će ljudi stići pre tebe na cilj, na kraju krajeva - mi smo svi već pobedili", poručio je Đurica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
