Od kako je sveta i veka ljudima se manipuliše, neretko divnim, poštenim, srčanim ljudima, permanentnim ubeđivanjima autoriteta da postojimo mi i oni... Nekad mi npr. verujemo u boga, a oni ne veruju, pa bi da se istrebimo međusobno.
Nekada mi verujemo da baš samo mi ispravno verujemo u boga, a oni skroz neispravno i, naravno, opet se treba istrebiti... Nekada smo mi radnici, a oni buržuji, naravno treba da se istrebimo pošto su buržuji već istrebili nazoviaristokrate... Nekada smo mi beli, a oni crni i, šta, treba ih istrebiti. Nekada smo mi ispravnog seksualnog opredeljenja, a oni neispravnog, i, šta - naravno, istrebi... Mi možemo biti za žute, a oni za plave, i mi verujemo da je naš život užasan sve dok ne skinemo plave ili crvene... A onda se dešava mirakl...
Veoma brzo vidimo da podela na mi i oni postoji i u ovome mi... E, otkrijemo da iako svi mi npr. ispravno verujemo u boga, neki tu profitiraju, pa se foliraju, pa se šlihtaju i evo novi mi i oni... Tako je i unutar partije novo mi uvek ima oni, oni su protiv nas i eto novog sukoba i borbe... Mi se tako stalno deli na novo mi i one koje treba mrzeti, osuditi, istrebiti i tako je bez kraja. Ako smo uspeli veru u boga pretvoriti u glavni izvor mržnje, o čemu tek drugom da pričamo... Mi i oni se ne tiče samo morala, religije, vere, nacije, pola, ideologije, nego to ide dotle da postojimo mi i oni oko najbizarnijih stvari - oni su za krečenje haustora, mi protiv, oni su za kravatu, mi protiv, oni nose dugu kosu mi kratku... Na kraju virus mi i oni uđe i u porodicu pa smo imali katastrofu da zbog ideologije brat ubije brata, ili ga pošalje na Goli otok.
Da supruga mora da se odrekne muža, da se traži od majke da se odrekne sina da bi ostala u tome mi jer nije šala - ako to ne uradiš oni ti uzimaju život. Mali je korak od mučilišta inkvizicije do današnjih građanskih ratova, ali okej, dok god smo mi mirni, briga nas što njih ubijaju - jer oni su na drugom kraju sveta, zemlje, ulice...
A svi mi smo zapravo oni, a oni su mi, jer naš subjektivni pogled i slepilo uverenja da smo u pravu čini da povređujemo druge ljude... Da mislimo da smo ispravni tako što na bilo koji način povređujemo one koji nisu mi... Tako imamo mi koji slušamo ovu muziku i oni koji slušaju onu. Mi smo urbani, a oni su seljačine, mi smo humani, a oni su nehumani, mi čitamo ovo, a oni ono, mi smo starosedioci, a oni pridošlice... Karakteristično za svako mi je da smo ubeđeni da smo u pravu... A čim je čovek ubeđen da je u pravu, on je automatski u krivu... Svi smo mi u istoj učionici ljubavi, okej - neko je prvi razred, neko peti, ali sve je to ista škola... Dok god su nam oni krivi da mi živimo veselo i srećno, mi smo duboko, duboko u nesvesnom... Nekad je to igra oko fudbalskih timova, ali neretko i to - mi i oni - završi tučom, svađom, nasiljem... Zato ne volim navijanje. Zato na zgražanje mojih bližnjih ne delim ni nacionalne zanose oko sportskih trijumfa. Prosto ne verujem u mi i oni ili, tačnije, znam koliko je malo potrebno da se propaganda o mi i oni pretvori u novi krug nasilja i povređivanja...
Većinski programiranje koje nam rade o mi i oni se već završi do šeste godine. Ako uzmemo da je samo pet posto našeg uma svesno, a devedeset pet posto nesvesno, onda je jasno kako programi mi i oni funkcionišu... Kako lako osudimo drugo biće, kako nismo sposobni da nađemo opravdanje za drugog, a kako smo jako maštoviti kada je potrebno opravdati naše... A onda pre ili kasnije, obično zbog nečeg tegobnog što ga je strefilo u životu, čovek vidi da je taj osećaj mi i oni bio jedna velika, strašna prevara...
Onda se oseća izdano i ulazi u novu podelu ja i oni... A stvar je prosta. Kad god smo uvučeni u morbidnu igru života - mi i oni, teraju nas da ne gledamo srcem, jer srce ne vidi mi i oni, srce prepoznaje srce i ne može mu biti bliži onaj koji maše mačem i strahom pa ma kako tvrdio da mu je blizak po veri, naciji, krvi, ideologiji, obrazovanju bilo čemu... Duša vidi dušu, oseća je i prepoznaje istu frekvenciju, jer dobrota je opipljivija od bilo čega drugog u ovom prividu materijalnog sveta.
Ako ste uvučeni u igru mi i oni postajete deo mase koja se raduje na nečijem pogubljenju sigurni da će vam nečija krv i nesreća doneti sreću. To je prokleti krug demagogije o istini, pravdi, osveti, pravu... A sve je to jedna velika morbidna laž, zbog čega nam se može desiti da opet padnemo razred u učionici ljubavi... Setite se toga kad god vam neko koristi terminologiju mi i oni, jer nije srce slepo nego um.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.