Boris Režak, banjalučki kantautor, mnogima je poznat po svojim hitovima, ali i po šarmu kojim zrači. Nas je interesovalo kakav je kao vozač, kad je položio vozački ispit i šta mu to smeta na ulicama kada vozi.
`Položio sam kada sam imao osamnaest godina`, priča Boris i sjeća se da kada je polagao ispit nije bio punoljetan i da mu je nedostajalo osam dana do 18 godina. `Kada sam pitao vlasnika auto-škole smijem li ja izaći na polaganje, on je rekao da nije problem što nisam punoljetan, ali kad sam otišao na polaganje, komisija mi je nakon vožnje tražila ličnu kartu, a to je u to vrijeme značilo da sam položio. Nakon što su uvidjeli da nemam ličnu kartu, rekli su da moraju vidjeti sa predsjednikom komisije kako da postupaju`, kaže Boris.
Prvo auto koje je vozio bila je očeva buba, koju je ispočetka krao, dok na kraju nije postala njegovo glavno prevozno sredstvo.
S drugim automobilom koji je vozio kaže da je od starta imao peh jer je vjerujući prodavcu na riječ kupio loš.
`Kupio sam juga od jednog sveštenika koji mi se kleo da je auto u dobrom stanju. Na kraju kada sam ga odvezao majstoru on me upitao od koga sam uzeo auto, jer je hiljadu puta do tad bio lupan, i da je u katastrofalnom stanju`, kaže on.
Boris trenutno vozi pežo 206, ali kaže da će mu u skorije vrijeme trebati putnički kombi za potrebe benda.
`Kada krenemo na neki nastup, nosimo puno instrumenata i stvari tako da mi definitivno treba nešto veliko`, ističe Režak.
Na pitanje kako policija reaguje kada ga vidi i da li je sa njima imao problema, Boris kaže da je na tom polju situacija sasvim dobra.
`S policijom sam super i imam jako korektne odnose s njima. Naravno da ne mogu stalno da idem po PS-u, ali oni kad mene zaustave mi se ispričamo, jer njih intresuje šta se to dešava u svijetu muzike, a mene njihove anegdote i događaji i tako se lako dogovorimo`, dodaje on.
Kada vozi, kaže da nije nervozan, ali da ponekad zna da ludi zbog presporih vozača. Onda mu se najčešće omaknu ove riječi: `Ajde, pa požuri, šta se vučeš ko kornjača... `, kroz smijeh dodaje Boris.
Da nisu svi muškarci zaljubljenici u automobile i poznavaoci čak i najmanjeg šarafa koji drži karburator, dokazuje i Boris koji kaže da zna ono osnovno.
`Kao mali sam sakupljao novine 'Auto klub', jer sam imao društvo koje je samo o tome razgovaralo pa sam i ja bio uz njih, pravio se malo pametan`, kaže on.
Prije je jako volio vožnju, a sada kako dugo vozi već mu je pomalo i dosadila. Kada bi se desila neka nezgoda vjerovatno bi zvao šlep-službu, jer se ne bi htio sam zamarati oko toga.
Kaže da je imao dvije nezgode do sad.
`U obje nezgode sam ja krivac. Naime, i nije bilo drugih učesnika u saobraćaju. Prva nezgoda se desila u kanjonu Vrbasa. Vraćali smo se odnekud moja bivša djevojka i ja, bio sam umoran, prethodnu noć sam svirao i u momentu gubitka koncentracije udario sam u neki kamen pored puta. Situacija baš i nije bila sjajna. Nakon toga došla je policija i moj otac i rekao sam da nisam ja kriv i da je naletio neki šleper, jer me je bila sramota da kažem da sam ja sam kriv. Iako mi nisu vjerovali, ipak su me nekako pustili`, kaže on.
Druga nezgoda takođe bila je zbog umora, a desila se na mostu u naselju Česma gdje je zakačio zadnji kraj auta. I ovde je on, kaže, jedini krivac.