Zasigurno znate da su jedne od najosnovnijih bezbjednosnih komponenti na vašem motociklu kočnice. Iako gledajući motocikl kao cjelinu one predstavljaju jedan maleni dio, one su zaista vrlo sofisticirani dio svakog motocikla.
Mnogi motociklisti misle da su se kočioni diskovi promijenili najmanje u odnosu na ostatak motocikla, ali oni su zapravo predmet stalnog razvoja.
Od kada je `Honda` prva predstavila motociklističku verziju diska on je evoluirao i sada se na tržištu nalaze razne varijante kočionih diskova.
Osim standardnih čeličnih diskova, koje danas imaju svi motocikli serijske produkcije te nekoliko motocikala sa ne tako standardnim ''wave'' diskovima, postoje i tzv. karbon kočioni diskovi, koje smo svi imali prilike vidjeti na motociklima koji učestvuju u moto-takmičenjima.
Postoji mnogo razloga zašto se upravo ti diskovi koriste za nezbjedno i najbrže zaustavljanje u moto grand priju. Možemo odmah i sami pretpostaviti da su oni puno lakši od standardnih čeličnih diskova. Da budemo precizniji, standardni potpuno novi čelični disk ima masu od otprilike 1,6 kg, a isti takav od karbona ima masu od 0,8 kg iz čega možemo vidjeti da je karbon disk za dva puta lakši.
Sada kada uzmete u obzir da su na motociklu naprijed dvostruki diskovi, onda dobijemo uštedu na masi od vrijednih 1,6 kg. Ta ušteda znači i da je manja inercija koja u krivinama umanjuje žiroskopski efekt koji djeluje u suprotnosti sa vozačevim pokušajem da promijeni smjer.
Karbon diskovi, osim manje težine, daju i nešto bolju efikasnost pri zaustavljanju te oni nemaju tendenciju da gube svoja svojstva tokom dužih perioda većih opterećenja.
No, da ne biste dobili utisak da je sve savršeno, moram iznijeti i negativne strane ovih diskova.
Za razliku od čeličnih, karbon kočioni diskovi gotovo i ne koče dok ne dostignu radnu temperaturu, koja zavisno od uslova ima vrijednost od 450 do 670. No, to i nije veliki nedostatak ako uzmemo u obzir da se one brzo griju.
Vjerovali ili ne, zbog brzog gubitka topline na nižim temperaturama ili na stazama koje manje opterećuju kočnice potrebno je na nekakav način smanjiti tok vazduha oko diska da se disk ne ohladi i tako izgubi svoja svojstva.
Najveći nedostatak karbon diskova je taj što gotovo i ne koče kada je podloga mokra, tj. kada pada kiša, zato što se brzo ohlade. Kada se voze moto grand pri trke mehaničari su spremni da u slučaju kiše promijene karbon set-up onim konvencionalnim čeličnim kočionim set-upom.
Postoji više razloga zašto se na drumske brze motore ne ugrađuju ovakvi diskovi: njihova izuzetno visoka cijena, dugotrajna izrada i tajnovitost same izrade.
Kad se uz to dodaju i navedeni nedostaci nije teško zaključiti zašto se karbonski diskovi gotovo i ne mogu vidjeti na motociklima koji se voze van staza.