Agrar

Vaskrsija Janjić - naučnik svjetskog glasa, jedinstven i neponovljiv

Vaskrsija Janjić - naučnik svjetskog glasa, jedinstven i neponovljiv
Foto: N.N. | Vaskrsija Janjić - naučnik svetskog glasa, jedinstven i neponovljiv
Prof. dr Srbobran Stojanović

Akademik Vaskrsija R. Janjić je iznenada preminuo 13. oktobra 2020. godine u 77. godini života u Beogradu. Tim povodom zvaničnici Republike Srpske (Milorad Dodik, Željka Cvijanović, Radovan Višković, Nedeljko Čubrilović i mnogi drugi) uputili su saučešće porodici. Sahranjen je 16. oktobra 2020. godine u Banja Luci, kao prvi u Aleji velikana.

Rodjen je 30. aprila 1944. godine u selu Lamovita, opština Prijedor,  od majke Dušice i oca Ratka Janjića. Osnovnu školu je završio u rodnom i susednom selu Omarska, a Srednju poljoprivrednu u Banja Luci. Po završetku srednje škole upisao se 1964/65. godine na Poljoprivredni fakultet  Univerziteta u Beogradu na Odseku za ratarstvo. Diplomirao je u roku, kao najbolji student generacije sa prosečnom ocenom 9,88.

Akademik prof. dr Vaskrsija R. Janjić
 (1944 – 2020)
Akademik prof. dr Vaskrsija R. Janjić (1944 – 2020)

Za izvanredan uspeh na studijama tri puta je nagradjivan za Dan Republike Srbije, a dobio je i stipendiju Univerziteta u Beogradu. Za Dan studenata 1967. godine je dobio Aprilsku nagradu. Na istom fakultetu je upisao poslediplomske studije na grupi Fitofarmacija, koje je završio 1970. godine.

Magistrirao je za nepune dve godine sa temom “Prilog proučavanju uticaja alfa-hlor N,N-dialil-acetamida (CDAA) i izopropil-N (3-hlorfenil) karbamata (CIPC) na hemijski sastav semena graška (Pisum  sativum L.)” i tako sa 26 godina života postao prvi magistar Fitofarmacije na prostorima bivše Jugoslavije. Po magistriranju otišao je na odsluženje vojnog roka u Obrenovac, a po povratku započeo doktorske studije na istom fakultetu. Doktorirao je 1975. godine odbranivši zapaženu tezu pod naslovom “Proučavanje azotnih jedinjenja graška za vreme heterotrofne ishrane i promena izazvanih hericidom CIPC”.

Pun sreće i radosti je dolazio u Republiku Srpsku, posebno posle penzionisanja 2011. godine, koja ga je dočekivala otvorenog srca i raširenih ruku, znajući da joj se vraća njen umni i ljudsli velikan. Kao takav postao je redovni član Akademije nauka i umjetnosti  Republike Srpske i redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Banja Luci.

Bio je veoma vezan za svoju porodicu, rodno selo, Banja Luku i Republiku Srpsku. Svaki njegov dolazak je bio veliko slavlje u porodici. Rado se sećam sa kakvim nadahnućem i ljubavlju mi je pričao o svojoj porodici, učitelju i dečačkim danima provedenim u selu. Teško je rečima iskazati koliko su ga svi voleli i sa radošću dočekivali, jer je bio njihov ljubimac.

A sada, i posle pola godine od smrti, liju suze za njim i proklinju sudbinu. Ne mogu da veruju da nikada više neće videti njihovog najmilijeg, zagrliti ga i poljubiti. Dičili su se njime i verovali da je besmrtan. Utehu su našli u želji da bude sahranjen u blizini, kako bi ga često obilazili i svećama osvetljavali mu put u večitom raju. Najveći deo svog života je proveo u Beogradu (1964-2020), koji je voleo, u kome je radio i stvarao, stekao mnoge prijatelje i doživeo najlepše trenutke.

Majka Dušica i akademik Janjić sa sestrama (sede Nevenka-levo i Radana-desno) a stoje (Ruža-levo i Jagoda-desno)
Majka Dušica i akademik Janjić sa sestrama (sede Nevenka-levo i Radana-desno) a stoje (Ruža-levo i Jagoda-desno)

Naučna delatnost

Njegov talenat za bavljenje naučnoistraživačkim radom zapažen je još dok je bio student od strane profesora Radojice Kljajića, koji ga je angažovao kao saradnika na više naučnih projekata u Institutu za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, veterinarstvu i šumarstvu (INEP-u).

Odmah nakon završetka osnovnih studija, 04. decembra 1968. godine, zasnovao je stalni radni odnos u sadašnjem Institutu za pesticide i zaštitu životne sredine u Zemunu (delu bivšeg INEP-a),  čime je  započeo  svoj  naučnoistraživački  rad. Ceo svoj  radni vek  je  proveo  u ovom Institutu, kao rukovodilac u laboratoriji za pesticide i  herbologiju, a više od 20 godina je bio i njegov direktor. U jednom periodu je bio i direktor Instituta za istraživanja u poljoprivredi “Srbija” u Beogradu.

U toku 1969. godine završio je obuku u rukovanju radioaktivnim izotopima u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Naredne godine završio je i školu za upotrebu atomske jonoizmenjivačke hromatografije u analizi aminokiselina u firmi "Backmann" u Nemačkoj.

Akademik Janjić je ceo svoj život posvetio nauci. Njegova šira naučna oblast je Fitofarmacija. Prevashodno se bavio istraživanjima mehanizama delovanja herbicida, rezistentnosti korova na herbicide i ponašanje herbicida u zemljištu. Najčešće je proučavao triazinske herbicide o kojima je 1996. godine objavio veoma sadržajno monografsko delo “Triazinski herbicidi”. U ovom delu je detaljno opisao njihove osnovne osobine, apsorpciju i translokaciju primenjeni preko zemljišta i folijarno, biohemijske mehanizme delovanja, metabolizam u organizmu biljke, rezistenstnost korovskih biljaka na njih, spektar delovanja i osnovne osobine pojedinih vrsta triazinskih herbicida.

Dve značajne knjige akademika Janjića
Dve značajne knjige akademika Janjića

Zahvaljujući svojim naučnim istraživanjima i dobijenim rezultatima akademik  Janjić je objavio veoma veliki broj naučnih radova (“Delovanje pesticida na sadržaj proteina gajenih biljaka”,“Prirodni kancerogeni sastojci nekih biljaka”, “Sudbina herbicida u zemljištu”, “Mehanizam delovanja herbicida u biljkama”, “Biohemijske osobine delovanja herbicida na metabolizam i kvalitet finalnih proizvoda gajenih biljaka”, “Savremena istraživanja prirode i delovanja herbicida”, “Biljke-neprocenjivo bogatstvo Republike Srpske”, “Značaj ruderalne i akvatične flore i potreba za njenim suzbijanjem, “Food production is a precondition for a good quality of human life” i dr.), preko 500 u celini i isto toliko u izvodu – ukupno oko 1000 naučnih jedinica u mnogim domaćim i medjunarodnim časopisima i na naučnim skupovima.

Učestvovao je sa radovima na 148 naučnih skupova (117 domaćih i 31 medjunarodna) na kojima je prezentirao 290 naučnih radova od kojih su 88 bili uvodni po pozivu.

Kao samostalni autor napisao je preko 40 knjiga i monografija (,,Herbicidi”, “Karbamidi”, “Atlas korova”, “Sulfoniluree”, “Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu”, “Otrovne biljke i njihovi otrovni sastojci”, “Rezistentnost korovskih biljaka na herbicide”, “Fitofarmacija”, “Pesticidi”,“ Hormonski herbicidi”, “Mehanizam delovanja pesticida”, “Biljke kao prouzrokovači dermatoza kod ljudi” (u štampi je i na Kembridžu), a kao koautor  pojedinih poglavlja preko 20 (ukupno preko 60 knjiga na oko 20 000 stranica).

Prema ličnom kazivanju, najdraže su mu dve knjige; “Fitofarmacija” i “Mehanizam delovanja pesticida”. Knjiga “Fitofarmacija” je napisana na 1229 stranica i predstavlja sveobuhvatno delo o pesticidima. Prilagodjena je korišćenju studentima kao udžbenik, stručnoj poljoprivrednoj službi, poljoprivrednim  proizvodjačima i naučnim radnicima kao izvor literaturnih podataka.

Sastoji se iz opšteg dela (u kome su objašnjena svojstva pesticida) i posebnog (u kome su opisani hernicidi, fungicidi, insekticidi, nematocidi i rodenticidi). U knjizi “Mehanizam delovanja pesticida” je detaljno opisao fiziologiju, mehanizam rezistenstnosti štetnih organizama, genetičke modifikovane biljke i dr.

Dve najdraže knjige akademiku Janjiću
Dve najdraže knjige akademiku Janjiću

Izdao je i pet kompjuterskih  programa o pesticidima. Napisao je veliki broj predgovora  i recenzija za knjige i monografije mnogih autora (više od 45), kao i recenzije za oko  250 naučnih radova. Rukovodio je i bio član komisija za ocenu i odbranu 77 diplomskih, 31 magistarski i 19 doktorskih radova, ali i predsednik ili član komisija za izbor u različita  naučna i nastavna zvanja za 110 saradnika.

Akademik Janjić pred početak  predavanja o GMO i prijem poklona od  prof. dr Gorice Djelić - predsednice Srpskog biološkog društva “Stevan Jakovljević” Kragujevac.

Akademik Janjić pred početak  predavanja o GMO i prijem poklona od  prof. dr Gorice Djelić - predsednice Srpskog biološkog društva “Stevan Jakovljević” Kragujevac
Akademik Janjić pred početak predavanja o GMO i prijem poklona od prof. dr Gorice Djelić - predsednice Srpskog biološkog društva “Stevan Jakovljević” Kragujevac

Posebno interesovanje su mu privukli  genetički modifikovani organizmi (GMO) o čemu je  dosta pisao i održao brojna predavanja u Republici Srpskoj i Srbiji. U ANURS je organizovao okrugli sto16.12.2014. godine na temu “Genetički modifikovani organizmi – naučni i etički aspekti, proizvodnja i korišćenje” Na predavanju “Sadašnje stanje, globalni status i biološke posebnosti gajenja genetički modifikovanih biljaka” održanom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu 23.12.2015. godine je bio izričit da je gajenje GMO nepoželjno, jer  uslovljavaju pojavu   rezistentnosti  bioloških  agenasa prema  pesticidima, posebno korova prema herbicidima, što je veliki svetski problem.

Isti stav je imao i na predavanju  održanom u  Rotari  klubu u  Banja Luci  2014. godine. U  Akademijama SANU, ANU  Republike Srpske i Akademiji inženjerijskih nauka Srbije o GMO su održani naučni skupovi.

Intervju za emisiju „Stakleno zvono“ TV Kragujevac (levo) i časopisu  „Victorialogistic“ (desno)
Intervju za emisiju „Stakleno zvono“ TV Kragujevac (levo) i časopisu „Victorialogistic“ (desno)

Akademik Janjić je dao veliki broj intervjua  sredstvima javnog informisanja. Posebno se izdvajaju tri: RT Kragujevac za emisiju “Stakleno zvono“, časopisu “Victorialogistic” i časopisu za kulturu, nauku i umetnost “Žrnov”.

Na sva brojna pitanja, koja su mu postavljana, je veoma jasno i precizno odgovarao, a odnosila su se na školovanje, sopstvena istraživanja, dobijene rezultate, publikovanje naučnih radova, napisanim knjigama i monografija, bavljenje pedagoškim radom, mentorstvo, realizovane projekte, organizovanje savetovanja i kongresa, učešće u raznim organima, o naučnim časopisima, genetički modifikovanim organizmima, edukaciju proizvodjača hrane, nagrade i priznanja i dr. U više slučajeva podnosio je ekspertske nalaze po mnogim pitanjima i problemima.

Svojim ekspertskim mišljenjima je uspeo da poništi nekoliko sudskih presuda, jednu čak i u Australiji. Akademik Janjić je promovisao mnoge knjige i monografije više autora. Na promociji dva tona Enciklopedije Republike Srpske u Skupštini opštine Vračar u Beogradu, koja je obavljena 17.09.2019. godine,  je govorio i akademik Janjić.

Promocija knjige “Poljoprivredna fitopatologij” autora prod. dr Srbobrana Stojanovića, 2014.
Promocija knjige “Poljoprivredna fitopatologij” autora prod. dr Srbobrana Stojanovića, 2014.

Akademik Janjić je održao i brojna stručna predavanja, kojima je značajno doprineo unapredjenju proizvodnje hrane u Srbiji i Republici Srpskoj. Na skupu poljoprivrednika Lijevča polja u Kukuljama 28.02.2019. godine, koji je organizovao Poljoprivredni  institut Banja Luka, istakao je da poljoprivreda nikada nije bila u složenijim odnosima nego što je sada.

Posebnu pažnju je posvetio suzbijanju korovske biljke ambrozije, koja se naglo širi i javlja kao jedan od najvećih alergena u biljnom svetu. O ambroziji je Herbološko društvo Srbije (na čelu sa akademikom Janjićem) objavilo knjigu „Ambrozija“ 2007, a 2017. organizovalo i simpozijum. Na PMF u Kragujevcu akademik  Janjić  je 09.05.2011. godine održao predavanje članovima  Biološkog  društva  po  temi  „Biološke i  alergene  karakteristike ambrozije“. O ovoj biljci je organizovao i Okrugli sto u ANURS 2014. godine na temu “Ambrozija – opasna invaziona i alergena biljka”.

Akademik Janjić za vreme predavanja SBD (2011) i knjiga “Ambrozija” (2007)
Akademik Janjić za vreme predavanja SBD (2011) i knjiga “Ambrozija” (2007)

Projekti, skupovi i članstvo

Akademik Janjić je učestvovao u realizaciji 47, a bio rukvodilac 15 nacionalnih naučnih projekata. U periodu od 1996. do 2000. godine rukovodio je najvećim projektom u Srbiji “Agrobiološka, biohemijska i ekofiziološka proučavanja u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu”, koji je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju  Republike Srbije.

Ovaj projekat je sadržao 12 podprojekata i 75 istraživačkih zadataka. Na njemu je bilo angažovano 185 istraživača iz 10 naučnih institucija.  Ocenjen je veoma uspešnim, jer je  iz dobijenih rezultata uradjeno 15 monografija nacionalnog i medjunarodnog značaja, publikovan 181 naučni rad u domaćim i stranim časopisima,  a 979 radova je saopšteno na domaćim i medjunarodnim naučnim skupovima. 

Realizovane su 24 magistarske i 23 doktorske teze. Rukovodio je i sa dva medjunarodna projekta: “The Fate and Effect of Herbicide in Vegetable Crops (FG-YU-132)”  (1967-1972) i “Complex examination of herbicides in maize, sunflower and soybean” (1981-1987), koji su realizovani u saradnji sa  Ministarstvom poljoprivrede SAD.

Pored naučnih, učestvovao je i u realizaciji projekata koje je finansirala privreda. Elektroprivreda Vojvodine je bila finansijer projekta ”Uništavanje drvenastih biljaka  injektiranjem herbicida u stabla”. Projekat je realizovan na ostrvu Dunava kod Kovina, radi eksploatacije uglja. S obizirom na prirodu terena  ovaj projekat je bio veoma zahtevan, ali je uspešno realizovan.

        Dva veoma značajna časopisa u kojima je akademik Janjić publikovao neke svoje naučne radove
Dva veoma značajna časopisa u kojima je akademik Janjić publikovao neke svoje naučne radove

Akademik Janjiić je ispoljio posebnu sposobnost u organizovanju brojnih naučnih i stručnih skupova, kao i u radu raznih komisija. Učestvovao je u organizaciji i realizaciji 94 naučna skupa u svojstvu predsednika ili člana programskih (43) i organizacionih  odbora (51), od kojih su dva imala medjunarodni karakter; o akvatičnim korovima u Novom Sadu i divljem ovsu u Zaječaru. Pored toga, bio je predsednik Naučnih odbora V i VI kongresa o zaštiti biljaka. Kao osnivač i dugogodišnji predsednik Herbološkog društva Srbije (1992-2017), organizovao je čak 10 kongresa o korovima, a prvi je održan 1980. godine u Banji Koviljači.

Bio je član i/ili glavni i odgovorni urednik mnogih časopisa (“Acta herbologica”, “Biljni lekar”, “Pesticidi i fitomedicina”, “Zaštita bilja”,  “Acta Agronomica Serbica”, “Arhiv za poljoprivredne  nauke”, “Agroznanje”, “Zaštita prirode” i dr.), ali i nekih medjunarodnih (“Arhives of Toxicology, Kinetic and Xenobiotic Metabolism”).

Bio je predsednik Društva za zaštitu bilja Srbije, predsednik Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije, predsednik Komisije za pesticide Ministarstva  poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, predsednik Naučnog veća Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine i Instituta za istraživanja u poljoprivredi “Srbija”.

Osim toga bio je i član Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Srpskog biološkog društva, Odbora za biologiju, zaštitu životne sredine i biotehniku, Redakcionog odbora “Zadužbine” Andrejević,  predsedništva Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije i predsednik Republičkog saveta za nauku i tehnologiju Republike Srpske.  

Nagrade i priznanja

Zahvaljujući velikom doprinosu koji je dao nauci i struci akademik Janjić je dobio 34 nagrade od različitih organizacija i udruženja. Pored nagrada za uspeh na studijama odlikovan je i Ordenom rada sa srebrnim vencem i Oktobarskim nagradama za nauku grada Beograda i Zemuna. Američki Biografski institut iz Severne Karoline ga je 1999. godine nominovao za ličnost godine i člana Savetodavnog naučnog odbora. Bio je član i Evropskog društva za proučavanje korova (EWRS) i Saveza evropskih društava biologije biljaka (FESPB).

Republika Srpska je na 61. Medjunarodnom sajmu kjiga u Beogradu,  koji je održan oktobra 2016. godine,  imala svoj štand na kome su izlagala 42 autora. Knjiga akademika Janjića “Otrovne biljke i njihovi otrovni sastojci” je privukla veliku pažnju posetilaca i bila  najprodavanija na ovom štandu. Zbog toga je Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske dodeljena “Povelja uspeha” od Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske -  Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.

U ime ANURS povelju je primio akademik Slobodan Remetić. Akademik Janjić je tom prilikom rekao da je reč o retkoj knjizi na našim prostorima, a plod je višegodišnjeg istraživanja. Ima oko 10 000 vrsta biljaka koje imaju sastojke koji mogu biti veoma opasni za ljude i domaće životinje, čak šta više, postoje i biljke koje mogu izazvati kancer kod ljudi.

Plaketa Srpskog biološkog društva “Stevan Jakovljecić” Kragujevac, 2012.
Plaketa Srpskog biološkog društva “Stevan Jakovljecić” Kragujevac, 2012.

Dobitnik je Zahvalnice i Plakete Društva za zaštitu bilja Srbije, Plakete grada Banja Luke, Plakete Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine, Plakete Društva za proučavanje i suzbijanje korova Jugoslavije, nagrade časopisa JNA “Vojno delo”, jubilarnog srebrnjaka HI “Župa” Kruševac, Plakete Društva za zaštitu bilja u Bosni i Hercegovini, Zahvalnice Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu-Instituta za fitomedicinu, Plakete Srpskog biološkog društva “Stevan Jakovljević” Kragujevac, Plakete Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci, Diplome Akademije inženjerskih nauka Srbije i dr.

Akademik, naučnik i profesor

Akademik Janjić je nosilac najviših naučnih i profesorskih zvanja. Naučna zvanja je stekao kao istraživač u Institutu za pesticide i zaštitu životne sredine. Tako, u zvanje naučni saradnik izabran je 1976, viši naučni saradnik 1981. i naučni savetnik 1987. godine. Za redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Banja  Luci izabran je 1992. godine. Svojom angažovanošću osnovao je Katedru za zaštitu biljaka i postao njen prvi šef. Osim toga, je utemeljivač i predavač predmeta Fitofarmacija.

Bio je omiljen medju studentima, jer je prema njima gajio kolegijalne  odnose.  Nastojao je da  kod  njih razvije  ličnu  radoznalost, kako bi ih stimulisao da  češće  učestvuju u diskusijama. Posebnu pažnju je posvećivao stručnom usavršavanju mladih i svesrdno im pomagao u definisanju programa istraživanja, odabiru metoda rada i korišćenju literature. Ovaj fakultet je bio izdavač knjige “Obrazovanje, nauka i proizvodnja hrane”, a koizdavač knjiga “Fitofarmacija” i “Rezistentnost korovskih biljaka na herbicide”. Bio je jedan i od urednika časopisa “Agroznanje”.

Dopisni clan Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske postao je 1997, a redovni 2004. godine. Osim toga, bio je i član Akademije inženjerskih nauka Srbije i Ruske akademije prirodnih nauka. U Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske je u dva mandata biran za potpredsednika. Jedan od najkrupnijih zadataka na kome se angažovao bio je priprema Enciklopedije Republike Srpske u više tomova.

Kao jedan od članova Redakcionog odbora za pisanje ove Enciklopedije promovisao je prva  dva objavljena toma 17.09.2019. godine u opštini Vračar u Beogradu. Ova akademija je bila izdavač i nekoliko kapitalnih dela čiji je autor ili koautor  akademik Janjić, kao što su: “Mehanizam delovanja pesticida”, “Obrazovanje, nauka i proizvodnja hrane”, “Otrovne biljke i njihovi otrovni sastojci”, “Biljke prouzrokovači dermatoza kod ljudi”, “Perspektive razvoja prehrambene industrije”, “Korišćenje pesticida u proizvodnji gajenih biljaka”, “Globalni status i ekološke posledice gajenja GMO” i dr. 

Bio je i član Komisije za otrove Republike Srpske. Napisao je i “Globalni  prirodni faktori koji ograničavaju biljnu proizvodnju”, “Vrednovanje naučnoistraživačkog rada kod nas i u svetu”, “Aktuelni pogled na stanje u obrazovanju i nauci”  i dr. Kao predsednik odbora za selo govorio je u Banja Luci  na promociji ,,Selo na klackalici izmedju propadanja i razvojai”.

Učestvovao je i u raznim oblicima nastave na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za zaštitu bilja i prehrambenih proizvoda, kao i na kursevima permanentnog obrazovanja.

Lične osobine

Smrt akademika Janjića je nenadoknadiv gubitak, prevashodno za njegovu porodicu, ali i za struku u celini. Večito će ga se sećati njegovi brojni studenti, ali i njegovi saradnici, prijatelji, kolege i svi poštovaoci njegovog lika i dela, kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj. Bio je naučnik svetskog glasa, a kao ličnost jedinstven i neponovljiv.

Krasile su ga brojne najplemenitije ljudske osobine; bio je skroman, iskren, pošten, odan, dostojanstven, druželjubiv, human, obrazovan i lepo vaspitan. Svoju humanost je ispoljio prema  mnogima, posebno prema  svom  profesoru  Momčilu Kojiću. Kada je  profesor ostareo  i oboleo

akademik Janjić ga je redovno posećivao i pomagao, kako bi mu poslednji dani bili što lakši. Štampanje mnogih svojih knjiga je delimično ili u celini sam finansirao i rado ih poklanjao svojim kolegama, prijateljima i organizacijama. Veliki broj knjiga je poklonio i Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske, Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Banja Luci i dr.

Akademik Janjić sa suprugom Svetlanom (levo) i koleginicom Jovankom (desno) ispred manastira Drača (Kragujevc) 2011. i manastir Tavna (Bijeljina) koji je posetio 2014.
Akademik Janjić sa suprugom Svetlanom (levo) i koleginicom Jovankom (desno) ispred manastira Drača (Kragujevc) 2011. i manastir Tavna (Bijeljina) koji je posetio 2014.

Malo je poznato da se u slobodnom vremenu akademik Janjić iz hobija bavio stolarskim zanatom. Lično sam imao priliku da u njegovom stanu vidim delove komada nameštaja, koje je savršeno uradio. Osim toga, u ovom poslu je pomagao rodjacima i bližim prijateljima, a za sebe je uradio manji splav na Savi. U slobodno vreme nastojao je da što više upozna Srbiju i Republiku Srpsku.

Akademik Janjić je ispoljio i izražen smisao za rukovodjenje i organizaciju rada. Kao potpredsednik Akademije naula i umjetnosti Republike Srpske i profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Banja Luci učestvovao je u organizaciji i rešavanju mnogih pitanja kojima se ove vrhunske ustanove bave.

Upućujući saučeešće porodici  predsednik Predsedništva BiH Milorad Dodik je istakao da je odlazak ovog velikog čoveka i naučnog radnika nenadoknadiv gubitak za celokupnu akademsku zajednicu,  a predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović da će sećanje na Janjića dugo trajati – sve dok žive njegova dela i rezultati njegovog rada, kao i to da je bio jedna ljudska gromada.

Na komemorativnom skupu u ANU Republike Srpske akademik Rajko Kuzmanović je istakao da je Vaskrsija Janjić jedan od najuglednijih sinova srpskog roda. Profesor Radojica Kljajić u završnoj reči na odbrani doktorske disertacije je naglasio da se ovakav naučni radnik i čovek  jednom radja u 100 godina

Bio je čovek prema svakome, bez obzira na njihove godine, veru, socijalni i profesionalni status. Koliko je bio omiljen pokazuje i činjenica da mu je pesnik Sreten Vujković 31.07.2015. godine posvetio pesmu “U svetovnoj nadi” (Banjaluka, Kuljani). Imajući u vidu sveukupan lik i delo akademika Janjića za njega se može reći „Imao se rašta i roditi“.

Prof. dr Srbobran Stojanović        

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije