BRISEL - Lideri u Evropskoj uniji (EU) izrazili su optimizam da će Grčka uspjeti da osigura isplatu novog paketa pomoći vrijednog 130 milijardi evra, ali su takođe priznali da je, da bi to bilo ostvareno, potrebno još dosta rada na programu smanjenja javnog duga Atine.
Premijer Luksemburga i predsjednik Evrogrupe Žan-Klod Junker, koji će sutra predsjedavati sastankom ministara finansija evrozone, izjavio je da su napori da grčki dug do 2020.. bude sveden na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sa sadašnjih 160 odsto, još uvijek "daleko" od uspjeha, prenijela je novinska agencija Rojters.
Uoči sastanaka ministara u ponedjeljak, kada treba da bude odobren novi finansijski paket za Grčku, danas će finansijski zvaničnici evrozone razmotriti analize održivosti grčkog duga i pokušati da pronađu načine za približavanje duga nivou od 120 odsto BDP.
"Svi razgovori koje ću održati... do nedjelje uveče, imaće za cilj približavanje tom nivou", rekao je Junker novinarima u Luksemburgu.
Njemačka kancelarka Angela Merkel i premijeri Italije i Grčke Mario Monti i Lukas Papadimos održali su u petak telefonsku konferenciju da bi razgovarali o dužničkoj krizi u evrozoni, na inicijativu premijera Montija.
Troje lidera izrazili su optimizam da će reforme u Grčkoj biti uspješno sprovedene.
Grčki premijer takođe je razgovarao sa holandskim kolegom Markom Ruteom, a naveo je i da će kontaktirati ostale partnere u evrozoni "da bi kreirao pozitivno raspoloženje uoči sastanka (Evrogrupe) u ponedjeljak i odagnao sumnje koje bi mogle da ugroze sporazum (o paketu pomoći)".
Premijer Rute je na svom profilu na društvenoj mreži "Tviter" napisao da je razgovarao sa Papadimosom.
"Predočio sam mu da je potrebno da Grci sada ispune sve zahtjeve kako bi novi program bio odobren", naveo je Rute.
Parlament u Atini je odobrio nove mjere štednje, koje bi u državnu kasu trebalo da donesu 3,3 milijarde evra, što je ranije ove nedjelje izazvalo nerede i paljenja u glavnom gradu Grčke.
Međutim, i dalje je aktuelno pitanje da li će 130 milijardi evra iz paketa pomoći biti dovoljno da Atina ponovo "stane na noge" pošto je dužnička kriza proteklih godina dovela do negativnog privrednog rasta, masovne nezaposlenosti i velikog siromaštva.
"Skepticizam je posebno primjetan u državama sa vrhunskim kreditnim rejtingom, koje sumnjaju da će Grčka uspjeti da sprovede sve potrebne mjere", prenio je njemački list "Der Špigl" izjavu austrijske ministarke finansija Marije Fekter, koja je dodala da "rizik od bankrota Grčke još uvijek postoji".
Prema procjeni Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), javni dug Grčke i dalje će biti oko 129 odsto BDP 2020, što je više i od 125 odsto, na koliko bi vjerovatno pristala većina zemalja evrozone.
"Ukoliko bude urađen određeni broj stvari, nivo od 129 odsto može se približiti nivou od 120 odsto. Te stvari uključuju: restrukturisanje prinosa na grčke obveznice u privatnom vlasništvu, smanjenje kamatnih stopa na bilateralne zajmove evrozone Grčkoj i restrukturisanje dužničkih hartija u vlasništvu centralnih banaka evropskih država u okviru investicionih portfolija", naveo je neimenovani zvaničnik evrozone.
"Kada bi to bilo učinjeno, dug bi se približio nivou od 120 odsto, a potrebe finansiranja ostale bi blizu 130 milijardi evra", dodao je zvaničnik.
Iz MMF je navedeno da, ukoliko dug ne bude smanjen na 120 odsto, fond vjerovatno neće moći da učestvuje u finansiranju drugog paketa pomoći.
Doprinos MMF paketu za Grčku još nije preciziran, a evropski izvori procjenjuju da bi mogao da iznosi oko 23 milijarde evra, uključujući deset milijardi iz još nedodeljenih tranši u okviru prvog paketa iz maja 2010, vrijednog 110 milijardi evra.
"Tačan iznos... za Grčku nije još određen, budući da pregovori i dalje traju", rekla je portparol MMF za Rojters.