Dok je Narodna banka Srbije uvjeravala javnost da se novac iz Alta banke prenosi redovnim kanalima, depoziti te banke za samo dva dana smanjeni su za 16,6 milijardi dinara, odnosno približno 141 milion evra. Trojica stručnjaka upozoravaju da bi stečaj mogao otežati utvrđivanje ko je izvlačio novac, gdje je završio i ko je takve transakcije omogućio.
Narodna banka Srbije (NBS) oduzela je Alta banci dozvolu za rad 30. oktobra, samo tri dana nakon što je javno odbacila upozorenja da se novac iz banke ubrzano iznosi.
U zajedničkoj analizi za Radar, advokat Veljko Grković, profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić i profesor Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović postavljaju pitanje da li će se otvaranjem stečaja izgubiti mogućnost da se utvrde stvarni tokovi novca i odgovornost za sporne transakcije.
Prema podacima iz rješenja NBS, Alta banka je 30. septembra u blagajni prijavila 59,97 milijardi dinara gotovine, odnosno oko 510 miliona evra. To je predstavljalo 221,57 odsto njenog regulatornog kapitala, dok je prosjek bankarskog sektora iznosio 29,47 odsto.
Istovremeno, banka je na depozite plaćala gotovo dvostruko veće kamate od prosjeka sektora, 3,13 odsto naspram 1,59 odsto. Na depozite javnog sektora i javnih preduzeća, koji su činili četvrtinu ukupnih depozita, kamate su dostizale 5,61 odsto.
Autori ukazuju na neobičnost takvog poslovanja: banka je skupo prikupljala novac, a zatim ga, prema vlastitim izvještajima, držala u trezoru, gdje nije donosio prinos.
Šta je Narodna banka Srbije znala?
Problemi s likvidnošću Alta banke postojali su najmanje od februara 2026. godine, kada su već evidentirani manjkovi sredstava za pokriće dospjelih obaveza.
Uprkos tome, prema autorima analize, kontrola je obavljana na osnovu izvještaja same banke.
Tek 29. oktobra NBS je naložila Alta banci da u roku od tri radna dana prebroji gotovinu u trezoru. Već narednog dana banka je ostala bez dozvole za rad.
Advokat Ivan Ninić prethodno je upozorio na ubrzano prebacivanje novca na račune u Moskvi i Skoplju.
NBS je 27. oktobra saopštila da se transferi obavljaju redovnim kanalima platnog prometa i upozorila da neprovjerene tvrdnje mogu izazvati neopravdanu zabrinutost javnosti.
Međutim, tokom 28. i 29. oktobra depoziti Alta banke smanjeni su za najmanje 16,6 milijardi dinara, odnosno oko 141 milion evra.
Nakon oduzimanja dozvole viceguverneri su izjavili da je stvarno stanje u banci drastično odstupalo od dostavljenih izvještaja.
Autori zato postavljaju pitanje kako je NBS mogla da umiruje javnost ako prethodno nije provjerila stvarno stanje gotovine.
Zašto se traži ispitivanje odgovornosti Jorgovanke Tabaković?
Grković, Radonjić i Obradović smatraju da nije dovoljno utvrditi samo šta je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković znala o poslovanju Alta banke.
Prema njihovoj ocjeni, neophodno je ispitati i da li su odluke i postupci rukovodstva centralne banke omogućili ili prikrili izvlačenje novca.
Autori ukazuju da je NBS imala zakonska ovlašćenja da sprovede neposrednu kontrolu, prebroji gotovinu u trezoru ili uvede privremenu upravu.
Istovremeno naglašavaju da odgovornost centralne banke ne isključuje odgovornost članova Izvršnog i Upravnog odbora Alta banke.
Potrebno je, kako navode, utvrditi šta su znali o stvarnom stanju gotovine, kakve su odluke donosili i jesu li eventualne nezakonitosti omogućavali, prikrivali ili propustili da spriječe.
Riječ je o sumnjama i pitanjima koja autori traže da nadležni organi ispitaju, a ne o sudski utvrđenoj odgovornosti.
Može li stečaj sakriti tragove novca?
Privredni sud u Beogradu otvorio je 3. novembra stečaj nad Alta bankom, a funkciju stečajnog upravnika preuzela je Agencija za osiguranje depozita.
Autori analize upozoravaju da je prvenstveni cilj stečaja namirenje povjerilaca, a ne istraga eventualnog pranja novca i nezakonitih transakcija.
Agenciji je naloženo da u roku od 60 dana popiše imovinu i sačini početni stečajni bilans, uključujući značajne transakcije iz šest mjeseci prije otvaranja stečaja.
Međutim, eventualne šeme pranja novca mogle su se razvijati godinama.
Problem predstavlja i mogućnost da dokumentacija bude formalno sačuvana, ali da njeno kasnije povezivanje i analiziranje postane izuzetno teško.
Posebno upozoravaju na odlazak zaposlenih koji poznaju bankarske informacione sisteme, arhivu i postupke sprečavanja pranja novca.
Šta stručnjaci traže da se hitno sačuva?
Autori smatraju da je neophodno odmah napraviti potpune forenzičke kopije elektronskih podataka banke, uključujući SWIFT poruke, podatke o transakcijama, elektronsku poštu, evidencije pristupa i upozorenja sistema za otkrivanje sumnjivih transakcija.
Traže i očuvanje kompletne dokumentacije o klijentima, stvarnim vlasnicima računa, procjenama rizika i komunikaciji s Upravom za sprečavanje pranja novca.
Posebnu pažnju, prema njihovoj ocjeni, treba posvetiti nerezidentnim računima, velikim transferima u inostranstvo i neuobičajenim transakcijama.
Predlažu i zabranu uništavanja ili prodaje informatičke opreme dok se kontrola ne završi, kao i zajednički protokol NBS, Agencije za osiguranje depozita, Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnog tužilaštva o pristupu podacima.
Jedan od njihovih zahtjeva jeste i zadržavanje zaposlenih koji mogu pomoći u pronalaženju i tumačenju dokumentacije.
Gdje su završile stotine miliona evra?
Grković, Radonjić i Obradović zaključuju da se slučaj Alta banke ne može svesti samo na isplatu depozita.
Prema njihovoj ocjeni, neophodno je utvrditi da li je novac stečen korupcijom ili drugim krivičnim djelima ulazio u legalne finansijske tokove, ko je u tome eventualno učestvovao i gdje su završile stotine miliona evra.
Takođe traže da se ispita zašto NBS nije ranije reagovala i kolika je odgovornost rukovodstva same banke.
Vezane vijesti
Šta se dešavalo u trezoru Alta banke: Izvlačili milione pa štampali lažne evre?
MUP otkrio kako je iz trezora Alta banke izneseno skoro 400 miliona evra
Alta banka počinje isplatu novca klijentima: Evo šta moraju da ponesu
Otvoren stečaj nad Alta bankom: Poznato kako će se isplaćivati novac
Slučaj Alta banke: Šta se dešava sa štednjom i kreditima građana?
Upozoravaju da stečaj ne smije postati prepreka za utvrđivanje odgovornosti, niti razlog da se izgube dokazi koji bi mogli pokazati stvarne tokove novca.