BUDIMPEŠTA - Evropski zvaničnici podržali su na konferenciji o gasnom projektu "Nabucco" izgradnju gasovoda kojim bi se prirodni gas transportovao iz Kaspijskog basena i sa Bliskog istoka u zapadnu Evropu, ali nisu ponudili direktno finansijsko učešće u projektu.
Zvaničnici iz evropskih i centralnoazijskih zemalja, dobavljača i korisnika gasa, ali i tranzitnih zemalja, razgovarali su u Budimpešti o deset milijardi evra vrijednom projektu gasovoda. Njime bi 3.300 kilometara dugom rutom bio transportovan gas iz kaspijskog regiona i sa Bliskog istoka, preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske u distributivni centar u Austriji, odakle bi energent, u više krakova, nastavljao put ka potrošačima u zapadnoj Evropi. "Nabucco" bi trebalo da obezbijedi pet procenata gasa potrebnog Evropi čime bi ispunio svoju glavnu namjenu da smanji zavisnost evropskih potrošača od ruskih isporuka.
Češki premijer Mirek Topolanek, predsjedavajući Evropske unije u prvih šest mjeseci ove godine, rekao je na skupu da bi projekat trebalo podržati, kako bi se diversifikovali izvori gasa za evropske potrošace i smanjila energetska zavisnost od Rusije, koja obezbjeđuje oko četvrtine gasa potrebnog Uniji.
"Na potrebu da se to učini najbolje je početkom ovog mjeseca ukazao rusko-ukrajinski gasni spor, zbog kojeg su mnogi potrošači u Evropi danima ostali bez tog energenta", naveo je Topolanek.
On je izjavio i da pojedine zemlje EU nisu dovoljno zainteresovane za projekat "Nabucco", jer imaju i druge mogućnosti da se snabdiju gasom, te se zbog toga njihov stav bitno razlikuje od ostalih zemalja. Prema njegovim riječima uzdržan stav imaju Njemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija.
Domaćin skupa, mađarski premijer Ferenc Đurčanj je rekao da EU treba da podrži "Nabucco", jer u pitanju nije komercijalni projekat, već pitanje nacionalne bezbjednosti.
"Imati ili nemati energiju moglo bi biti pitanje nacionalnog suvereniteta i stabilnosti", rekao je Đurčanj pozivajući EU da preuzme na sebe finansijski rizik koji privatne kompanije nisu voljne da preuzmu, jer vide da u pitanju nije samo poslovni poduhvat.
Đurčanj je pozvao EU da obezbijedi 300 miliona evra kao pomoć projektu u prvoj fazi, a Evropsku investicionu banku (EIB) i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da izgradnju gasovoda pomognu kreditima.
Evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs je, međutim, na marginama konferencije rekao da bi EU mogla da razmotri obezbjeđivanje kredita i garancija, ali da dalje od toga ne bi išla.
"U tom slučaju to ne bi više bio projekat jednog konzorcijuma, već javno-privatno partnerstvo, a EU u ovom trenutkui nije spremna na tako nešto", kazao je on.
EBRD je najavila da je spremna da razmotri podršku projektu, najvjerovanije u vidu kredita privatnim bankama, ali je zatražila više detalja.
Visoko na listi problema "Nabucca" je i obezbjeđivanje dovoljnih količina gasa, jer potencijalni snabdjevači Turkmenistan, Azerbejdžan i Kazahstan ne žele da se obavežu na isporuke dok gasovod ne bude sagrađen. Osim toga Azerbejdžan i Turkmenistan mogu da obezbijede najviše tri milijarde kubnih metara gasa, dok je za aktiviranje projekta neophodno najmanje 15 milijardi. Iran je voljan da isporuči gas, ali je pod međunarodnim sankcijama, a infrastruktura ratom razorenog Iraka nije dovoljno razvijena. Mnogi analitičari kažu da bi najsigurniji snabdjevač bila Rusija, ali ona je već uveliko odmakla sa svojim projektima izgradnje gasovoda "Sjeverni tok" i "Južni tok".
Predsjednik Azerbejdžana Iljham Alijev je izjavio da će njegova zemlja nastaviti da pruža podršku "Nabuccu".
"Uvijek smo podržavali projekat 'Nabuko' i želimo u njemu da učestvujemo, a finansijska pomoć nam nije potrebna, jer pitanje finansiranja možemo sami da riješimo", rekao je Alijev.
Neriješen problem ostaje i stav Turske, koja kao zemlja-tranziter insistira na dobijanju 15 odsto od predviđenih 30 milijardi kubnih metara gasa koliko bi se godišnje transpoprtovalo ovom maršrutom. Taj uslov, međutim, nije po volji evropskih učesnika u projektu "Nabucco". Turska je, osim toga, nedavno uslovila svoje učešće u projektu deblokadom energetske komponente u pregovorima o svom priključenju EU.
Turski ministar za energetiku Hilmi Huler izjavio je da bi međudržavni sporazum o realizaciji projekta mogao da bude potpisan u prvoj polovini ove godine u Istanbulu.
"Predali smo projekat sporazuma partnerima i u slučaju brzog okončanja diskusije i procene dokument bi mogao da se potpiše u prvoj polovini ove godine u Istanbulu", rekao je Huler.
Akcionari konzorcijuna "Nabucco" su austrijska naftna i gasna kompanija OMV, mađarski MOL, rumunski "Transgaz", bugarski "Bulgargaz", turski "Botas" i njemački RWE.
Rusija nije protiv "Nabucca"
Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog premijera Vladimira Putina, naglasio je da Rusija nije protiv projekta "Nabucco" iz političkih razloga, ali da u njemu vidi ekonomske probleme.
Među problemima sa kojima je suočen "Nabucco" Peskov je naveo neriješeno pitanje pravnog statusa Kaspijskog mora i neizvesne izvore gasa koji će se gasovodom transportovati. On je rekao da su studije o tehničkoj opravdanosti projekta "Sjeverni tok" i "Južni tok" završene i da se može očekivati njihova skora realizacija.
Ugovor Bugarske i Azerbejdžana
Bugarski premijer Sergej Stanišev dogovorio je sa predsjednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom uvoz milijarde kubnih metara gasa godišnje počev od 2010. godine, saopštila je juče Vlada Bugarske.
Kako se navodi, stručnjaci bugarske gasne kompanije "Bulgargaz" i predstavnici Azerbejdžana će iduće sedmice pokrenuti pregovore o tehničkim detaljima budućeg sporazuma.
Da bi mogla da uvozi azergejdžanski gas Bugarska, koja trenutno sav gas dobija iz Rusije, će morati da izgradi dionicu cjevovoda dugu 80 kilometara, koja će se spojiti sa već postojećim gasovodom Turska - Grčka, kojim Azerbejdžan doprema gas u Evropu, te da dobije saglasnost zvanične Atine i Ankare.