Kolumne

Četiri jurišnika na Ćupriju

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Taman sam smislila da danas budem malo đavolja advokatica i popujem, a malo blagonaklona, čak s pohvalicom ministru prosvete Srbije Mladenu Šarčeviću, kad me zateče poruka iz Niša. Piše mi dragi kolega - imao jak infarkt na putu do Beograda i smestili ga u bolnicu u Ćupriji. Neću da prepričavam, citiram: "Metnuli me tamo u bolnicu. Ekipa u Ćupriji fantastična. Impresioniran sam. Materijalno loše opremljeni, ali im srce ogromno. Bio bi sevap da se o Koronarnoj jedinici u Ćupriji načini kakav novinarski prilog. Ne zbog mene - zbog njih. Zaslužuju."

Setih se onda na brzinu da su pre jedno pola veka mog oca u nekoj sličnoj situaciji smestili u istu bolnicu, doduše na Hirurgiju, s istim impresijama. O njima sam i kasnije u više navrata od onih koje se "metnuli" tamo čula samo pohvale, pre svega za stručnost i srčanost osoblja.

E, sad, ako kažem da me ne čudi, mnogi će se začuditi, a čuđenju nema mesta, jer u toj istoj Ćupriji postoji Visoka medicinska škola strukovnih studija, na kojoj se već dugo obučavaju medicinske sestre, tehničari, fizioterapeuti, radiolozi i šta ti ja znam sve iz te stuke. Dugo i očito uspešno. Ali, ozbiljno je pitanje koliko još dugo.

Naime, u istoj toj školi već neko vreme umesto ranijih osam stručnih predavačica, koje su puštene niz vodu - otpuštene, mada se eufemistički kaže - istekao im ugovor, pa nije obnovljen - predaju četiri perjanice vladajuće Srpske napredne stranke (predsednika Aleksandra Vučića). Istina, trojica nisu upisana na zvanični sajt (http://www.vmscuprija.edu.rs/nastavni-kadar/), ali informacija da imaju ugovoreni angažman je pouzdana.

Jedan od njih ispunjava osnovni uslov kao doktor urologije, narodni poslanik Darko Laketić, kom je dodatna preporuka, kako se nezvanično navodi, kumstvo s direktorom škole Hristosom Aleksopulosom. On, direktor, doktorirao je neuronauke i ima reference, za razliku od kuma, čije su reference nepoznate, ako je suditi po praznom školskom kartonu, ali predaje anatomiju i - medicinsku etiku. Što nema veze s opštom etikom, jer da ima ne bi bio poznat po aferi s naplatom nepostojećih putnih troškova u Skupštini. Plus predsedava skupštinskim Odborom za zdravlje i porodicu.

Drugi sa spiska je "približno" stručan - doktor veterine, a kao kadar je i državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U Ćupriji predaje metodologiju istraživanja. Ovaj ćuprijski Hristos misli valjda da je svejedno istražuje li se život pilića, divokoza, svinja ili ljudi, princip je isti, ostalo su, otpeva davno Balašević, samo nijanse.

Treći predavač je još politički istureniji - doktor pravnih nauka Aleksandar Martinović, šef Poslaničke grupe SNS-a u parlamentu, široj javnosti poznat kao politička kamikaza poganog jezika i, što primeti Draža Petrović, kao prvi autovani magarac u Srbiji; naime, tako se samooznačio ljut što nije odmah prešao u SNS već je neko vreme ostao veran Šešelju i radikalima. Šta predaje, ne zna se, ali koliko je omiljen osvedočio se i narodni poslanik Balša Božović, koji je otišao na predavanje iz ne zna se čega i bio slovom i brojem jedini pratilac. Ne zna se šta predaje, ali u imovinskoj karti piše da za to inkasira 60.000 dinara (petsto evra) mesečno, odnosno 15.000 po predavanju, koje obično sabije u dva termina.

Četvrti Vladimir Orlić doktorirao je elektrotehniku i mašinstvo, Martinovićev je zamenik u Skupštini i inače mu dođe kao desna ruka. Ni za njega ne piše šta predaje, ali pretragom sajta se takođe dobija metodologija istraživanja. Ako može veterinar, može valjda i elektromašinista, metodologija je ista bilo da istražuješ turbinu, motor s unutrašnjim sagorevanjem, pumpu ili srce! A i srce mu dođe kao neka pumpa.

Elem, zašto ovako detaljno, pitaće se neko i pomisliti da je besmisleno, pa i maliciozno na tako neke stvari trošiti prostor i vreme, kad se zna da bi ama baš svako, da može, sebi pribavio tezgicu, posebno unosnu kao Martinovićeva.

E, pa, nije besmisleno, naprotiv, jer u ovom prikazu akademskog stanja u Ćupriji imamo svašta na meniju - prvo u oči upada partijsko zapošljavanje, belodano pošto predavači ne ispunjavaju druge uslove sem funkcionerskih - što je utvrdila i nadležna inspekcija, ispostaviće se ovih dana. Tu su i nepotizam, kumovski, pa zloupotreba službenog položaja, angažovanje nestručnog kadra umesto stručnog, diskriminacija (otpuštene su žene) ili čak mobing. Uz sledstveno neadekvatno trošenje budžeta... Direktora što se tiče, a predavači su posebna priča, bahata i - lopovska.

To bi među prvima trebalo da uoči ministar Šarčević i pošto je uočio ima maleno pozitivno brojanje. Maleno, jer će, kako je izjavio za Insajder.net, direktor veličanstvenog imena biti smenjen za oko mesec dana! Što baš tada, kad frka traje dve godine, i što koliko juče nije suspendovan kad je već inspekcija utvrdila stanje stvari, ministar nije objasnio.

Nije mu, kao prvom među prosvetarima, sporno ni što Martinović i Orlić žele dodatno da zarade - skup je život, a siroti Martinović prema onoj istoj kartici prima cirka 200.000 dinara mesečno, što je samo četiri-pet prosečnih plata, pa dodatnih 60.000 dobro dođe, da se nađe! Ministru na čast služi i to što nije sklon nepotizmu, mada se u slučaj "kumovi" nije petljao, a o Bošnjaku nije hteo da se izjašnjava, jer je čovek angažovan u drugom resoru pa neka se njime bavi ministar Branko Ružić, na čijem je platnom spisku, uslovno rečeno.

Nije se ministar - što je u redu, da ne zalazi u autonomiju univeziteta - izjašnjavao ni o stručnim sposobnostima SNS-nastavnika, nije čovek doktor ni običan (lekar) niti nekih nauka, niti se bavi metodologijom istraživanja i medicinskom etikom, mada se iz najave da će deo otpuštenih predavačica biti vraćen na posao može štošta zaključiti. I o njihovim sposobnostima i o akademskoj autonomiji.

Ono što je negde skrajnuto jeste detalj da studenti/kinje nisu hteli/e da prate Martinovićeva predavanja (za druga se ne zna), da li iz lojalnosti prema otpuštenoj predavačici ili zbog njegovog neprimerenog nametanja ili zbog oba razloga - manje je važno; važnije je da su pokazali kuraž i svest da se ne može baš na svašta pristajati, bez obzira na to šta partijska centrala (ne)kaže i šta direktor odredi.

Pa, ako se vratimo mom dragom drugu s početka, može biti da će i neki sledeći infarkt koji ga strefi na putu kroz dve-tri decenije biti uspešno saniran u Ćupriji - zahvaljujući sjajnom osoblju u bolnici. Koje će i dalje biti sjajno samo ako ga budu obučavali stručni ljudi, a ne partijski jurišnici na privilegije i novac.

I koje će ostati u toj znamenitoj bolnici samo ako prosvetom i zdravstvom ne budu mešetarili razni mufljuzi, što bi sem ministra Šarčevića trebalo da zna i ministar Zlatibor Lončar.  A, ne bi bilo zgoreg da i njihov partijski šef baci pogled na to šta mu leve i desne ruke rade. Naravno, ako ne zna, što je prilično teško! 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije