Nisam neko ko može da služi za primer kako se dolazi do uspešnog života. U jednom momentu sam bila na jednom jako niskom nivou egzistencije, ali vremenom se stanje poboljšavalo i zahvaljujući prevodu knjige "Izlaženje" na nemački, sve se pozitivno promenilo, kaže književnica Barbara - Barbi Marković.
Markovićeva je rođena u Beogradu 1980. godine, a njena prva knjiga "Izlaženje", koja joj je donijela veliki uspjeh, rasvjetljava sve strane beogradskog klabinga, krijući pri tom i na planu forme jednu zanimljivu igru. Ovo djelo bilo je nominovano za NIN-ovu nagradu i nagradu "Miloš Crnjanski".
Autorica trenutno živi u Beču, a u razgovoru za "Nezavisne" otkriva sve pojedinosti iz "života" njene prve knjige, životu u Austriji, ali i zašto joj je klabing postao glavna okosnica priče.
NN: Vaš roman prvenac "Izlaženje" je djelo koje je na neki način prodrmao književnu scenu Srbije. Kako je nastalo ovo djelo i čime njegovi čitoci mogu zadovoljiti svoju čitalačku radoznalost?
MARKOVIĆ: Knjiga "Izlaženje" je za mene stara priča i to je delo koje u suštini ima dva života. Dakle, prvo izdanje iz 2006. godine u Beogradu, nakon čega sam otišla u Austriju i 2009. godine izlazi na nemačkom jeziku. Lično sam osetila samo recepciju dela na nemačkom govornom području, ali drago mi je da sada nakon toliko godina mogu da je predstavim na jeziku na kojem je napisana. Reč je o remiksu novele "Hodanje" Tomasa Bernharda u kojoj se on vrlo izričito okreće protiv sopstvenog društva postnacionalističke Austrije i u suštini na sto stranica razvija jednu vrlo zabavnu tiradu. Slična stvar je i "Izlaženje". Za mene je to bila jedna vrsta bezobraznog, beskrupuloznog prevoda njegove novele, zapravo transponovanje u noćni život Beograda krajem devedesetih. Preuzela sam rečeničnu strukturu, raspoloženje u knjizi, odnosno nezadovoljstvo sopstvenom domovinom, s tim što se kod mene radi o tri devojčice koje izlaze po beogradskim klubovima i ništa im se oko njih ne sviđa.
NN: Tomas Bernhard je otvoreno kritikovao društvo u kojem je živio. Da li Vam je upravo zbog toga njegova novela i njegov književni rad bio zanimljiv da i sami započnete svoju priču?
MARKOVIĆ: Kada sam počela rad na knjizi "Izlaženje" smatrala sam, a i do danas se ništa nije promenilo, da srpskoj književnosti fale glasovi, poput Bernhardovog. Njegova novela se uzdiže protiv Austrije i celokupnog društvenog stanja i savršeno je odgovarala onome što sam ja želela da kažem o Srbiji. Fenomen pljuvačke književnosti je najrazvijeniji u Austriji, zbog čega mi se upravo njihova književnost najviše i dopada.
Egzistencija
U jednoj zemlji se o meni govorilo kao o nekoj književnici, dok sam istovremeno ja u drugoj živela na niskom nivou egzistencije, kaže Markovićeva
NN: Beogradski klabing je bio inspirativna tema toliko da ste napisali roman o tom fenomenu.
MARKOVIĆ: Beogradski klabing je bio toliko interesantan što se taj bernhardovski uštogljeni intelektualni svet odjednom prenosi u subkulturu, dakle u taj mladalački život. Mogla sam da uzmem i neku drugu sferu života, ali to je bila neka paradigma za sve ono što se dešavalo u društvu. Neki mali isečak tog sveta, vrtenje u krug, zatvorenost klupske scene, zatvorenost zemlje. Klupska scena je bila interesantna, između ostalog, i zbog muzike i zato što taj bernhardovski jezik koji je pun ponavljanja, savršeno korespondira uz elektronsku muziku tih godina.
NN: Knjiga o kojoj toliko pričamo bila je nominovana i za NIN-ovu nagradu i nagradu "Miloš Crnjanski". Vi ste tada bili u Beču, ali koliko Vam je značilo što Vam je prva knjiga u konkurenciji za ova prestižna priznanja?
MARKOVIĆ: S jedne strane mi je mnogo značilo, a s druge strane bila sam u Beču i svaki dan delila flajere na ulici da bih skupila novac za kiriju. Bilo je i smešno i apsurdno, da se u jednoj zemlji govori o meni kao nekoj književnici, a opet ja u drugoj sredini živim na niskom nivou egzistencije. Istovremeno to mi je bio i podstrek da nastavim dalje, značilo mi je dosta, ali nikada to nisam shvatala previše lično.
NN: Kažete da stvari nisu išle sjajno neposredno po dolasku u Beč. Šta se kasnije promijenilo?
MARKOVIĆ: Nisam neko ko može da služi za primer kako se dolazi do uspešnog života. Moj se život promenio i rapidno poboljšao od trenutka kada se 2009. godine knjiga "Izlaženje" našla u prevodu na nemački jezik. Prevod tog dela se zaista proslavio u Nemačkoj i od tada sve kreće nabolje, ali i taj osećaj da mogu i ja nešto u tom društvu da uradim je postao jači.
Bez agresije izlazaka
NN: Kako danas iz ove perspektive gledate na beogradski klabing i kakav je noćni život u Beču?
MARKOVIĆ: Ne mogu da kažem kako danas to sve izgleda, jer sam se ja u velikoj meri povukla iz noćnog života, ali sam sigurna da se razlikuje u odnosu na vreme kada sam ja pisala "Izlaženje". Beč je dosta opušteniji, manja je agresija i tenzije oko tih izlazaka. Danas, uglavnom nastojim da odem na neki dobar koncert.