Stevan Daničić jedan je od najpoznatijih mladih i modernih srpskih pisaca, a sa svojih 25 godina objavio je sedmu knjigu pod nazivom "Alba", koju je predstavio na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga od 17. do 26. decembra, koji je održan pod sloganom "Knjiga na sajmu, sajam u srcu".
Kako kaže, za njegove knjige zainteresovanost je uvijek velika zbog ljudi koji ga prate i vole njegov sadržaj. A u današnjici, kada veličinu uspjeha definišu internet i prepoznatljivost na društvenim mrežama, Daničić je pokazao da se i tu dobro snalazi te je danas njegov Instagram profil jedan od posjećenijih na ovoj društvenoj mreži. Njegov pokretač je ljubav, njegova emotivnost iskazana je u grubim redovima njegovih knjiga, a svaku napisanu riječ shvata kao olakšanje. U intervjuu za "Nezavisne" Daničić govori o uspjehu, počecima, motivaciji, prepoznatljivosti u umjetničkom svijetu te suštinskom sadržaju knjiga.
NN: Knjiga "Alba" je Vaša sedma objavljena knjiga. Kakav je njen sadržaj i šta čitaoci mogu da očekuju kad počnu da listaju njene stranice?
DANIČIĆ: Da, "Alba" je moja sedma objavljena knjiga i puna je emotivne poezije - nešto čega sam se dosad plašio da ispoljim, iako su moji prvi napisani redovi bile pesme. Zbog toga ona počinje mojom prvom napisanom pesmom zvanom "Tužno čekanje", kada sam imao šest godina.
NN: Knjigu ste predstavili na Sajmu knjige održanom od 17. do 26. decembra. Kakva je bila zainteresovanost za Vašu knjigu, ali i uopšte čitanje danas? Koliko predstavljanje na sajmu zapravo znači za mladog pisca?
DANIČIĆ: Za moju knjigu zainteresovanost je, na moju radost, uvek velika zbog divnih ljudi koji prate i vole moj sadržaj. Njima dugujem sve. Sajam knjiga je predivan događaj, posebno kada je u oktobru.
NN: Što se tiče promocije Vaših djela i dobijanju na popularnosti, veliku ulogu su odigrale društvene mreže poput Instagrama, gdje redovno objavljujete citate iz svojih knjiga. Koliko su danas društvene mreže i digitalizacija važni za promociju i približavanje umjetnosti čovjeku? Kako su izgledali Vaši počeci i Vaše građenje "puta do zvijezda"?
DANIČIĆ: To je samo vrsta oglašavanja. Da bi neko primetio tvoj rad, on mora da ga vidi, a ljudi najviše gledaju u telefone. Važno je hodati u korak s vremenom, što umetnici često odbijaju da rade iz straha, kao što sam i ja, pravdajući se da neće da se prodaju, što sam i ja radio. Ne moraš da se prodaš da bi živeo od svoje umetnosti. Ja sam i dalje na početku što se mene tiče. Ali sećam se svog prvog Sajma knjiga gde sam prodao nula primeraka, da bih potom na svakom sledećem rasprodao sve što imam.
NN: Koliko se danas teško istaknuti kvalitetom u moru pisaca i sadržaja?
DANIČIĆ: Danas je svako poznat (i treba da bude, kako bi shvatio da to i nije nešto) pa i nije teško naći svoju publiku. Ključ je ostati istaknut decenijama koje slede, doprineti svetu na svoj način, ostvariti svoje snove, želje, zamisli, ideje i pomoći ostalima da urade isto. Živeti.
NN: Gdje pronalazite inspiraciju za svoje knjige i šta je ono što želite da kažete i pokažete ljudima svojim napisanim mislima?
DANIČIĆ: Inspiraciju najviše pronalazim u sebi i svojim mislima, zatim u ljubavi i ženama. Želim da svako od nas dobije dovoljno tekstualne energije da izgura sve što mu stane na put i ne propusti svoj trenutak, kao i da pronađe utehu, podstakne sebi lepo sećanje i ono ružno pretvori u nešto korisno.
NN: Kako je izgledao trenutak kada ste poželjeli i odlučili da napišete prvu knjigu? Sada ste već došli do sedme, kakav je osjećaj?
DANIČIĆ: Nikad nije kao prvi put, ali plakao sam na kraju svake svoje knjige. Nekad od tuge, nekad od sreće, nekad od smeha, najčešće od olakšanja. Počelo je tako što sam se plašio da ću umreti, a neću završiti svoj roman. Pa svoj drugi roman. Pa svoj treći roman. Pa su onda ljudi počeli da me podržavaju i prate pa sam se plašio da neću uspeti da napravim sve ono što sam isplanirao da napravim. Često moram da podsećam sebe gde sam i dokle sam stigao, jer mi nikad nije dosta pa malo izgubim taj lepi osećaj, kao i svako.
NN: Šta je ono što je zajedničko Vašim knjigama? Postoji li ta neka spona među njima? Kako biste sebe i svoja djela opisali i po čemu se izdvajate od drugih?
DANIČIĆ: Zajedničko mojim knjigama jeste unikatni "glas" koji se prepoznaje čim dohvatite knjigu i okrenete prvu stranu. Jednostavne rečenice koje postaju kompleksne ukoliko im poklonite pažnju uvlače vas u uragan osećanja i ne puštaju dok ne pročitate poslednju reč, koja celu priču okreće naglavačke i sve što ste mislili o likovima često postaje i nevažno i veličanstveno. Moj "glas" je jedinstven i prepoznatljiv pa zbog toga niko ne može da ukrade moje rečenice jer ljudi odmah skaču da napišu da je to moj citat. Često volim da ubacujem reference iz drugih knjiga i povezujem ih na komičan način, povremeno, čime dodatno zabavljam one najvernije čitaoce kojima zaista dugujem sve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
