Književnost

Pratite nas na Google news

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": A gde smo mi tu?

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": A gde smo mi tu?
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": A gde smo mi tu?
Isidora Bjelica

Često mislimo da imamo psihološke probleme, anksioznosti, depresije vezane za našu ličnost, odluke, percepciju.

Onda kada čovek dublje uđe u impostaciju svega, zapanji se koliko je zapravo malo "njega samog" u sopstvenoj ličnosti.

To će nekima biti čudno, ali razložimo stvari ovako - prvo i pre svega naša biohemijska uslovljenost. O tome sam pisala u mojoj knjizi "Dama iz Santorinija" - kada sam popivši neku pilulu za hormone videla da se moja percepcija stvarnosti potpuno menja. Bila sam očajna i depresivna, ta prokleta pilula je potpuno promenila percepciju moje realnosti.

Onda sam čitajući kako hormoni determinišu našu recepciju shvatila da sve ono što sam smatrala svojom personalnošću u tinejdžerskom periodu je de fakto većinski bilo posledica promene hormona.

Naravno, to koliko biohemija utiče na našu percepciju najbolje vidimo kada smo zaljubljeni, kada se aktiviraju hormoni sreće. Ali ono što prenebregavamo je u kojoj je meri naše verovanje programirano uverenjima naše familije i okoline ključno za naše ponašanje u ovom svetu.

Nismo često ni svesni da ponavljamo paterne naših bližnjih pa čak i onda kada želimo da budemo sasvim drugačiji od njih. Sva uverenja o životu, smrti, pravdi, nepravdi, ljubavi, sreći, patnji su de fakto uverenja naših bližnjih i okoline.

Bilo da smo ih, a jesmo, usvojili na nesvesnom nivou, čak i otvorena borba sa njima neće dati nekog naročitog efekta jer je podsvest toliko dominantnija u odnosu na svest. Ali ono što svako može da uradi za sebe, sasvim daleko od dosadnog ludila beskrajnih svađa ovog sveta - ko je u pravu, a ko nije - jeste da tačku po tačku dedukuje programe straha i nezadovoljstva u sebi.

Da shvatimo koja su to uverenja - uvek iz najbolje namere - dovela do toga da se osećamo nemoćno, jadno, bedno, tužno... Istočna medicina drugačije gleda na problem disbalansa. Oni ne gledaju odvojeno organe i psihu. Sećam se kad sam jednoj azijatskoj dr rekla da sam jako nervozna i pokušala da joj dam hiljadu i jedan psihološki razlog za to.

Ona je odmahnula i rekla: "Pa da, nervozni ste jer vam bubrezi ne rade dobro, a oni su odgovorni za rad svih hormona." Hoću da kažem - u dualizmu i pragmatizmu zapadne civilizacije potpuno smo odvojili telo i dušu. I ne samo njih, odvojili smo i organe. Ovde leče jedan organ, a ne gledaju koji disbalans je doveo do tog. Zato medicina ovde leči posledice, a ni ne traga za uzrokom.

Leče hemijom psihu kad treba da leče metaboličko imune probleme i posmatraju svaki organ odvojeno, ne shvatajući koliko je sve to isprepleteno. Bez obzira na kom smo putu, a svako je na putu svoje istine, jako pomaže kada shvatimo da mi nismo naš biohemijski disbalans - da smo mi više od svih tih uslovnosti našeg tela i psihe.

Da smo mi iznad konvencija negativnih uverenja o preživljavanju u ovom svetu.  Da ono čudesno, dragoceno Ja koje percipira nije uslovljeno ni svim destruktivnim uverenjima naše familije, sredine, niti je identifikovano sa matricama biohemijske akcije i reakcije... To Ja je samo prividno određeno svim tim i to je veliko saznanje za svaku dušu koja pati - bilo zbog jednog ili drugog... paradoksalno svako od nas da bi se oslobodio tih bukagija biohemijskih i programa uverenja mora ih prvo identifikovati.

Ženama je to lakše da shvate jer imaju fenomen PMS - kad nisu sve svoje. Ali čovečanstvo je u permanentnom PMS-u - i energiji zablude. Hiljadama godina veliki broj ljudi ne može da shvati da "krivac" nije spolja, nego unutra - da se svako bori sa sopstvenim "demonima" straha i negativnosti i da je prva stvar koju čovek može da uradi za sebe da zapravo pokuša da nađe to svoje unutrašnje dete koje su ugušili svi ti kolektivni programi straha i opstanka.

Da se probije iza tih softverskih programa sopstvenih predaka i sredine i da shvati da sve to nije naše. To je početak svakog oslobođenja od nametnutih koncepata patnje koje smo nesvesno preuzeli kao i sve krivice i tuge.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije