Prvi znak da je čovek prosvetljen je da je svestan koliko mu je sopstveni uvid zatamnjen!
O da, ljudi koji po ceo dan hvale sebe i sve svoje kritikujući druge kako nisu tako uzvišeni, pametni i dobri su očigledno u problemu, ali oni veruju da je uzrok uvek izvan njih, a da su oni savršeni. Nažalost, to je dijagnoza preterano gojaznog ega, koji se godinama hranio na izvoru destruktivnih razmišljanja. Gojazan ego se prepoznaje već po sledećim simptomima - višak besa i ogorčenosti, uverenje da su drugi krivi za naše neuspehe, nadmenost, ubeđenost da je naše mišljenje meritorno za sve pravde, nepravde i kvalitete...
Pre neki dan nabasam u Zemunu na zaista mnogo lepu prodavnicu. Unutra simpatična ženica - ja joj pohvalim antikvitete, jer je radnja zaista puna jako lepih stvari. Ona kaže: "Jeste, još samo kad bi pevaljke i one sponzoruše žene fudbalera ovde dolazile da troše."
Ne znam kako da joj dobronamerno kažem da ne možeš privući ono što prezireš, na stranu što ne razumem zašto zbog neke profesije koja je profitabilnija nazivati ljude pogrdnim imenom, ali zaista nema načina da ti kosmos pošalje u radnju one koje prezireš i za koje misliš da su nezasluženo imućniji.
Ali to nije problem te žene, već destruktivnih uverenja, besa i ogorčenosti koje smo pokupili od naše okoline tokom odrastanja. Ako nešto želiš da privučeš, moraš to prvo da voliš da bi ti došlo. Ali iz nekog razloga mi ljudi veoma često u svemu vidimo problem osim tamo gde zaista jeste - u našem gojazom egu. Kad god sam analizirala uzrok mog bilo kojeg neuspeha, nezadovoljstva, povređenosti paradoksalno uvek je bio problem u mom egu, u nemogućnosti da u tom trenutku shvatim da merim egom, a ne srcem. Što je najcrnje, naš gojazni ego prvo šteti upravo nama samima. Staviti ego na dijetu znači prije svega da se svako od nas pozabavi svojim brvnom u oku, ali do toga treba doći. Neko zaista ima to još od detinjstva kao najveći dar, a neko taj uvid dobije kroz mnogo bola i patnje koju smatramo nesrećom, ali zapravo ništa tako ne učini da nam ego postane fit kao ta ista patnja... Čovek koji je prošao veliku patnju ne samo da je postao pun razumevanja prema tuđoj patnji, nego razume i one besne i pune sebe koji mu drže lekcije. Ovih dana majka jedne poznate ličnosti me proganja, piše, preti, drži predavanja iz roditeljstva i tehnika pisanja. Ne mogu poreći da mi ta opsesija nije na izvestan način smešna. Svi smo samouki u emocijama, ali sa druge strane i za pisce i šnajderke postoje škole. Ja nikad nisam verovala da znam više o cevima od mog vodoinstalatera. Što sam više prolazila patnje, sve sam više razumevala zašto je dragi Bog radije sedeo sa svima osim s farisejima. Sve u životu može biti blagoslov i prokletstvo. I najveća patnja i muka može upravo biti ono što će nam pomoći da vidimo koliko smo mi ljudi slepi. Nekad smo besni, nekad smo ljuti samo zato jer ne razumemo da ono što nam se čini da je kosmička nepravda jeste upravo lekcija iz ljubavi koja nam je nedostajala, da sve ono što nas je udarilo i povredilo nije povredilo nas nego naš gojazni ego. A to zapravo nema veze s onim večnim u nama. Jer, duša i ego su kao slepi čovek koji zapravo vidi sve naspram onog koji ima vid, ali suštinski ne vidi ništa. Zato, da se vratim na početak - prosvetljenje počinje sa svešću o sopstvenom zatamnjenom pogledu, a jedino što ga zatamnjuje jeste uvek naš ego, koji je bio na fast fudu destruktivnih uverenja. Zato svaki put kad trpimo naizgled kosmičku nepravdu, setimo se da je to samo test opterećenja za naš ego. Ništa više ni manje!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.