Književnost

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Ko se boji straha još?

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Ko se boji straha još?
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Ko se boji straha još?
N.N.

​Odsustvo hrabrosti je najveći uzrok ljudskog osećanja nezadovoljstva - za sve treba hrabrosti - i za ludost i za sreću i za uspeh i za zabavu i za ljubav i za slavu i za avanturu, za slobodu i za reći - da i za reći - ne i za otputovati i za ostati i za ostaviti i za pokušati... i za iskoračiti iz propisanog i očekivanog i za to da budeš svoj i na kraju - hrabrost podiže kapije svesti brže od bilo koje gnoze.

Zašto je hrabrosti ipak tako malo? Zato što ljudi imaju ludačku ideju da postoji bilo šta sigurno u ovom svetu potpune neizvesnosti i večne promene - ukratko, oduzimajući sebi pravo na svakodnevnu hrabrost i "ludost" demonstriramo da ne razumemo svet u kome smo i postajemo roblje svog iracionalnog pragmatizma - doći na zemlju, a ne koristiti hrabrost je kao da si ptica, a misliš da ti je pametnije da hodaš nego da letiš. I tako mnogi zaborave da imaju krila.

Strah je prirodan impuls, koji je deo našeg reptilskog dela mozga, ali zapravo ako ne prevazilazimo strah - mi ne živimo. U tome je tajna formula alhemije života - svi se plaše ovog ili onog, ali neki koriste hrabrost, a neki ne. Ideja straha počiva na zabludi da postoji neka komfort zona na ovom svetu, ali ne postoji - ovo je planeta puna smrti, bolesti, ludaka, prevaranata, pljačkaša, okrutnosti, kataklizmi, terorista, zamki, izdaja, prevara i, gle, ovo je takođe i planeta ljubavi, milosti, lepote, snage, dobrote. Međutim, od ovog prvog se nema gde sakriti osim u sopstvenu hrabrost - zato smo tu na obuci hrabrosti. Zamislite da vam neko još u limbu pokaže samo naslovne strane dnevnih novina. Da li biste želeli da se rodite u tom svetu???

Još da po Šopenhauerovom receptu obiđete ludnice, zatvore, bolnice? Ali tu smo gde smo i, paradoksalno, jedini zaklon na ovom svetu, pored ljubavi, je hrabrost... Mogu vas izdati milion puta i prevariti i pokušati povrediti i ubiti čak, ali šta je ono što čini život? Ma kako da je dramatičan i težak, odvažnim i uzbudljivim umesto bednim i dosadnim čini ga - samo hrabrost! Osoba koja i najveći udar koji joj stvarnost donese protumači i primi kao još jedan iskustveno emocionalni poklon kosmosa postala je nedodirljiva za svaku patnju - jer patnja je samo u interpretaciji - sav spas je u dekodiranju ubačenih programa šta je dobro, a šta loše, šta prijatno, a šta neprijatno.

Izlazak iz dualizma je izlazak iz patnje - u mir ili uzbuđenje po opredeljenju - a za izlazak iz svih uverenja i programa nasleđenih moguć je samo u hrabrost - pre svega da se bude pošten prema svom srcu, a zatim da se živi i umre. Odavde niko živ nije izašao, prema tome vajde od strahova nema, a niko, baš niko i ništa vas ne može povrediti ako vi ranu ne vidite kao ranu već kao još jedan pehar vaše hrabrosti! Jer, na kraju, samo ostaje pitanje jeste li onaj koji se usudio ili onaj koji je sebe osudio na mizeriju straha sopstvenih uverenja! S "trtarom" nema ni dobrog provoda, ni seksa, ni avanture, ni strasti, ni smeha - ničega! Znam da su izmislili rečenicu "Bog voli hrabre", ali Bog voli sve - i "trtare", ali hrabri vole sebe, jer ne dopuštaju da žive život kao žrtve sopstvenih strahova - u tome je razlika - drastična!

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za komentarisanje podijelite sa nama.

Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije