Jedna od najvećih opasnosti za divne duše je da počnu da osećaju krivicu što su srećne zbog zavisti onih ljubomornih osoba koje provode život u mržnji.
Zanimljivo da će to nežna duša osetiti još u detinjstvu - naći će se tu neka školska drugarica ili drug koji će je potajno mrzeti i javno ogovarati jer ima bolje ocene, veći stan, lepše oči ili haljine, jer je popularna kod suprotnog pola ili bilo šta već. Zavidnici su mahom ljuti na kosmos i sudbinu što oni koji po sopstvenoj proceni su lepši, bolji, pametniji prolaze gore u životu.
Često su tako agresivni da nežna duša počinje da oseća krivicu iako njena sreća nema ama baš nikakve veze s njihovim osećajem nezadovoljstva! Kako čovek odrasta, takvi su sve glasniji i ratoborniji! Povodi za zavist su beskrajni, a dela često jeziva, podmetačine, spletke, intrige... Naivne nežne i osetljive duše počinju da osećaju tugu i krivicu zbog toga i tako sebi obaraju vibraciju i neretko na pitanje da li zaslužuješ sreću odgovaraju: "Pa ne, jer ne želim da me zbog nje mrze!" Niko nam ne objasni lekciju da je pravo na sreću svakog čoveka apsolutno i da je njegova sreća samo njegova i nema nikakve veze s nesrećom onih večno zavidnih i ljubomornih. Jer srećan nezavidljiv čovek u svemu vidi povod za zahvalnost i radost, a zavidniku nikad nije dovoljno. I to nema kraja, tj. na kraju će vam uskratiti i pravo na život - kao da vi odlučujete, a ne Bog, kada će ko otići sa ovog sveta.
Balkan je mesto gde vas instruišu da krijete i sreću i nesreću. Nesreću jer je sramota biti bolestan, razvesti se, biti pretučen ili ostati bez posla. Sreću jer mora da se krije da te zavidnici ne razapnu. I šta onda ostaje od života kada moraš da kriješ sve svoje emocije i to uvek zbog drugih... Ali, budite mirni, imate apsolutno pravo i na svoj osećaj sreće i nesreće jer, zapravo, drugi ionako samo misle šta će neki drugi misliti o njima. U opsesiji šta će reći narod zaboravljamo da su emocije onaj katalizator života kroz koji sve učimo i ako nas neko mrzi kad se radujemo i ako se raduje kad smo nesrećni, to nije naš problem, nego njegov što ne potraži adekvatnog terapeuta.
Odbiti da krijemo svoje radosti i tuge nije samo naše elementarno ljudsko pravo, to je i jedno veliko ne - ne onima koji sede i pilje u komšijske krave i nadaju se da će da crknu!
Naše radosti, tuge, naši zanosi i razočarenja to je esencija našeg života i ako ga zbog zavidnih komšija, rodbine, nepoznatih ljudi krijemo, mi umesto ljubavi živimo strah, a strah je negacija ljubavi. Prema tome, nek je komšiji živa i zdrava krava, ali naše radosti i naše tuge su naše najveće blago i tu nema ništa za skrivanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.