Književnost

Slaviša Pavlović: Kada pišem, ne postoji ništa sem vremena u kojem pišem

Slaviša Pavlović: Kada pišem, ne postoji ništa sem vremena u kojem pišem
Foto: Facebook/Slaviša Pavlović | Slaviša Pavlović za "Nezavisne": Kada pišem, ne postoji ništa sem vremena u kojem pišem

Prva polovina 2022. godine za Slavišu Pavlovića obilježena je radom i priznanjem.

Pisac, pjesnik, scenarista i novinar rođen u Ljuboviji, sa stalnom adresom u Beogradu, u razgovoru za "Nezavisne" govorio je o romanu o vladiki Nikolaju Velimiroviću, zbirci pripovjedaka "Osvetnici" i scenariju za seriju "U klinču", na kojima trenutno radi, glumačkom iskustvu koje je stekao u TV seriji "Feliks" i odlikovanju Krst vožda Đorđa Stratimirovića, koje je dobio u februaru od Srpske pravoslavne crkve.

Autor, čiji je roman "Zavet heroja", objavljen povodom obilježavanja stogodišnjice početka Velikog rata, bio dva mjeseca na top-listi bestseler romana u Moskvi, ističe da ne stvara sebi pritisak tokom pisanja knjige o Nikolaju Velimiroviću.

"Ne bih mogao da procenim kada ću završiti roman, jer je to tema koju ne bih da pokvarim brzinom pisanja. Vladika Nikolaj kaže da je najveći srpski greh nestrpljenje, pa ja, poučen time, ne želim da se ogrešim o poruku koja baš ima smisla. Čak se i trudim, kada pišem, da sebe uvedem u jedno stanje duha gde oko mene niko i ništa ne postoji osim vremena u kojem pišem", rekao je Pavlović.

NN: Možete li nam reći nešto više o samom romanu, kolika je istorijska i svetovna uloga vladike Nikolaja?

PAVLOVIĆ: Prolazim kroz najznačajnije periode srpske istorije, od Majskog prevrata, Velikog rata, Konkordata, Drugog svetskog rata, zatočeništva Nikolaja Velimirovića u manastiru Vojlovica i u logoru Dahau, do poslednjih dana u Americi. Tu su, naravno, njegovi susreti sa kraljevima Petrom i Aleksandrom Karađorđevićem, Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, Nikolom Teslom, Mihajlom Pupinom, Rebekom Vest, Rabindranatom Tagoreom, engleskim kraljem Džordžom, Aleksom Šantićem, Dimitrijem Ljotićem, Dragoljubom Dražom Mihailovićem, ocem Tadejom i Svetim Justinom. Njegov značaj i uticaj su neprocenjivi. On je putovođa. Podsetiću samo šta je rekla engleska književnica Rebeka Vest o njemu: "Ovo je najveći čovek koji hoda zemljom." Posebno sam posvećen tome da u knjizi prikažem s koliko su ljubavi i poštovanja najznačajniji ljudi Zapada, na koje se danas pozivaju oni koji napadaju Nikolaja, gledali na njega.

NN: Postoji priča da je Nikolaj Velimirović bio antisemita, koliko takve tvrdnje imaju veze sa istinom?

PAVLOVIĆ: Nemaju uopšte. To je komunistička, antisrpska i antipravoslavna matrica koju su preuzele nevladine organizacije sa istim ciljem da unize i zamagle vrednosti koje su im nedostižne, a kako bi mogli da nametnu svoje plitke ideje i opravdaju novac koji dobijaju. Vladika Nikolaj je još pre rata osnovao nekoliko sirotišta u kojima su svoje utočište pronašla deca rođena i u jevrejskim, romskim i muslimanskim porodicama, a tokom rata je spasavao Jevreje, o čemu postoje jasni dokazi. Jedan od tih dokaza jeste i video-svedočenje Ele Nojhaus, koju je vladika Nikolaj, u društvu njene majke, sakrio u kola i prevezao na sigurno, pored nemačkih patrola. Zar bi jedan antisemita rizikovao život. Međutim, da se vratimo na suštinu, jedan hrišćanin, u punom smislu tog značenja, a vladika je to bio, ne može biti antisemita. I sam Gospod Isus Hristos rođen je kao Jevrejin, pa samim tim, ljubav prema Isusu isključuje antisemitizam.

NN: Završavate zbirku pripovjedaka "Osvetnici", koje su ličnosti i događaji obuhvaćeni u istoj?

PAVLOVIĆ: To je zbirka priča o različitim istorijskim periodima. Priče jesu inspirisane istinitim događajima, ali nisu dokumentarne, nego prevladava fikcija. Pričam o vremenu od Sretenjskog ustava do danas, gde se neke priče odnose i na Jasenovac, građanski rat u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, oslobađanje Kosova 1912. godine. Pričam i o nekada talentovanom piscu, čije pripovedačke sposobnosti su vremenom nestale, ali uspeva da dobije željenu nagradu, jer shvata da su danas politička i moralna beskrupuloznost značajnije od književnog kvaliteta kada priznanje dodeljuje nekompetentan žiri. Postoji nekoliko istorijskih likova koji se pojavljuju u knjizi, kao što su Milan Rakić, kralj Petar Karađorđević, vojvoda Radomir Putnik... Zbirka će izaći u "Laguni" u narednih nekoliko meseci.

NN: Nedavno ste završili pisanje scenarija za seriju "U klinču"?

PAVLOVIĆ: Serija ima 30 epizoda, snimanje je završeno. Nas četvorica potpisujemo scenario. Serija počinje od jeseni na Radio-televiziji Srbije. Producenti su okupili izvanrednu glumačku ekipu u sastavu Nikola Kojo, Dragan Mićanović, Sergej Trifunović, Svetlana Ceca Bojković, Nebojša Dugalić, uz nekoliko mladih i talntovanih glumaca koji nose priču o odrastanju, problemima mladih, snovima o uspehu. Ono što očekujem jeste velika gledanost serije.

Pavlović scenarista TV serije "Feliks"

NN: Jedan ste od scenarista TV serije "Feliks". Koliko se pisanje romana razlikuje od pisanja scenarija?

PAVLOVIĆ: Razlikuje se mnogo, čak ne može ni da se poredi, ali dobra ideja je osnov. Samo pisanje je lakši deo. Imao sam zadovoljstvo da radim sa dobrom ekipom i voleo bih da se to nastavi.

NN: U "Feliksu" ste se oprobali i kao glumac, šta mislite o glumačkom poslu i koliko Vam je bilo teško da glumite?

PAVLOVIĆ: Postojala je ideja da se scenaristi pojave kao gosti u seriji, što se i radi u svetu, pa sam tako napisao scenu u kojoj se pojavljujem. Nije mi bilo teško, jer, budimo iskreni, scena nije zahtevna, ne treba neko posebno glumačko umeće. Bilo je zabavno, a pored mene, pojavili su se kao glumci i moje kolege Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović. Ukoliko dođe do druge sezone, imam ideju da se sva trojica pojavimo u istoj sceni.

NN: Da li postoji mogućnost da se neki od Vaših romana u narednom periodu pretvori u film ili seriju i za koji roman mislite da bi bio najbolji za to?

PAVLOVIĆ: Iskren da budem, najviše bih voleo seriju o Jovanu Dučiću, jer je nemoguće tu knjigu pretočiti u film. Ali, s kakvom sam strašću radio roman, mislim da bih brzo mogao da napišem scenario. Što se tiče filmova, i "Zavet heroja" i "Apisov apostol" lako se mogu prilagoditi filmskom scenariju. Međutim, moji romani su tako pisani da bi za ekranizaciju bila potrebna ozbiljna sredstva, jer su deo jedne epohe, pa su zasada to samo snovi. Ali, nisu nedostižni.

NN: Koje knjige, serije i filmove čitate i gledate u posljednje vrijeme, imate li neku preporuku za čitaoce "Nezavisnih"?

PAVLOVIĆ: Nedavno je izašla knjiga "Pokojnik drugog reda" Stefana Markovića, u izdanju "Lagune". Neobična, veoma dobro osmišljena priča, s domanovićevskim humorom. Takođe, za one koji vole period vladavine dinastije Obrenovića i uspona moderne srpske države, "Vrana u paunovom perju" Vladimira Vučkovića, u izdanju "Službenog glasnika", zavređuje ozbiljnu preporuku. Kad su filmovi u pitanju, najveći genije je Gaj Riči.

NN: Odlikovani ste Krstom vožda Đorđa Stratimirovića, koliko Vam to znači, tim prije što je pod blagoslovom Srpske pravoslavne crkve?

PAVLOVIĆ: Kao i svaki hrišćanin, ne smem biti samoljubiv i reći da sam ga zaslužio, nego sam zahvalan što postoji neko ko misli da sam dostojan toga. Orden za doprinos srpskoj kulturi i svetosavlju pokazuje mi da je moj minuli rad poštovan i primećen. Krst koji sam dobio jeste krst koji nosim sa obavezom da ga i u budućnosti opravdavam sledeći ideju najvećeg među Srbima - Svetog Save.

 

Rado dolazi u Republiku Srpsku

NN: Da li bismo u narednom periodu mogli da očekujemo Vaš dolazak u Republiku Srpsku povodom promocije knjige ili nekim drugim povodom?

PAVLOVIĆ: To zavisi od poziva organizatora, a ja se uvek rado odazivam. Volim Republiku Srpsku koliko i Srbiju, za mene je to jedno isto, i po ugledu na moje književne uzore - Jovana Dučića, Milana Rakića, Svetog Nikolaja Velimirovića... sanjam dan i formalnog ujedinjenja.

 

Sloboda medija

NN: Bavite se i novinarstvom, kolika je sloboda medija u regionu danas?

PAVLOVIĆ: Možda bi bilo bolje pitanje da li postoji novinarstvo, a na takvo pitanje teško da bih mogao da dam odgovor. Ako pričamo o slobodi medija u regionu, postoji mnogo više nego u zapadnom svetu, koji nam stalno zamera na toj "slobodi", iako je kod njih značenje slobode - ako ne pišeš kao ja, ti nisi slobodan. Kad nas se, valjda smo takvi duhom, uvek desi neko ko krene iz kontre, mada ga brzo proglase budalom, što je najblaža kazna, ali širom sveta takvi slučajevi se kažnjavaju brutalno, za primer drugima. Pogledajte Žulijana Asanža, setite se Džamala Kašogija. Mislite li da novinar CNN-a sme da napiše nešto loše o Ukrajini? Naravno, budimo realni, to važi i za drugu stranu. Propaganda, jeziva i nemoralna, zavladala je svetom. Sve što se pročita, više ne treba uzeti s rezervom, nego je najčešće netačno. Kad pogledam šta pišu po svetu, setim se Andrićevih proročkih reči: "Nije najveća budala onaj ko ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina."

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije