Glumica Sintija Nikson nedavno je izjavila da je izabrala da bude lezbijka. Da li je nauka o ženskoj seksualnoj prilagodljivosti na njenoj strani?
Govoreći za magazin New York Times ona je odbacila političku korektnost kada je o svom seksualnom opredjeljenju govorila kao o „izboru“. Međutim, njena izjava je zapravo potkrijepljena brojnim naučnim istraživanjima.
„Nedavno sam rekla u jednom govoru da sam bila strejt i gej i da je druga opcija bolja. Pokušali su da me nagovore da promijenim izjavu jer smatraju da ukazuje na to da je homoseksualnost stvar izbora. Ali za mene to i jeste. Možda za neke druge ljude nije, što ne znači da oni treba da definišu moje opredjeljenje“, rekla je Sintija, poznatija kao Miranda, junakinja serije „Seks i grad“.
Aktivisti se odavno bore protiv ekstremista koji napadaju LGBT populaciju ističući da je nauka dokazala da je homoseksualnost stvar genetike ili, riječima Lejdi Gage, da su „gej ljudi takvi rođeni“. Ova tvrdnja možda jeste jednostavna nekima, ali naučnici napominju da je za žene situacija malo drugačija.
Liza Dajmond, prof. psihologije na Univerzitetu Juta provela je više od decenije u istraživanju promjena seksualnog identiteta u grupi od 100 žena.
„Ženska seksualnost je generalno dosta življa od muške, pa se samim tim suočava sa više promjena tokom svog razvoja“, rekla je prof. Dajmond.
Na osnovu svog istraživanja, ona je definisala 3 osnovna načina na osnovu kojih se seksualna promjenjivost izražava: „neodređenost u privlačenju“ (kada osoba oba pola smatra podjednako privlačnim), „promjenjiva privlačnost“ (nakon dugogodišnjih veza sa mučkarcima, osoba se upušta u vezu sa ženom) i „privlačnost od strane osobe, a ne pola“ (kada pol partnera nije relevantan).
Prof. Dajmond takođe razlikuje „promjenu, izbor i kontrolu“ kao zasebne fenomene. „Čovjek može da radi šta god poželi, ali ne može da želi svoje potrebe. Mi biramo kako ćemo da se ponašamo, ali ne i šta nas privlači“, smatra ona.
Prije više od jedne decenije psiholog Roj Baumajster izložio je ideju ženske „erotske savitljivosti“. On je objasnio da muškarci imaju određene seksualne sklonosti koje se uglavnom me mijenjaju do kraja života. S druge strane, žene se često predomišljaju.
„Mnoge heteroseksualne žene eksperimentišu sa lezbijskim aktivnostima u svojim 30-im i 40-im godinama, dok neke lezbijke požele seks sa muškarcem nakon više godina istopolnih veza“, rekao je dr Baumajster.
Kristijan Moren, istraživač koji se bavi proučavanjem promjena u seksualnosti kod sredovječnih žena smatra da izjava Sintije Nikson predstavalja korak naprijed u raspravama na temu seksualne promjenjivosti. Oni koji su ubijeđeni da je seksualnost nešto doživotno određeno trebalo bi da se vrate korak u nazad i sagledaju sve razlike polova.
Ipak, iza naučnih debata stoji jak politički argument. Bez obzira na progresivne stavove, seksualnu ili bilo koju drugu orijentaciju, svaki čovjek mora da bude tretiran uz poštovanje i jednakost.