IT industrija, razvoj softvera, IoT rešenja, mrežne infrastruktura, neke su od aktulenih tema u zadnjih nekoliko godina.
"Nezavisne novine" i Srđan Bjelić, donose sve detelje, pojedinosti u vezi IT industrije na našim prostorima.
Ovaj put, naš novi Digitalni sagovornik je g. Aleksandar Vratonjić Gligorijević, direktor marketinga TeleGroup sistema. Reprezentativno iskustvo i djelovanje u IT industriji, pribiližio nam je iz svog iskustva g. Aleksandar.
NN: Kakvo je vaše mišljenje u veizi IT industrije u našem okruženju, prvenstveno u BIH i Srbiji? Nedavno su izvršene relevantne analize, koje pokazuju povećanje broja programera i IT radnika u Srbiji. Da li se ovaj trend nastavlja i kako BIH ima mogućnost da krene ovom ulaznom putanjom u smislu razvoja tehnološkog i IT ambijenta?
Aleksandar Vratonjić Gligorijević: Odmah da napravimo distinkciju – IT industriju ne čine samo programeri niti su oni dovoljni za njen rast i razvoj. Neke od najboljih pojedinaca iz IT-a koje sam imao priliku da upoznam oslikava interdisciplinarnost. IT industriju čine ljudi sa znanjima kako prirodnih tako i društvenih nauka. Lično smatram da vreme „društvenjaka“ u IT-u tek dolazi, pogotovo kako svedočimo usponu nove generacije softverskog razvoja, sa osvrtom na „low-code, no-code“ trendove kao i razne „AI“ pomoćnike pri razvoju softvera. Ono što jeste aksiom je da u današnje vreme ne možete očekivati da budete uspešni u svom poslu, a da nemate znanja iz domena programiranja, logike i algoritamske pismenosti. Kada pogledamo zahteve radnih mesta na najvišim pozicijama kompanija kao i obuke koje se nude preko mreža kao što je LinkedIN ljudima koji te pozicije zauzimaju, potpuno je jasno da su „programerska znanja“, ako ih tako možemo nazvati, postala podrazumevana. S druge strane, tu su i svi inženjeri telekomunikacija, mrežni inženjeri, data centar inženjeri, product i project menadžeri pa onda umetnici, advokati, profesori, nastavnici i učitelji koji sebe unapređuju kako bi pomogli u kreiranju novih mladih i radoznalih umova koji su nam neophodni da bi cela industrija rasla i razvijala se.
Za ravoj ekosistema potrebno je tri stvari, edukacija, inovacije i finansije. Edukacijom svi mi koji smo deo industrije se bavimo na jedan ili na drugi način, a verujem da sistemske promene poput onih koje je u Srbiji sprovela Inicijativa Digitalna Srbija zajedno sa akterima sa raznih nivoa Vlade, odgovornih ministarstava i obrazovnih institucija tek treba da daju rezultat. Interesantno je za pomenuti da je u Beogradu akreditovan novi studijski program „Vizuelni efekti, animacija i gejm art“ na Fakultetu dramskih umetnosti. Kad su inovacije u pitanju – najpre značajan napredak smo učinili da razumemo koje mesto inovacije zauzimaju u procesu digitalne transfromacije postojećih kompanija, ali i razvoju startap scene. U TeleGroupu, mi radimo sa postojećim kompanijama kako bi im pomogli da kreiraju nove poslovne modele, proizvode i usluge uz pomoć savremenih tehnoloških alata i na taj način podignu vrednost koju isporučuju krajnjim korisnicima. S druge strane kao deo ekosistema i kompanija sa dužom tradicijom pomažemo timovima sa dobrom idejom da „uhvate zalet“ i da je realizuju odnosno brzo nauče šta je ono što moraju da menjaju kako bi postigli rast i trakciju koja im je neophodna za uspeh. Na London Tech Week-u objavljen je globalni Startup Genome izveštaj u kom je izdvojeno da je ekosistem Beograda i Novog Sada i dalje u fazi aktivacije, ali da je njegova vrednost u periodu od godinu dana porasla sa 502 na 677 miliona dolara. Rušenjem barijera za ulazak stranih privatnih investitora i podizanjem broja i iznosa transakcija i akvizicija stavljamo ceo region na mapu sveta, pogotovo kad su u pitanju „gaming“ i „blockchain“ podsektori.
NN: Vaš IT put kreće iz IBM-a, svjetskog IT giganta i školovanja u inostranstvu. Na čemu ste najviše radili u Srbiji, konkretno u Telegrupu u smislu usvojenog znanja i sistema koje ste prenijeli u našu regiju?
Aleksandar Vratonjić Gligorijević: Ipak je to vreme koje sam ja proveo u IBM-u i u Škotskoj za našu industriju davna prošlost – pričamo o periodu pre „svetske ekonomske krize“ i svega što nam je ona donela. Svakako su rad u korporaciji i iskustvo koje sa njim ide pomogli da razumem izuzetno visoku važnost procesa pre nego pojedinaca. Mi kao vrsta dosežemo nivo na kojem su nam navike, a ne nivo naših zacrtanih ciljeva. Isto tako i kao kompanije možemo dostići isključivo visine na kojima su nam i procesi. Suštinsku promenu u karijeri počeo sam tek ranih 2010ih godina, počevši da se više integrišem sa ekosistemom tehnološkog preduzetništva, da razumem filozofiju i rizike koje sa sobom nosi. S druge strane ovih petnaestak godina rada na tržištu sistem integratora potpuno daje neku drugu vizuru procesa B2B prodaje i razvoja poslovanja koje treba da ide „ruku pod ruku“ sa razvojem tehnologija, ali i sa onim što je mnogo važnije, a to su potrebe klijenata jer tehnologija tehnologije radi neće nikad doneti benefit – ni klijentu, ni nama kao kompaniji.
NN: Evidentan je period IT-a kao najbrže rastuće sfere poslovanja. Gdje se Telegrup pozicionirao i koja su to rješenja i servisi sa kojima nastupate na tržištu?
Aleksandar Vratonjić Gligorijević: Tehnologija nastavlja da bude primarni katalizator promena u svetu. Tehnološki napredak daje preduzećima, vladama i institucijama društvenog sektora više mogućnosti da podignu svoju produktivnost, izmisle i ponovo osmisle ponude i doprinesu dobrobiti čovečanstva. I dok je i dalje teško predvideti kako će se odvijati tehnološki trendovi, naši korisnici mogu bolje planirati unapred računajući na nas da za njih pratimo razvoj novih tehnologija, predviđamo kako bi ih kompanije mogle koristiti i razumemo faktore koji utiču na inovacije i usvajanje tih tehnologija i novih navika koje one sa sobom donose.
Mi smo akcenat stavili na naša rešenja za pametne gradove, elektroenergetsku, transportnu i telekomunikacionu ali i poljoprivrednu infrastrukturu. U svim ovim industrijama koristimo naša znanja iz domena IoT rešenja, mrežne infrastrukture i data centara, sajber bezbednosti i sistema za hitne komunikacije koje spajamo sa našim softverskim proizvodima kako bismo automatizovali procese i podigli nivo kvaliteta i bezbednosti servisa koje građani koji se oslanjanju na stabilno funkcionisanje ovih kritičnih industrija koriste. Konkretnih primera ima previše, ali bih posebno izdvojio našu platformu za upravljanje procesima u poljoprivredi – Agrolife, kao i namenska IoT rešenja za vodovode i elektroprivredu.
NN: Da li Vaša kompanija posluje na evropskom i svjetskom tržištu, kakva su iskustva u ovom dijelu svijeta?
Aleksandar Vratonjić Gligorijević: TeleGroup ima filozofiju projektnog pristupa poslu, tako da sa ponosom kažemo da smo uspešno implementirali projekte sa našim Korisnicima širom planete. Dosada smo porasli dovoljno da imamo fizičko prisustvo kroz lokalne kompanije u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Nemačkoj ali izlazimo i na tržišta Velike Britanije, Kanade, pa čak pojedinih zemalja sa Bliskog Istoka i Afrike. Naše kolege, kojih sada ima skoro 500 u okviru sistema izdvajaju da je jedna od ključnih prednosti rada u TeleGroupu upravo mogućnost da putuju i rade na projektima nevezano od toga u kojoj su matičnoj kompaniji zaposleni. Svakako nam je cilj da investiranjem u sopstveni razvoj kao i edukacijom ljudi budemo u mogućnosti da pozicioniramo naše proizvode, rešenja i usluge na globalnim tržištima, sa naglaskom na industrijama telekom operatera, potom energetike i saobraćaja, kao i poljoprivrede jer je upravo vreme u kojem živimo ponovo pokazalo koliko su krhki naši sistemi hrane, vode i energenata i koliko brzo neka pojava u jednom delu sveta može da napravi globalnu nestašicu ovih životno važnih namirnica.
NN: Na kraju, pitanje, koje postavimo svim našim Digitalnim sagovornicima, koja je tajna uspjeha i postoji li pravi „recept“?
Aleksandar Vratonjić Gligorijević: TeleGroup je oduvek bio igrač koji je spajao. Spajao je pojedince i organizacije među sobom, tržišta Balkana sa svetom, potrebe Korisnika sa tehnologijama koje mogu da ih zadovolje, ljude sa znanjima i trendove sa realnošću „našeg sveta“. Naša tajna je što su čak i najomraženiji konkurenti bili u stanju da nađu zajednički jezik uz naše posredstvo i medijaciju. Zbog toga moramo nastaviti da spajamo, da spoznajemo kako sopstveno tako i svetsko tržište, i da inoviramo jer za novo vreme uvek moraju postojati nova rešenja. Rešavati probleme današnjice sa rešenjima iz prošlosti ne može dovesti do dovoljno brzog napretka koji nam je neophodan, pogotovo kad sagledamo sve izazove sa kojima se danas kao biznisi i kao društvo suočavamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
