EU želi da BiH stane uz EU kada je u pitanju spoljna politika prema Ukrajini, rekao je Johan Zatler, šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH, u intervjuu za "Nezavisne novine".
"Vaša zemlja je aplicirala za članstvo u EU i zato se od vas očekuje da usaglasite vašu spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. Zato tražimo od BiH da se pridruži poziciji EU ", rekao je Zatler.
NN: Kako ocjenjujete ovo što se dešava u Ukrajini i kako mislite da će taj rat uticati na događaje u BiH i na zapadnom Balkanu?
ZATLER: Ovo je varvarski napad na suverenu zemlju, napad bez presedana na međunarodno pravo i međunarodni poredak, ali i na evropsku bezbjednost. Ovo je nečuveno. Vidimo i jasnu reakciju najvišeg evropskog rukovodstva i šefova država i vlada zemalja članica. Svi oni osuđuju to što se dešava i izražavaju solidarnost s Ukrajinom. Takođe, uslijedile su i veoma žestoke sankcije protiv onih koji su sve ovo prouzrokovali, a to je Ruska Federacija.
NN: U ovakvim prilikama uvijek se postavlja pitanje koliko je EU jaka na međunarodnom planu. Kako Vam se čini sada, na osnovu ovih reakcija?
ZATLER: Dovoljno je da pogledate redoslijed događaja. Prvi masovni paket sankcija smo uveli prvog dana. Usaglasili smo unutar drugog dana i drugi paket sankcija (intervju je urađen u petak prim. aut.). Mislim da ovo daje jasan odgovor na Vaše pitanje. Kada treba, potpuno smo ujedinjeni.
NN: Već vidimo premišljanja treba li Predsjedništvo BiH da osudi Rusiju i da stane uz Ukrajinu ili BiH treba da ostane neutralna zbog naših komplikovanih unutrašnjih odnosa. Šta EU traži od nas konkretno?
ZATLER: EU želi da BiH stane uz EU! Vaša zemlja je aplicirala za članstvo u EU i zato se od vas očekuje da usaglasite vašu spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. Zato tražimo od BiH da se pridruži poziciji EU. Što se tiče vašeg prethodnog pitanja kako će to uticati na BiH i zapadni Balkan, trenutno ne vidimo prelijevanje krize. Ali moramo pažljivo planirati. To je dio objašnjenja zašto smo praktično udvostručili broj vojnika EUFOR-a u BiH sa 600 na 1.100 ljudi. Mislim da je to pravi signal u pravo vrijeme. Ovu odluku donijeli smo iz predostrožnosti zato što ne vidimo nikakvu trenutnu prijetnju, ali signal je došao u pravo vrijeme.
NN: Ono što je do juče bila glavna tema su odluke Savjeta EU u vezi sa sankcijama, pa sam htio pitati šta su to ministri EU zaključili u vezi sa BiH?
ZATLER: Činjenica da smo tako široku raspravu o BiH održali usred ove ogromne krize u Ukrajini jasno vam govori kolika je posvećenost na BiH. Visoki predstavnik Borel dobio je potpuno podršku da nastavi svoj politički angažman kada je riječ o tome šta treba preduzeti u vezi sa najnovijom političkom krizom u zemlji kako bi se predstavnici RS u potpunosti vratili u državne institucije. On je dobio podršku i u vezi sa izbornom reformom i da i na tom planu ostane jako angažovan. To su glavne poruke. Takođe, poruka je i da su sve opcije na stolu kada je u pitanju kretanje u budućnosti prema BiH. EU je najlojalniji prijatelj i partner ovoj zemlji. Investirali smo stotine miliona u ovoj zemlji. Ali u našem asortimanu mjera, osim mrkve, imamo i štap. U tom drugom dijelu debate smo izrazili da očekujemo da će liderstvo RS donijeti ispravne odluke kako ne bi izgubilo podršku EU.
NN: Ovo je pomalo sklizak teren, jer mi nije jasno da li se tu radi o sankcijama, ili o upozorenjima, ili o nečemu trećem? Kako se ovo što ste usvojili zapravo zove?
ZATLER: Podsjetiću vas na novembarsku posjetu komesara Varhejija kada smo imali vrlo otvoren razgovor na tu temu. Komesar Varheji je uputio poziv da dođe do punog povratka u institucije jer će inače BiH biti u riziku da izgubi značajnu podršku, jer morate imati funkcionalne institucije ako želite imati koristi od evropskih projekata. Nažalost, to se nije desilo. Umjesto toga, vidjeli smo dalje eskalirajuće korake u Narodnoj skupštini RS. Zbog toga smo donijeli odluku da suspendujemo jedan broj projekata koji bi trebalo da se sprovedu u RS. Ali to se može promijeniti, lideri RS treba samo da donesu ispravnu odluku.
NN: Da li ste imali priliku da razgovarate s poslovnom zajednicom, nevladinim organizacijama ili drugim subjektima iz RS i šta Vam kažu?
ZATLER: Zabrinutost postoji da će građani platiti cijenu. A ja im kažem lideri u RS ugrožavaju te projekte. Mi smo dokazali lojalnost ovoj zemlji.
NN: Spomenuli ste posjetu komesara Varhejija. Vjerovatno ste čitali naslovnice u nekim medijima da ste napravili skriveni dogovor s liderima RS?
ZATLER: Tu nema nikakve misterije. Razgovarali smo o glavnim temama - državnoj imovini, tzv. Inckovom zakonu i povratku u državne institucije. Komesar Varheji je uputio snažan poziv da se prihvate opcije koje su na stolu - da se u bh. parlamentu priča o tim temama. To je pravo mjesto! Čak i kad je u pitanju tzv. Inckov zakon, visoki predstavnik Kristijan Šmit je stvarno dao dobru ponudu, da se u parlamentu nađe domaće rješenje.
NN: Ali, da li ćete se složiti sa mnom da je početak krize odluka bivšeg visokog predstavnika da iskoristi bonska ovlaštenja, iako je jasna politika međunarodne zajednice bila da se odluka prepusti domaćim faktorima?
ZATLER: Prvo, treba reći nešto o suštini samog zakona koji se zasniva na evropskom okviru kada je u pitanju ta oblast. Čak i Srbija ima sličan! Valjda bi trebalo biti jasno da su genocidi i glorificiranje ratnih zločinaca suprotni svim humanitarnim vrijednostima. Za nas je pomirenje jako važno, a pomirenja nema bez suočavanja s prošlošću. Svi politički lideri još puno moraju raditi na tome. A što se tiče načina na koji je odluka donesena, nije nikakva tajna da je naša pozicija da treba da radimo idući ka manje međunarodnog nadzora i da postepeno uklanjamo ta izvršna ovlaštenja. Ali kako sada stvari izgledaju, taj trenutak još nije došao. Imamo ponudu visokog predstavnika Šmita, koji, usput rečeno, ima moju punu podršku i punu podršku EU. Nadam se da će predstavnici RS odlučiti da iskoriste tu ponudu i dođu u parlament!
NN: Da li je sada već prekasno za usvajanje izmjena Izbornog zakona?
ZATLER: I dalje vjerujem da je moguće usvajanje ovog paketa koji sadrži i implementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava i integritet izbora i da to bude veliki iskorak za BiH. U Neumu smo se približili cilju, ali nije bilo dovoljno hrabrosti da se iskorači još korak. Ono što je dobro jeste da politički akteri nastave među sobom. I dalje postoji iskrena posvećenost da se razgovara. Ali sat otkucava i zato se ovaj zadnji korak mora desiti veoma skoro. Pozivam glavne partnere da budu hrabri i da urade ono što je neophodno!
NN: Da li je iz ovoga što je dogovoreno izvjesno da će izbori biti pošteniji?
ZATLER: Da. Ako parlament usvoji ovo što je do sada usaglašeno, hoće.
NN: U svim ovim silnim krizama zaboravili smo na 14 ključnih prioriteta EU. Ima li ikakvog napretka u vezi s tim, s obzirom na to da o tome niko ne priča?
ZATLER: Cijenim da Vi i Vaš list o tome govorite. Sjećam se da ste mi u prvom intervju u prvom pitanju upravo postavili to pitanje. Hvala Vam na Vašem angažmanu. Tih 14 prioriteta jesu vaša domaća zadaća. Komesar Varheji je bio brutalan na sastanku ministara EU, a ja se s njim potpuno slažem - 2021. je izgubljena godina za BiH.
NN: Nije prva...
ZATLER: Da, ali 2020. smo imali napredak, stvari su se počele pomjerati. Imali smo Mostar, imali smo Strategiju za ratne zločine, reformu javne administracije... A onda smo to izgubili. A najviše su izgubili građani ove zemlje jer nisu dobili bolje institucije, vladavinu prava i nadu u bolju budućnost. Hoće li 2022. godina biti izgubljena, je pitanje na bh. liderima. Tu ima i još jedna "mala" stvar, a koja je zapravo ogromna - zakon o javnim nabavkama. Tu smo najviše uradili, prošao je kroz sve parlamentarne faze. Sada je u Domu naroda. Pozivam Dom naroda da dokažu da su posvećeni i usvoje ovaj zakon! Vidjeli smo tokom pandemije kako je važno da postoje pravi evropski zakoni.
NN: Gospodin Dodik traži da se u ispunjavanju tih 14 prioriteta sada krene sa ustavnom reformom, strancima u Sudu BiH itd., a onda da se priča o "manjim" prioritetima. Jeste li čuli te prijedloge?
ZATLER: Čuo sam, ali će trajati veoma dugo dok se ne postigne napredak. Mislim da to ne pomaže, zato što to znači da će biti potrebno mnogo vremena da se načini napredak. Inače, kada se govori o prenosu nadležnosti, to je stvarno problematična tema za nas. Tu postoji pravni aspekt, jer bh. ustavni poredak ne dozvoljava unilateralno napuštanje institucija niti ukidanje bh. zakona u nekim dijelovima zemlje. To je jak pravni argument protiv ovog što se dešava. Tu je i ekonomski argument, jer kreiranje svih tih institucija poput UIO RS ili agencije za lijekove RS su jako skupo, a to će morati da snose građani. Posljedice i troškove će snositi građani, jer će tržišta biti manja, što će otežati posao farmaceutskim kompanijama. Onako kako je napisano implicira da će uspostavljanje tih institucija biti skupo, ali radi se o mnogo više od toga. A treći argument odnosi se na pristupanje EU, jer on podrazumijeva jedinstveni ekonomski prostor. Sve je to protivno tome.
NN: Ali možda se dio poruka iz RS može shvatiti na način da bi oni mogli odustati od prenosa tih nadležnosti ako se uspostavi VSTS RS. Da li bi to moglo biti prihvatljivo ako se za uzvrat odustane od ostalih prenosa nadležnosti?
ZATLER: Idite u parlament BiH, tamo tražite sva rješenja!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.