Nepal iz ugla Aleksandra Rašina: Himalaji su i učitelji, uče vas svemu

Aleksandar Rašin načel­nik je Službe vo­diča Pla­ni­nar­skog sa­ve­za Srbi­je i se­le­ktor no­voo­sno­va­ne vi­so­ko­gor­ske re­pre­zen­ta­ci­je Srbi­je.

Aleksandar Rašin načelnik je Službe vodiča Planinarskog saveza Srbije i selektor novoosnovane visokogorske reprezentacije Srbije.

Obrazovao se na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, nakon čega je zbog ljubavi prema kameri i foto-aparatu završio Filmsku akademiju "Dunav film", a zatim diplomirao i poslovnu informatiku. Pored teške planinarske opreme koju nosi na ekspedicije širom svijeta, Lazarevčanin Rašin se ne odvaja od svoje foto i video-opreme. Nedavno je u okviru izložbe "Nebu pod oblake - Moji Himalaji" na 25 fotografija predstavio život Nepala, koji je tokom 15 godina posjetio više od dvadeset puta.

U razgovoru za "Nezavisne" Rašin kaže da je izložba nastala na nagovor i uz veliku pomoć njegove djevojke Nele Lazarević, a kao cilj postavke ističe želju da drugima da pokaže Nepal iz svog ugla.

"Kada se pomene Nepal, prva asocijacija su Himalaji. Ali Nepal su ljudi… Skromni, povučeni, gostoljubivi, nasmejani. Po nekim merilima siromašni, ali veoma bogati. Kada ih sretnete i vidite dobrodošlicu na njihovim licima, dočekaju vas svojim čuvenim pozdravom 'Namasteee', koji ujedno znači dobrodošli, dobar dan, dobra sreća i sve dobro. Bude vam jasno da život ovde ima jednu drugu dimenziju", priča Rašin.

Najviši planinski lanac na planeti prostire se kroz Pakistan, Indiju, Kinu, Butan i Nepal. Tri velike svjetske rijeke Ind, Gang i Bramaputra izviru na Himalajima.

"Himalaji jesu najviši planinski venac na svetu. To kažu geografi. Fotografi kažu da su najlepši. Planinari kažu da su najizazovniji. Statističari kažu da su najposećeniji. Sve je to tačno. Međutim, Himalaji su i učitelji. Uče vas svemu. Kako da hodate, šta da jedete, kako da se obučete, kako da se ponašate. Jednom rečju - životu. Takve su i druge planine, ali Himalaji to dižu na viši nivo. Jer, ako se sa bilo koje planine vratimo makar za mrvicu bolji, nebitno je da li smo se popeli na 1.000 ili 8.000 metara. Ako se ne vratimo bolji, nismo ni zaslužili nagradu stajanja na vrhu", rekao je visokogorac rođen u Beranama.

Rašin je prešao pomenutih 8.000 metara nadmorske visine, koje nazivaju i "granicom smrti". Popeo se na himalajski vrh Manaslu (8.163 metra nadmorske visine), a pri usponu na Mont Everest (8.848 metara nadmorske visine, najviši vrh Azije i svijeta) morao je da odustane nekoliko stotina metara prije vrha. Kaže da je predivan osjećaj biti na ovim visinama, ali podsjeća i koliko je teško spremiti se za ovakva iskustva.

"Kada vidite oblake koji su 600 do 700 metara ispod, obuzme vas osećanje pobednika, iako takmičenja ni trke nema. Pobednika nad vremenom, izazovom, ali pre svega nad sobom. Osećaj čiste sreće. Pripremiti se za ovako nešto nije ni lako ni brzo. Da biste došli do 8.000 metara, potrebno je planinarsko, ali i životno iskustvo. Ono se stiče na visinama od 2.000 metara, pa zatim 3.000, pa 4.000… Polako… Naravno, potrebna je i fizička spremnost. Pokreti treba da postanu automatski, da možete da radite stvari kao što su postavljanje šatora, pakovanje ranca, obuvanje dereza, navezivanje na uže i slično. Uvežbano, mehanički, bez razmišljanja! Sve to ovde dole, na ovim visinama, izgleda i jeste lako i jednostavno. Ali, kada to treba da uradite na visini, gde nema dovoljno kiseonika i svi procesi su izuzetno usporeni, to može da postane problem", upozorava Rašin.

Na velikim visinama čovjek se sporije kreće, brže se umara. Rašin kaže da se iz tog razloga teret mjeri na grame, ali da to u njegovom slučaju ne važi za foto i video-opremu koju nosi po svaku cijenu. U vezi s tim podsjetio je na jednu izreku.

"Ono što se ne zabeleži, kao da se nije ni dogodilo", kazao je Rašin.

Kaže da su planine u BiH izuzetno lijepe i odlične za pripreme za velike visine.

"Rado dolazim na Maglić, Prenj, Visočicu. Pogotovo zimi. To su naši Alpi i Himalaji", rekao je Rašin.

Čak 11 puta je vodio ekspedicije u Argentinu na čuvenu Akonkagvu (6.960 metra nadmorske visine, najviši vrh Južne Amerike), šest puta na iranski Damavand (5.671 metar nadmorske visine), po nekoliko puta na američki Denali (6.190 metara nadmorske visine, najviši vrh Sjeverne Amerike i najhladnija planina svijeta), ruski Elbrus (5.642 metra nadmorske visine, najviši vrh Evrope), francuski Mon Blan (4.810 metara nadmorske visine), turski Ararat (5.137 metara nadmorske visine) i mnoge druge.

"Svaka planina ima svoju priču i ona se razlikuje svaki put. Na Akonkagvi sam bio 11 puta i imam 11 različitih priča. Ono što je isto je lepota planine. Ona je lepa kada je blaga, kada se ljuti, kada nam dopušta da se domognemo njenog vrha, a i kada nam to ne dopušta. Uspon je put i proces. Krećemo postepeno, od manjih visina ka većim. Put je ono sto je vredno. Planinarenje je sport, ali je i više od toga, to je način života. To ili voliš ili ne. Ako ostaneš tu gde jesi, nećeš stići do vrha, nećeš znati šta sve možeš. Treba pobediti sebe, a još ako pri tome uživaš, doživljaj je upotpunjen", zaključuje Rašin.

Ističe da su za visokogorstvo obuke važne i dobre, ali samo kao osnova, da neko drugima pokaže kako se nešto radi. Govorio je i o problemu sa kojim se često susreću obučeni i iskusni planinari.

"Najveći problem sa obukama i zvanjima je ego, čovek postane veliki i gord. Možete imati sve moguće obuke i sva moguća zvanja, ali kada odete na planinu, ona ne zna da ste vi završili sve te kurseve. Ne mari za to. Ona će vas staviti na diplomski ispit, da proveri koliko ste naučili. Najbolji trening za planinu je - planinarenje. Nema zamene za iskustvo. Najviše sam naučio na planinama na koje nisam uspeo da se popnem", rekao je Rašin.

Trenutno priprema visokogorsku reprezentaciju Srbije. Jedan od strateških ciljeva Planinarskog saveza Srbije je izlazak na vrhove iznad 8.000 metara na kojima niko iz Srbije nije bio.

"Rešili smo da okupimo ekipu mladih ljudi koji će se u narednih nekoliko godina pripremati da se popnu na K2 (8.611 metara, drugi vrh svijeta, poznat i kao najopasniji), Dhaulagiri (8.167 metara nadmorske visine), Nanga Parbat (8.126 metara nadmorske visine) i Anapurnu (8.091 metar nadmorske visine). Da nastave tamo gde smo mi zastali. Treba mlađe privući velikim visinama. Skoro 10 godina niko iz Srbije nije bio iznad 8.000 metara. Najveći problem jeste novac, jer su te ekspedicije izuzetno skupe, mere se u desetinama hiljada evra. Nadam se da ćemo uspeti u tome", poručio je Rašin.

Svedok vremena i čuvar uspomena

Aleksandar Rašin je studirao na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu kada se zainteresovao za fotografisanje.

"Kao i mnoge stvari u životu, dogodilo se slučajno. Video-tehnika je krajem osamdesetih godina dvadesetog veka kod nas još uvek bila privilegija. Kada sam prvi put otišao na veselje da zabeležim događaj, shvatio sam da je to ono čime želim da se bavim u životu. Da budem svojevrsni svedok vremena i čuvar uspomena", rekao je Rašin.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.