BERLIN - Masovni povratak radnika sa Zapada koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu, među kojima je i Srbija, znači i manje doznaka ubuduće, odnosno novca koji su oni svojim bližnjima slali tokom boravka u inostranstvu, piše Dojče vele.
Srpski građani poslednjih godina u domovinu šalju između tri i cetiri milijarde evra godišnje, što čini oko 10 odsto ukupnog Bruto društvenog proizvoda, navodi DW.
Kod drugih država su procenti takođe značajni, oko 6,6 odsto u Hrvatskoj, odnosno izmedu 11 i 13 odsto u BiH.
Stotine hiljada građana Srbije, ali i BiH i Hrvatske, poslednjih nedelja su se vratili u svoje zemlje.
Iako preciznih podataka još nema, prema ličnim svedočanstvima može se zaključiti da je veliki broj njih u zapadnoj Evropi ostao bez posla, jer su radili uz nesigurne ugovore ili na crno.
Kriza ih je ostavila bez posla i pitanje je koliko će to potrajati.
Vlasti u regionu bave se hitnim mjerama koje bi trebalo da ublaže ekonomske posljedice pandemije i kao da se još ne razmišlja šta znači masovni povratak nezaposlenih iz inostranstva, navodi DW.
Nije problem samo u činjenici da će se povećati broj nezaposlenih, nego bi i količina doznaka iz inostranstva - novca koji gastarbajteri šalju rodbini ili prijateljima - mogla da se značajno smanji.
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za DW kaže da ne očekuje da će povratnici biti teret za državu jer se uglavnom vraćaju s ušteđevinom.
Smatra da će zapadne ekonomije, kad splasne kriza zbog pandemije, ponovo masovno tražiti radnike koji obavljaju poslove koje domaće stanovništvo ne želi, pa će i doznake iz inostranstva ponovno stizati u Srbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
