BANJALUKA - Dvadeset treće izdanje Teatar festa "Petar Kočić" otvoriće ansambl Narodnog pozorišta RS (NP RS) 4. jula, sa početkom u 20 časova, premijerom komada "Genetika Glembajevih", koji potpisuje mekedonski spisateljsko-rediteljski dvojac Venko Andonovski i Dejan Projkovski.
Predstava domaćina, tradicionalno, igraće van takmičarske konkurencije, dok će se za nagrade najvećeg pozorišnog festivala u Republici Srpskoj, koji nakon prošlogodišnje pauze prouzrokovane pandemijom ponovo otvara vrata, boriti šest predstava u selekciji Vladimira Đorđevića, glumca i umjetničkog direktora NP RS.
Kako je saopšteno iz nacionalnog teatra RS, ulaznice za predstave su puštene u prodaju, a radno vrijeme biletarnice je od 13 do 20 časova, svakim radnim danom i subotom, od 17 do 20 časova. Sve predstave počinju u 20 časova, a redakcija Nezavsinih donosi kratak pregled najavljenih igranja.
"GENETIKA GLEMBAJEVIH", NP RS, 4. JULA
Sam naslov predstave govori da se pisac pozvao na "Gospodu Glembajeve" Miroslava Krleže, međutim radnja "Genetike Glembajevih" smještena je u savremeni trenutak, a više o tome sam Andonovski govorio je ranije za "Nezavisne".
"Znam da je Dostojevski ostavio iza sebe pojam 'karamazovština' i to jeste jedno specifično zlo koje se ne može drugačije opisati nego izrazom 'karamazovština'. E, ovde postoji 'glembajevština', koja je takođe jedna mašinerija zla i niskih pobuda. Skoro je to na neki način i naturalizam ljudske duše, ali sam ja hteo da pokažem da su današnji Glembajevi ili današnji tajkuni promenili značaj tog pojma 'glembajevština'. Ranije biti Glembaj značilo je oduzeti nekom nešto, značilo je oštetiti ga, oduzeti mu nevinost, materijalne stvari itd., ali čini mi se da današnji Glembajevi nemaju aristokratsku žicu", istakao je Andonovski.
"BALKANSKI ŠPIJUN", NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU, 5. JULA
Poznatu dramu Dušana Kovačevića na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu postavila je Tatjana Mandić Rigonat, a ovaj put u ulozi Ilije Čvorovića našao se Ljubomir Bandović. On kaže da Čvorović više nije staljinista kakav je prikazan u istoimenom filmu, već naš savremenik.
"Nekako se ispostavi da se film na kraju podsmeva Iliji, malo je on kratke pameti. Ovde smo pokušali da to izbegnemo i da napravimo čoveka kome su vezane ruke da učini bilo šta dobro, a on je ubeđen da čini nešto dobro", rekao je Bandović.
"PUKOVNIK PTICA", GRADSKO POZORIŠTE PODGORICA 6. JULA
Komad je rađen po tekstu poznatog bugarskog pisca Hrista Bojčeva, a u režiji Marka Manojlovića. Ovaj tekst je davne 1977. godine u konkurenciji od 400 tekstova, odlukom Britanskog savjeta, proglašen najboljim evropskim komadom.
"Ova priča je svojim društvenim angažmanom ostala aktuelana do današnjeg dana, ta činjenica da se u jednom manastiru sakupila grupa bolesnika, koja formira svoju vojsku i proglasi državu", kazao je o komadu Dušan Kovačević, glumac i direktor podgoričkog Gradskog pozorišta.
"KREKETANJE", NARODNO POZORIŠTE TUZLA, 7. JULA
Komad "Kreketanje" na scenu Narodnog pozorišta Tuzla je postavio reditelj Aleš Kurt, dok je autor teksta Almir Bašović. Bašović piše "Kreketanje" kao vrstu parafraze Aristofanovih "Žaba", pošto mu je, kako sam kaže, dosadilo da trpi nervozu kao jedno od glavnih obilježja današnjeg teatra.
"KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN", SRPSKO NARODNO POZORIŠTE NOVI SAD I OMLADINSKA PRESTONICA EVROPE NOVI SAD (OPENS), 8. JULA
"Nažalost, Dženis Džoplin je umrla pre 50 godina, a mi se susrećemo, na sličan ili isti način, sa nekom vrstom diskriminacije kada si drugačiji. Iskreno, mislim da je Dženis Džoplin bila žrtva svog vremena, ali i pobednica u isto vreme. Iz ove perspektive, ona je pobednik zato što su mnoge devojke otkrile svoju slobodu zbog Dženis Džoplin, zbog svih dela koja su se njoj u tom trenutku činila malim ili nevažnim. Ta dela sada, 50 godina kasnije, nama ženama omogućavaju da budemo ono što jesmo", kaže Sonja Petrović, koja potpisuje režiju i koncept predstave.
"OSAMA - KASABA U NJUJORKU", ZVEZDARA TEATAR 9. JULA
"Predstavi 'Osama - Kasaba u Njujorku' prišao sam iz jednog drugog ugla u odnosu na onaj ugao iz kojeg se toj istoj priči prilazi u romanu. To je za mene, pre svega, bila priča o generaciji meni bliskoj, koja je iz bezbrižnog odrastanja u Jugoslaviji ušla pravo u krvavi rat", kaže reditelj Darko Bajić. Komad je rađen po romanu Vladimira Kecmanovića.
"ANA KARENJINA", NOVOSADSKO POZORIŠTE, 10. JULA
"Anu Karenjinu", komad rađen po romanu velikog Tolstoja, na scenu Novosadskog pozorišta postavio je makedonski reditelj Dejan Projkovski, čije će predstave otvoriti i zatvoriti ovogodišnji Teatar fest.
"Izbor između individualne sreće, ili sreće porodice, odnosno drugih, da li odabrati svoj put, ili ostati u nekim okvirima gde te društvo u jednom trenutku postavi, to su izbori, dileme i pitanja koja postavlja ova predstava", otkriva Dejan Projkovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.