Vesna Šouc Tričković renomirana je beogradska dirigentkinja, pod čijom je dirigentskom palicom odigrano više od 1.500 predstava i održano preko 500 koncerata, a prvi put sa Narodnim pozorištem Sarajevo (NPS) sarađivaće na čuvenom baletu "Bolero", čija je premijera zakazana sutra u 20 časova.
Čuveni klasik kompozitora Morisa Ravela postaviće reditelj iz Japana Takuja Sumitomo, koji potpisuje i koreografiju. Predstava će biti izvedena u sklopu svečane akademije povodom 40 godina od održavanja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu jer, podsjećamo, najpoznatije izvođenje "Bolera" ostvarili su Kristofer Din i Džejn Torvil, britanski klizački par, upravo na ovoj manifestaciji daleke 1984. godine.
"Bolero" će ovaj put biti izveden uz pratnju Sarajevske filharmonije, kojom će dirigo-vati maestra Vesna Šouc Tričković, koja je ovim povodom govorila za "Nezavisne".
NN: Recite nam nešto o saradnji sa orkestrom i ansamblom Narodnog pozorišta Sarajevo, kako teku probe i da li je sve spremno za premijeru?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Počastvovana sam pozivom da dirigujem na koncertu kojim se obeležava 40 godina od održavanja Zimskih olimpijskih igara. Ovo je moja prva saradnja sa Sarajevskom filharmonijom. Probe teku u pozitivnoj atmosferi i sve je spremno za premijeru.
NN: Koreograf i reditelj Takuja Sumitomo ovu predstavu nazvao je "apstraktnim performansom". Kako Vi komentarišete i pojašnjavate ovu njegovu sintagmu?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Kreativnost koreografa Sumitomoa je u potpunom saglasju sa partiturom Morisa Ravela. "Bolero", koji je i napisan kao baletska muzika, neuporedivo češće se izvodi kao koncertno simfonijsko delo. To je jedno od najpopularnijih dela klasične simfonijske literature, poznato po svojoj dinamičkoj i orkestracionoj gradaciji koja u kontinuitetu traje čitavih petnaest minuta. Apstraktnom poetikom koreograf izražava svu dinamiku, raskoš, temperament i ekstatičnost muzike.
NN: Dirigovali ste u više od 1.500 predstava i 500 koncerata. Koje naslove biste izdvojili iz ovog impozantnog broja, šta Vam je posebno ostalo urezano u sjećanju?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Poslednje dve decenije sam ponajviše posvećena pozorišnim formama. Dirigujem balete, opere, operete, mjuzikle. Svaka od pomenutih formi ima svoje tehničke, muzičke zahteve i specifičnosti, a svakoj predstavi treba pristupiti sa podjednakom pažnjom, posvećenošću i ljubavlju. Srećna sam što je većina predstava koje dirigujem dugovečna, a sale uvek prepune. To govori o kontinuiranoj brizi svih nas učesnika o kvalitetu izvođenja. Mnogi koncerti i predstave su obeležili moje muzičko sazrevanje i mnoge mogu izdvojiti kao posebne. Ipak, pošto ovog puta gostujem kao dirigent baleta, izdvojiću prvo neke od baletskih naslova koji su mi posebno dragi: "Krcko Oraščić", "Kraljica Margo", "Grk Zorba", "Don Kihot". Od mjuzikala izdvajam "Fantoma iz opere", "Jadnike", "Neki to vole vruće", "Flashdance". Trenutno je u teat-ru Madlenianum u pripremi čuveni Sondhajmov mjuzikl "Company", a u istom teatru su na repertoaru dve sjajne operete: "Vesela udovica" i "Pariski život".
NN: U životu ste radili mnogo stvari, između ostalog, i kao šef dirigent u Pozorištu na Terazijama, koje je jedno od rijetkih muzičkih pozorišta na ovim prostorima. Da li nam nedostaje više takvih kuća kao što je Pozorište na Terazijama, za koje ste i porodično vezani, s obzirom na to da je i Vaš otac tamo dirigovao?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Moj otac, Mirko Šouc, kompozitor i džez muzičar, godinama je dirigovao u Pozorištu na Terazijama, gde sam ja sada šef dirigent. Pozorište na Terazijama je jedino muzičko pozorište u regionu koje se bavi isključivo mjuziklom. Odavno je postalo jasno da je mjuzikl zauzeo zasluženo visoko mesto u teatarskom i muzičkom životu Beograda. Traži se karta više za sve predstave, što govori o dobroj repertoarskoj politici i umetničkom kvalitetu predstava. Glumci moraju sjajno da pevaju i igraju, horisti pored pevanja imaju glumačke i igračke zadatke, balet takođe ima glumačke zadatke, a muzičari u orkestru poseduju dar za specifičnosti u interpretaciji koje diktira mjuzikl. Dakle, svi su uvek spremni za nekoliko različitih, ali srodnih zadataka. Samo takvi, svestrani umetnici mogu učestvovati u mjuziklima. Moji saradnici su talentovani, visoko obrazovani, vredni, posvećeni i sa njima je svaka pozorišna čarolija ostvariva.
NN: Imate višegodišnje iskustvo u pedagogiji. Po Vama, u odnosu na bližu prošlost, da li je nova tehnologija uticala na slabije znanje i manju zainteresovanost kod studenata nove generacije? Profesori u drugim branšama se "žale" na ovu pojavu. Kakvo je stanje u Vašoj branši?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Novo vreme donosi uvek nove izazove. Tako je uvek bilo i biće. Sada, svi mi, često zaronimo u virtuelni svet. Ako ga koristimo kao izvor za najrazličitije, korisne informacije, sve je u redu. Ako preterujemo, treba da budemo svesni da tako suludo izgubljeno vreme ne može da se vrati. Sa izgubljenim vremenom idu i izgubljene prilike. Muzika pak, kao i svaka druga umetnost, traži konstantan rad i ne ostavlja mnogo vremena za gubljenje. Kao profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu mogu reći da u pogledu aktivnosti i zainteresovanosti ne vidim veliku razliku između sadašnjih i prethodnih generacija. Konačno, sve je stvar lične odluke, a manje opšteg trenda.
NN: Svojevremeno ste predavali i na banjalučkoj Akademiji umjetnosti, a kako "Nezavisne novine" imaju sjedište u Banjaluci, ne mogu da Vas ne pitam kakve uspomene nosite iz ovog grada i kakav potencijal nosi naša akademija, koja je relativno mlada, jer je osnovana prije četvrt vijeka?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Predavala sam u vreme kada je Akademija osnovana, a orkestar bio u samom povoju. Posle dužeg niza godina nekoliko puta sam gostovala u Simfonijskom orkestru Banjaluke sa najvećim zadovoljstvom. Banjaluka konačno ima što i zaslužuje - Simfonijski orkestar. Grad koji ima orkestar može organizovati najraznovrsnije programe, koncerte i predstave. Orkestar je blago koje treba čuvati. Banski dvor, sala vanvremenske lepote i sjajne akustike, pruža sve preduslove za koncertiranje.
NN: Još od raspada Jugoslavije na južnoslovenskom prostoru ne prestaju politička prepucavanja i trzavice. Kakvo je stanje sa kulturom, koliko kulturni radnici na južnoslovenskom prostoru komuniciraju i sarađuju jedni sa drugima?
ŠOUC TRIČKOVIĆ: Gostujem u svim bivšim republikama Jugoslavije i nailazim na srdačnu dobrodošlicu, kao i želju za kontinuiranom saradnjom. Umetnost spaja ljude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.