Postalo je već pravilo da Amerika i Evropska unija pojačavaju pritiske na srpske zemlje, koje oni i dalje zovu zapadni Balkan, onda kada su suočeni sa sopstvenom krizom pa privid svoje moći traže na tom prostoru. Glavni instrument Evropske unije, ili onih koji se još tako predstavljaju, jeste takozvani evropski put, a u stvari manipulisanje procesom priključenja tom klubu ili dobijanjem statusa kandidata. Drugim riječima, obmana.
A uopšte nije jasno šta su to stvarni uslovi ili za prijem ili za proces približavanja Briselu. Ono što zvanično piše nema nikakve veze sa stvarnošću, nego se na dnevnom nivou pojavljuju razni posebni, novi uslovi. Cilj je da se prikrije da od članstva i evropskog puta nema ništa, nego da se one pod tim izgovorom ponize, dodatno uruše i stave pod kolonijalni jaram.
Na primjer, Srbija. Od početka njenog kandidatskog statusa uslovi se mijenjaju. Glavni uslov je da Srbija prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu. Cilj je da Srbija tako legalizuje NATO bombardovanje 1999. godine i otimanje njene teritorije. To je direktno protiv nacionalnih i državnih interesa Srbije, što znači da je EU, kao političko i ekonomsko krilo NATO-a, na antisrpskoj poziciji. Aktuelno rukovodstvo Srbije je do sada pokušavalo na razne načine da pronađe neku vrstu kompromisa pa je prihvatilo Briselske sporazume koji su istorijska prevara. Tim sporazumima Srbija je u stvari stvorila kosovsku državnost, samo se tako ne zove. I Srbija prihvata sve zahtjeve EU, sem formalnog priznanja Kosmeta. Ali, ni to nije dovoljno. Sada je dodatni uslov za navodno članstvo uvođenje sankcija Rusiji.
Ko zna šta će sutra biti još neki uslov. Situacija je dovedena do apsurda pa tako u jednom danu visoki zvaničnici zemalja EU prvo kažu da je uvođenje sankcija Rusiji osnovni uslov, a odmah potom da je priznanje Kosova kao države glavni uslov. A svi znaju da Srbija neće nikada postati članica EU. Prvo, to je geopolitička igra koja traje, a drugo, niko ne zna šta će da bude sa evropskom integracijom. Suština je, šta god da bude, ona će biti protiv srpskih interesa. Ali, održavanjem mita o članstvu, EU nameće Srbiji takozvane reforme i u stvari urušava njenu privredu, ekonomski suverenitet i pljačka bogatstvo Srbije.
Sad je zapadna birokratija smislila novu prevaru sa Bosnom i Hercegovinom, a glavni cilj je Republika Srpska. Poslije decenijskog mučenja pod kolonijalnim upravnicima i njihovog političkog nasilja, sada, kako je saopšteno u Briselu, Evropska komisija preporučuje dodjeljivanje statusa kandidata za EU Bosni i Hercegovini. Nedavni opšti izbori pokazali su da dosadašnja tehnologija nije donijela željene rezultate, a ni pokušaj prekrajanja izborne volje većine građana Republike Srpske, kao i manipulacije sa glasanjem Hrvata. Na taj način se, pokazalo se, uprkos uloženom novcu, ne može ništa učiniti. Ideja dodjeljivanja statusa kandidata je rođena na procjeni da ima dovoljno unutrašnje strukture, od nevladinih organizacija do političkih stranaka, koja će održavati mit o Evropi i EU i da srazmjerno veliki broj, prije svega građana Republike Srpske, živi u zemljama EU pa će svi oni izvršiti pritisak na svoje porodice da se afirmiše taj mit i istorijska obmana.
To je novi instrument političkih sukoba i davanje hrane bezidejnim političkim strankama koje će onda imati temu i optuživati druge da su "protiv Evrope".
Suština je da se Bosna i Hercegovina uvuče u to obmanu pa na taj način amortizuje Republika Srpska kao dio te državne zajednice i onda izbori više uopšte nisu bitni. Uostalom, treba samo pogledati koji su prvi uslovi za dobijanje statusa kandidata - jačanje centralnih institucija u Sarajevu i posebno mreže tužilaštva i sudova čije članove biraju stranci. To znači da se vlast prenosi na sudove i tužilaštva, a ne na demokratski izabrane vlasti. A sve pod izgovorom evropskog puta.
Savršeno upakovan model prevare.
Naravno, mnogi ljudi će, povučeni mitom o EU, u sve to povjerovati.
Nikada Bosna i Hercegovina neće postati članica EU, ali će u međuvremenu mnogo toga izgubiti, a Republika Srpska nestati, pitanje je da li će i na papiru postojati. Jer, zaboga, moraju se izvršiti reforme.
Treba biti veoma oprezan, mada se na odluke Brisela ne može uticati. Odluku o kandidaturi donosi Brisel, a ne građani Bosne i Hercegovine. Njih niko i ne pita, a kada imaju priliku da kažu šta misle, onda se ide na "kontrolno brojanje".
I trebalo bi imati u vidu opšta kretanja u svijetu kao i to da EU uopšte neće postojati kao integraciju kakva je donedavno postojala, ali će u međuvremenu da uništi sve što zapadna birokratska mašinerija želi.
Uz to, status kandidata trebalo bi da legalizuje sada nelegalnog visokog predstavnika, jer on bi trebalo da dobije drugačiju definiciju svog položaja. Takođe, to bi osnažilo i kolonijalni status Bosne i Hercegovine. A to što je to apsurd da kolonija dobija status kandidata, zaista je uvreda za inteligenciju i istorijska prevara. Na Zapadu se, međutim, vjeruje da je minulih decenija ipak stvorena generacija ispranih mozgova, zaljubljenika u "Evropu".
Takođe, procjena je da bi se na taj način mogla uspješno odvojiti Republika Srpska od saradnje sa Rusijom i Kinom. Sve je to u osnovi borba protiv Rusije, dio hibridnog rata protiv Rusije, a ne smije se zaboraviti da će to uskoro biti i protiv Kine.
Nedavni izbori su ohrabrili Zapad, koji izborne rezultate tumači da na političkoj sceni Republike Srpske ima ličnosti i partija koje su spremne na sluganstvo i suštinski izdaju sopstvenog naroda. Na neki način su stvorene nove kolonijalne sluge, ali to ipak nije dovoljno.
Jednom prilikom, prije mnogo godina, jednog visokog američkog diplomatu pitali su kako Amerika uspijeva u toliko velikom broju zemalja da mešetari i nameće svoju volju. On je odgovorio da uspijeva tako što u svakoj zemlji postoji grupa ljudi koji su za novac spremni da izdaju svoju zemlju i narod. Taj metod Amerika i dalje primjenjuje.
Omiljena formula je borba protiv korupcije. I naravno da ima mnogo problema, ali korupcija je posljedica nametnutog modela društva i personalizacije politike. Taj model nametnuo je upravo Zapad. To je apsurd, korumpirani Zapad nastoji da se nametne borbom protiv korupcije. I oni koji se bore protiv korupcije su u velikoj mjeri upravo korumpirani, jer šta je to kada se za novac stranih zemalja izdaje sopstveni narod nego vrhunska korupcija.
To je novi model mučenja Bosne i Hercegovine, ne samo Republike Srpske, model koji je u najogoljenijoj formi primijenjen u Makedoniji. Recept za uništenje zemalja. To treba imati na umu, mada će se kandidatski status teško izbjeći, jer o njemu odlučuje Brisel.
Uloga Srbije je ponovo upitna i predmet je manipulacija. Sumnje, takođe, kod mnogih budi i to što su se na protestima opozicije vijorile i zastave vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji. To, naravno, ne mora da znači ništa loše, ali zapadni mediji pokušavaju da probude sumnje da je zvanična Srbija na neki način umiješana u izborni ambijent. Dojče vele, njemački državni radio, podgrijava te sumnje procjenom da se između redova "iščitava da Vučić podržava opoziciju" u Republici Srpskoj. Pa onda taj odnos zvaničnog Beograda sa Kristijanom Šmitom. Šmita Republika Srpska zbog nelegalne izborne procedure ne priznaje, ali se on redovno viđa sa liderom Srbije. I čak kaže kako "Dodik i Putin slično razmišljaju - Vučić ima drugačije mišljenje". Naravno, to može da bude i politički manevar unošenja razmirica u srpski korpus, ali je ipak činjenica da se Šmit redovno viđa sa liderom Srbije. To je "evropski put" Srbije.
Šmit je slika i prilika EU, to su EU i Zapad. Vrijedilo bi podsjetiti da je on u jednom nedavnom intervjuu, na indirektan način, sebe čak uporedio sa austrijskim carem Franjom Josifom koji je, kaže, "vladao ovdje" i navodi njegov riječi: "Bio sam dobar vladar ako su svi moji narodi podjednako nezadovoljni." Pored tog neumjesnog poređenja s austrijskim carem, Šmit istovremeno i priznaje da je on okupaciona, kolonijalna vlast. I to ilegalna, što on izbjegava da prizna. Ali i kaže da "ovo nije nikakva igra hoću li BiH u EU. Ovo je postalo geostrateško pitanje, a mnogi su to predvidjeli".
On je, takođe, najavio skore izmjene u vezi sa državnom imovinom u Republici Srpskoj, jer je to, rekao je, dio evropskih integracija.
Kukavičluk i na neki način metodologiju obmane ilustruje i to što je Šmit promijenio izborna pravila i Ustav u izbornoj noći, kada je pažnja javnosti bila usmjerena na izborne rezultate. To se u udžbeniku propagande zove "ubijanje loših vijesti". Šta je plan, pokazao je Šmit sa eliminisanjem "vitalnog nacionalnog interesa". To je korak ka ukidanju prava naroda, nego samo kako kaže kolonijalni upravnik.
Republika Srpska vodi i antikolonijalnu borbu i zato je problem, jer kako su izbori pokazali, ne preza se ni od čega kako bi se BiH zadržala kao kolonija Zapada, a Republika Srpska je tu najveći problem.
U Republici Srpskoj je većinski veoma jak nacionalni i patriotski osjećaj, veći nego u drugim srpskim zemljama, ali to se nastoji promijeniti i eliminisati. Da li je to moguće? U EU vjeruju da jeste. Ali zaboravlja se u tim procjenama da su interesi Republike Srpske i srpskog naroda u cjelini nespojivi sa politikom Evropske unije. EU i cilj Amerike je da se Republika Srpska utopi u "europsku BiH" i tako nestane u evropskom bespuću.
Eto šta je pozicija onih koji bi da Bosna i Hercegovina bude kandidat.
U ovom trenutku teško je predvidjeti šta će dalje biti, ali ipak dominira uvjerenje da na kraju nema od toga svega ništa, samo treba izdržati. Nevolja je što je već ubačena zla krv. Mnogima, koji su na udaru svakodnevne propagande, vjerovatno je teško da prihvate tu realnost, ali to je, nažalost, tako. Najuvjerljivija ilustracija je postizborna kriza, koja je prije svega poniženje i uvreda građana Republike Srpske.
To je do sada najopasniji proces za Republiku Srpsku. Na taj način će ona nestati u statusu u kojem je sada i za koji se već decenijama bori.
* * *
Da li Evropska unija zaista postoji, najnovije svjedočanstvo su diverzije na gasovodima "Sjeverni tok" i naftovodu "Družba". Švedska je odbila da razmjenjuje rezultate svoje istrage sa Njemačkom i Danskom o tim diverzijama. A valjda su članice istog bloka? A da i ne spominjemo odbijanje Švedske da Rusija učestvuje u istrazi iako su gasovodi njeno većinsko vlasništvo. Poljska, na čijoj teritoriji je oštećen naftovod "Družba", i ne pomišlja na istragu. A glavni cilj tih diverzija nije Rusija, nego Njemačka. I o kakvoj integraciji mi govorimo?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.