Književnost

Pratite nas na Google news

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Budi pozitivan - u prevodu - UBIJ SE

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Budi pozitivan - u prevodu - UBIJ SE
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Budi pozitivan - u prevodu - UBIJ SE
N.N.

​Jedna od najgorih stvari koju neko može da kaže bolesnom ili unesrećenom čoveku je: Budi pozitivan! Drži se! Glavu gore! Možeš ti to! Hajde, trgni se!

To iritantno bodrenje na napaćenu i uplašenu dušu deluje tako da joj zapravo bude još gore!

To pseudokuraženje - od strane ljudi koji misle da rade pravu stvar, može čoveka toliko deprimirati da zapravo upadne u još gore stanje beznađa i tuge. Sa druge strane, da ne grešim dušu, nisu ni ti ljudi krivi što izgovaraju besmislene stvari koje imaju kontraefekat, jer niko nije kriv što nešto ne zna - a neznanje najčešće dovodi do ozbiljnog osećaja samouverenosti - pa smo tako ubeđeni da radimo pravu stvar. Šta nije u redu sa ovim rečenicama?

Pa, stvar je jednostavna, kada je čovek skrhan, ubijen u mozak, depresivan, očajan, jedini način na koji se može dopreti do njega je početna empatija, odnosno razumevanje za njegovo stanje. Ovim kvazistimulišućim rečenicama, naprotiv, jaz se povećava, osoba koja je očajna oseća se još očajnije zbog inferiornosti koja je ovde imputirana. Jer kad ti neko kaže trgni se, budi pozitivan, ti to možeš, on ti zapravo poručuje koliko si slab i kako ti je loše i na taj način potvrđuje ionako loše stanje.

Ukoliko ne spadate u one ljude koji kroz iskonski humor mogu da uteše čoveka, ma šta da ga je zadesilo na lestvici nesreća - od smrtnog slučaja do ljubavnog raskida - onda bar ne izgovarajte ove pseudoohrabrujuće klišee od kojih ne da nema vajde, nego još mogu biti kontraproduktivni. Druga prepreka je strah - kad čovek sam oseća strah od smrti, bolesti, bankrota, razvoda, on ne da ne može da uteši nikoga, nego efekat bude zastrašujući. Strah parališe mozak pa i centre za humor i empatiju - osoba koja je u strahu ne može utešiti ni sebe, a kamoli drugoga. Ali naše društvo je tako da nam je forma iznad svega - pa da se neko ne uvredi, dolaze da ga teše toliko isprepadani da im treba često sedacija.

Tešenje je viteška osobina - to nije za svakog - da bi čovek mogao nekog da uteši, mora pre svega biti hipersenzibilan, da oseća tuđu muku i bol. Zatim mora biti hrabar, jer kukavice samo strah raspiruju. Zatim mora biti inteligentan da shvati koje reči trebaju kojem čoveku. I na kraju, mora sam biti pun vere i nade jer lažne emocije su uvredljive.

Pride, mora biti duhovit, jer ništa kao smeh ne tera tugu, očaj i čamotinju.

Zato svaki čovek treba dobro da razmisli da li ima uopšte osobine da nekog uteši da ne bi zbog forme napravio još gore.

Iskreno, ništa mi u trenucima iskonskog bola i očaja nije bilo tako nepodošljivo kao te prazne kuražne rečenice, a to su mi potvrdili svi koji su na ovaj ili onaj način bili žrtve lažnih utešitelja. Jer fejk utešitelji su kao i fejk dobrotvori - to su oni što kažu - ako šta treba, tu sam - a ne daj bože da im kažeš šta treba... Dakle, uteha je umetnost kontakta duša, a ne društvena konvencija i hipokrizija. Istina, osoba sa izrazitim smislom za crni humor može zaista da ima dobrobit, da joj to groteskno tešenje bude toliko smešno da je taj smeh trgne. Ipak, procenat ovih sa smislom za crni humor je ograničen, naročito u situacijama kad bi da se ubije. Zato svako za sebe mali test - jesam li kapacitet za utešitelja ili bolje da ne glumim.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije