Ninus Nestorović, jedan od najcjenjenijih savremenih srpskih aforističara, ove godine objavio je svoju šestu knjigu aforizama "Bože, uprosti nam". Knjiga je objavljena u izdanju novosadskog "Prometeja", a povodom iste Petar Peca Popović zapisao je da Nestorović ponovo promoviše Srbiju kao raj za aforističare.
"A taj se raj stalno uvećava! Što je nama gore, njima je bolje", kaže Popović.
Inače, o Nestorovićevom aforističkom umijeću možda najbolju rečenicu zapisao je Pecin prezimenjak, novinar Predrag Popović.
"Ako je aforizam 'dribling duha na malom prostoru', onda je Ninus Nestorović srpski Maradona", glasi pomenuta rečenica, a sam Nestorović o svom radu i novoj knjizi govorio je u intervjuu za "Nezavisne novine".
NN: Koliko je objavljena knjiga danas za pisca lična satisfakcija, a koliko društveni fenomen vrijedan pažnje?
NESTOROVIĆ: U društvu u kojem sve veći broj ljudi želi da sa što manje rada ostvari uspeh, stekne slavu, zaradi velike pare, teško da mogu izneti tvrdnju da je knjiga koju sam napisao "društveni fenomen vredan pažnje". Lična satisfakcija sigurno jeste, ali... Da li je samo to? Ako aforizme koje pišem citiraju moji školski drugovi, novinari, profesori fakulteta... ako su oni prevedeni na više od dvadeset svetskih jezika... ako se o njima pišu eseji, novinski članci... ako su zastupljeni u doktoratima, naučnim radovima... onda s punim pravom mogu da kažem da je knjiga, u izdanju novosadskog "Prometeja" "Bože, uprosti nam" postala društveni fenomen. Tražena je, dobro se prodaje, čitana je, citirana... Šta pisac može više od knjige koju napiše da očekuje?!
NN: Mnogi aforističari tvrde da su potcijenjeni u odnosu na književnike koji se bave drugim žanrovima. Kakvo je Vaše mišljenje o ovoj temi?
NESTOROVIĆ: Mislim da nisu potcenjeni. Kvalitet je kvalitet. Niti je svaki romanopisac Ivo Andrić, niti je svaki aforističar Jirži Lec. Književnost je danas skrajnuta sa velike scene. Svi pisci žele slavu, ali slave nema dovoljno za sve. Ima je samo za one najbolje ili za one koji su bliski vlasti i moćnim ljudima. Ne shvatam tu težnju i tu želju nekih mojih kolega satiričara (aforističara) da ih "priznaju" pisci ostalih književnih žanrova. Ono što vredi kad-tad nađe put do čitalaca. Prema tome, treba samo biti uporan i posvećen pisanju. Rezultati sigurno neće izostati.
NN: Koliko je internet zahvalan za pisce kratkih formi?
NESTOROVIĆ: Internet je zahvalan za pisanje svih književnih formi, a naročito aforizama. To je najbrži medij. Zahvaljujući njemu odmah dobijaš povratnu reakciju o kvalitetu tvojih umotvorina i njihovoj "komunikativnosti" sa čitaocima. Kada na Facebooku objavim ono što tog dana napišem, imam utisak kao da "igram" (pišem) pred prepunim stadionom. Publika je u tom trenutku moj dvanaesti igrač!
NN: Satiričari su u prošlim vremenima često kažnjavani za izrečenu misao. Danas misli satiričara kao da ne dopiru do onih kojima su namijenjene. Koliko je to sa jedne stane dobro, a koliko loše za samu satiru?
NESTOROVIĆ: Danas smo svi mi, pa i satiričari, kažnjeni što živimo u ovakvoj (ovakvim) neuređenoj, korumpiranoj, osakaćenoj, poniženoj državi. Zar zaista misliš, kad to imaš u vidu, da vlast treba bilo koga od nas dodatno da kažnjava? Za sve nas je dobro da satira postoji. Da nije nje, ovo ovde bi bilo mrtvo more. Ljudi bi samo ćutali i plivali... dok se svi u njemu ne udave.
NN: "Politički otpad u Srbiji se razvrstava samo u dve grupe: na vlast i opoziciju", kaže jedan od Vaših aforizama. Postoji li alternativa?
NESTOROVIĆ: Alternativa uvek postoji. Treba se okrenuti pravim vrednostima. Treba vratiti našem narodu dostojanstvo i veru u sebe. Porodica mora biti, kao što je i uvek bila, stub društva, a deca naše najveće bogatstvo. Školama i fakultetima treba povratiti ugled, a nauci i kulturi u medijima dati prednost nad šarlatanima i jeftinim sadržajima. A politički otpad? Njega treba smestiti tamo gde mu je mesto. Na smetlište naše istorije.
NN: Da li, uz postojeću političku situaciju na Balkanu, uopšte treba da strahujemo za budućnost satire?
NESTOROVIĆ: Za budućnost satire na Balkanu ne treba strahovati. Dolaze nove snage. Polako šilje svoja pera. Stasavaju. Spremaju se za boj sa iskrivljenom stvarnošću. Mi, stariji, svoj boj lagano privodimo kraju. Neke od nas je stigao umor, ali neki se još uvek ne predaju! Bore se! Do poslednje kapi mastila! Svi mi, i mladi i stari, činimo jednu armiju. Armiju satiričara koja se bori za bolji i pravedniji svet.
NN: Koje kolege iz Republike Srpske cijenite i mislite li da ovdje postoje dobri satiričari i aforističari?
NESTOROVIĆ: Cenim Miladina Berića, Bojana Bogdanovića, Jovu Nikolića i Stanislava Tomića. Dobro pišu, imaju svoj prepoznatljiv stil. Njihov doprinos (humoru i) satiri je veoma velik. Ostavili su u njoj dubok trag.
Neki od aforizama
- Toliko smo se distancirali jedni od drugih da više nema šanse da se nečim zarazimo. Čak ni istinom.
- Sve naše političare i najlakša povreda njihove sujete više boli od najtežih povreda ponosa, časti i dostojanstva naše države.
- Od pisanja humora svuda u svetu može lepo da se živi, ali ne i od pisanja satire. Od tog može samo da se umre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.