Ostaci ručka često se čuvaju za sljedeći dan, ali koliko dugo kuvana hrana može stajati u frižideru prije nego što postane rizična za jelo? Iako se mnogi oslanjaju na miris, ukus ili izgled, stručnjaci ističu da to nisu pouzdani pokazatelji ispravnosti. Posebno treba paziti s jelima koja sadrže rižu jer za njih važe kraći rokovi. Agencije za bezbjednost hrane širom svijeta uglavnom se slažu da bi kuvana jela trebalo pojesti u roku od dva do četiri dana, u zavisnosti od vrste namirnica i preporuka.
Različite preporuke o rokovima
Američka Služba za bezbjednost i inspekciju hrane (FSIS) navodi da se ostaci kuvanih jela mogu čuvati u frižideru tri do četiri dana. Nakon tog perioda raste rizik od trovanja hranom, a problem je što štetne bakterije često ne mijenjaju ukus, miris ni izgled hrane.
Preporuka se odnosi na kuvano meso, piletinu, supe i variva poput pasulja ili gulaša. Neke agencije su ipak opreznije. Britanska Agencija za standarde hrane (FSA) savjetuje da se ostaci pojedu u roku od dva dana, dok australijska agencija za hranu Novog Južnog Velsa preporučuje rok od tri dana, prenosi Index.hr.
Poseban oprez s jelima od riže
Najveći oprez potreban je kod jela s rižom. Novozelandska agencija za bezbjednost hrane objašnjava da sirova riža može sadržavati spore bakterije Bacillus cereus, koje preživljavaju kuvanje. Ako se kuvana riža ne ohladi i ne sačuva pravilno, bakterije se mogu razmnožiti i ugroziti zdravlje. Zato ta agencija preporučuje da se jela s rižom pojedu u roku od dva dana. Isti rok navodi i australijska agencija za kuvanu rižu i tjesteninu.
To znači da bi jela poput punjenih paprika, sarme s rižom, pilava i rižota trebalo pojesti prije nego neka druga kuvana jela, pod uslovom da su pravilno čuvana. Novozelandska agencija rok od dva dana preporučuje i za kuvana jela koja se poslužuju hladna, na primjer krompir-salatu ili salatu od tjestenine, dok za neka jela koja se podgrijavaju dopušta rok do četiri dana.
Pravilno hlađenje i čuvanje hrane
Osim roka trajanja, ključan je i način na koji se hrana čuva. Ostatke treba ohladiti i staviti u frižider što prije, a najkasnije dva sata nakon kuvanja. Australijska agencija savjetuje da se veće količine hrane podijele u manje, plitke posude kako bi se brže ohladile. Hranu je najbolje čuvati u poklopljenim posudama, a ne na otvorenim tanjirima.
Temperatura u frižideru ne bi smjela prelaziti 4 °C. Ostatke koji su na sobnoj temperaturi stajali duže od četiri sata treba baciti. Ako su izvan frižidera bili između dva i četiri sata, treba ih odmah pojesti, a ne ponovo čuvati. Kod podgrijavanja je važno da se cijelo jelo ravnomjerno zagrije, uključujući sredinu. Britanska agencija FSA uz to preporučuje da se hrana podgrijava samo jednom.
Zamrzavanje kao najbezbjednija opcija
Ako procijenite da kuvanu hranu nećete pojesti u preporučenom roku, najbolje ju je zamrznuti što prije. Prema britanskoj Agenciji za standarde hrane, pravilno zamrznuta hrana ostaje bezbjedna za jelo veoma dugo, ali joj kvalitet s vremenom opada. Zato je preporuka potrošiti je u roku od tri mjeseca. Odmrznute ostatke treba pojesti u roku od 24 sata, a ponovno zamrzavanje se ne preporučuje.
Najvažnije je zapamtiti da prijatan miris i dobar izgled nisu garancija da je hrana bezbjedna. Pravilno hlađenje, čuvanje u frižideru i poštovanje preporučenih rokova najbolji su načini da se smanji rizik od trovanja hranom.